Da li je Srbija pred turbulentnom jeseni?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 25.08.2025. 22:25 Min.. Verfügbar bis 25.08.2026. COSMO. Von Maja Maric.
Da li je Srbija pred turbulentnom jeseni?
Stand:
Maja Marić, Jelena Djukić Pejić, Boris Rabrenović
Studenti i građani u Srbiji najavljuju nastavak bunta i blokada. Policijsko nasilje i urušene institucije sve više potresaju zemlju, a EU i Njemačka ostaju mlaki u reakcijama. Kritičari upozoravaju da Brisel zbog strateških interesa i litija štiti predsednika Aleksandra Vučića, što dodatno potkopava povjerenje građana u EU. Maja Marić razgovara s dr.sc. Rastislavom Dinićem. Što je novo na ulicama Srbije donosi kolegica Jelena Djukić Pejić.
Širom Srbije nastavljaju se protesti i blokade. Studenti poručuju preko medija, ali i društvenih mreža da "možemo očekivati turbulentnu jesen", koja će biti obilježena buntom i građanskom neposlušnoću. A to je onda i potvrđeno sinoćnjim nizom prosvjednih okupljanja i u Nišu, Užicu, Subotici, Bajinoj Bašti. Za to vrijeme predsednik Aleksandar Vučić optužuje demonstrante i studente da narušavaju povjerenje u institucije i stvaraju trajnu nestabilnost, opisujući prosvjede kao dio šire strategije "kontrolisanog haosa" u fazama – od dezinformacija, preko eskalacije nasilja, do pritiska na vlast da prihvati neprihvatljiva rješenja.
No kritičari vlasti tvrde da problem leži u nefunkcioniranju institucija, što pojačava potencijal da mali incidenti prerastu u ozbiljne političke potrese. Što neki smatraju da se već događa jer i dalje svakodnevno stižu novi izveštaji o policijskom nasilju protiv demonstranata, hapšenjima – i optužbama da vlast angažuje batinaške grupe protiv građana. Kakvo je stanje ovaj tjedan u Srbiji, donosi kolegica Jelena Djukić Pejić.
Jelena, je li sinoć bilo protesta u Srbiji?
Majo, sinoć u Nišu je pored protesta o kome ću svakako reći nešto više bila i fudbalska utakmica između niškog Radničkog i Partizana, a navijači Partizana su poznati po dve stvari: među njima ima opasnih momaka i samim tim puno policije, i među njima ima onih koji su otvoreno protiv Vučića. Neki mediji u Srbiji pišu da nisu za Vučića, ali nisu ni za studente. Dakle, u tim okolnostima studenti su sinoć održali protest, i to odmah pored niškog stadiona gde je protest ranije i prijavljen policiji. Moram da kažem da je bilo bojazni da li će doći do susreta i kako će on izgledati, ali zaista je sve bilo organizovano na najbolji mogući način. Sa obe strane.
Inače, protest pod nazivom Srbija doo bio je protest protiv privatizacije javnih preduzeća.
I održan je pored niškog stadiona baš zato što je sinoć objavljeno da će se privatizovati brojna javna preduzeća, čak i prirodna dobra, a od niških javnih preduzeća upravo sportski centar Čair gde spada i sportski stadion. Govornici su ovom prilikom rekli da brojna dobra Srbije postaju društva sa ograničenom odgovornošću poput Nacionalnog parka Tara, skijališta Srbije, Srbijašume, Srbijavode i slično, i upozorili da će ovo biti cnovi kanali korupcije i krađe. Inače, pored Niša, sinoć je bio protest i u Sremskoj Mitrovici pod nazivom „Jesen stiže huljo moja“ , što je inače Vučićev nadimak iz Zemunske gimnazije, a tim nazivom najavili su turbulentnu političku jesen.
Znamo da se održavaju i protesti protiv blokada? Kako to izgleda?
Prošle srede su se protesti protiv blokada održavali u 19 mesta u Srbiji, i interesantno je da su to sve manja mesta. Ovog vikenda se taj broj povećao na više od 50 mesta u Srbiji, ali opet nema velikih gradova. Ja sam bila u Leskovcu, i to je praktično najveće mesto gde su se okupile pristalice SNS. To je grad sa oko 120.000 stanovnika. Ono što sam ja videla u Leskovcu, to je kopija studentskih protesta, ali sa drugačijim licima i drugačijim transparentima. Na transparentima je pisalo “Ne damo Srbiju”, “želim da radim”, “želim da studiram”, “građani protiv blokada” i slično. Tu su uglavnom stariji građani i lokalni funkcioneri. Prošetali su od glavnog trga glavnim ulicama, koje su već sada blokirane za saobraćaj jer se ove nedelje tu održava čuvena Leskovačka roštiljijada, a sa razglasa je išla pesma koju sam ja čula prvi put, a koja je snimljena specijalno za ovaj skup. Cela pesma nosila je poruku “stop divljaštvu, blokadama” i “želim da živim” i slično. Policija je takođe bila drugačija u odnosu na studentske proteste jer je vrlo nonšalantno šetala pored kolone. Nije bilo nikakvih stranačkih obeležja, to je takođe isto kao kod studentskih protesta, ali je bilo puno srpskih zastava. E sad, u Leskovcu su bili kao što sam već rekla lokalni funkcioneri, a u Ubu (60-ak kilometara jugozapadno od Beograda) je bio i Aleksandar Vučić i šetao sa građanima u tom mestu. Vučić je u Ubu poručio da su mu građani Srbije najvažniji, i da će u državnim institucijama doći do mnogih promena.
A ja sam pitala i neke učesnika protesta iz Leskovca šta oni žele da poruče:
- „Ovde smo da mirnim putem i šetnjom gradom pokažemo da smo protiv blokada i da želimo da se što pre vratimo mirnom načinu života zato što se propagira neka agresija, mislim da za to nema potrebe“.
- „Odgovaram samo za patriotske medije“
- „Ja sam protiv blokade. Znači, volim mir, ovu zemlju i dostojanstvo svim građanima Srbije“
- „Blokaderi su neki strani... ko zna kakvi. Sve je ovo izmontirano. Nama ovo neko montira“
Ovde čujemo da postoje dve realnosti u Srbiji, i da građani Srbije zapravo žive u, usudila bih se da kažem, u dve različite Srbije. Jer na pitanje da li se sećaju kako su blokade uopšte i počele, dobila sam odgovor da je sve režirano i izmontirano. Ako smem da se našalim, možda i jeste, jer je Srbija verovatno jedina zemlja u kojoj pristalice vlasti protestuju protiv nečega.
Vučić je pozvao predstavnike studentsko – blokaderskog pokreta, kako je saopštila press služba predsednika, na debatu pred svim TV kamerama.
Tako je. Pre nekoliko dana ih je pozvao na javnu debatu o vizijama, planovima i da zajedno osude nasilje na ulicama Srbije i zajedno nađu rešenja. Poručio je da uprkos svemu lošem što misli o njihovim zahtevima smatra da je važno da saslušaju jedni druge.
Studentkinja Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu Lana Kocić govori za WDR zašto ne žele ni u kom slučaju da prihvate ovaj poziv.
„Predsednik kada se obraća na nacionalnoj frekvenciji, on tačno zna kome se obraća, on se ne obraća nama, on se obraća svom biračkom telu, i to je moj lični stav – da je ovaj poziv on nama uputio kako bi izgladio taj fijasko sa sopstvenim rejtingom. Jer znao je naš odgovor, on sve radi isplanirano, znao je da će po njegovoj percpeciji to biti negativan odgovor, i znao je da će svom biračkom telu to moći da predstavi da mi nismo spremni na saradnju, ili da smo mi nasilnici, a da on radi na tome da on izgladi ovo nasilje na ulicama koje je svakako sam izazvao, i isključivo zbog toga. On sada kaže da ćemo mi ipak promeniti mišljenje i da ćemo pozitivno odgovoriti nakon nekog vremena. To je sad sve stvar lične percepcije. Za njega je to možda negativan odgovor, za nas nije.“
Jelena, poslednji put si nam ispričala i za slučaj privedene studentkinje Nikoline Sinđelić kojoj je komandant Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) Marko Kričak pretio silovanjem. Situacija se razvijala i dalje. U Srbiji su i ovim povodom u znak podrške Nikolini bili protesti.
Tako je. U mnogim gradovima Srbije bili su protesti pod nazivom “Svi smo mi Nikolina”, jer ta pretnja silovanjem je jedna stvar koja se dogodila ovoj studentkinji pre tačno 10 dana, a druga pre pet dana, a to je da je na televiziji Informer u programu uživo glavni i odgovorni urednik pokazivao eksplicitne fotografije studentkinje i komentarisao ih sa ostalim gostima. Ove fotografije inače došle su od bivše državne sekretarke MUPa Dijane Hrkalović koja ih je objavila na društvenim mrežama, a vlast je već ranije otvoreno stala uz Marka Krička. Sve to skupa izazvalo je novi talas nezadovoljstva kod građana, nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima, pravima žena i otud protesti “Svi smo mi Nikolina”. Inače, sve ove organizacije već duže vreme apeluju da osvetnička pornografija treba da bude krivično delo, što sada nije slučaj, a prema najavama Ministarstva pravde sa početka ovog meseca, dakle početkom avgusta, osvetnička pornografija bi trebala da bude deo krivičnog zakona od ove jeseni.
Lana Kocić, studentkinja prava koja je od početka deo studentskih protesta koja je tokom našeg razgovora naglasila da je jedna bivša državna sekretarka izvršila ovo krivično delo pre nego što je ušlo u zakonik, i više puta ponovila da je ne iznenađuje politika nasilja koju vrši vlast i Vučić.
“Isto tako me nije iznenadila ni ta reakcija, odnosno odsustvo reakcije policije. Uopšte me ne iznenađuje što oni ne štite ni žene, ni građane od nasilja, što često učestvuju u tom nasilju i često uzrokuju sekundarnu viktimizaciju kod žrtava. Tako kada jedan pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova u uniformi sa grbom naše zemlje prihvati nasilje i uzdrži se od toga da jednu ženu zaštiti ili od pretnji silovanjem ili od samog silovanja, to znači da je to zvanična politika naše zemlje.”
Rastislav Dinić, doktor znanosti političke filozofije, docent na Filozofskom fakultetu u Nišu i poslanik ZLF-a (Zeleno-levog fronta) gost je našeg današnjeg podcasta.
Gospodine Diniću, nakon devet mjeseci i svega što se dešavalo, kako vidite položaj studenata, položaj opozicije i na kraju položaj vladajuće stranke? Što je po vama najbolja opcija za izlazak iz ove krize?
Ja mislim da je najbolja opcija ona oko koje se svi dogovorimo. A kada kažem svi to znači svi akteri antirežimskog fronta. Ja bih rekao da je režim već do sada puno puta pokazao da mu nije stalo do razgovora. Mi imamo posla sa jednim režimom koji je odavno napustio dijalog kao način rješavanja problema, potpuno uzurpirao sve institucije koje služe artikulaciji dijaloga i potpuno uzurpirao institucije i državu i koristi ih samo na jedan oligarhijski način. Mi imamo posla s jednom otetom ili kako bi rekao Balint Mađar mafijaškom državom koja koristi državne institucije samo za ekstrakciju nekog profita za jedan mali broj ljudi. Znači, nema nikakvog smisla sada ulaziti u nekakav ozbiljan dijalog. Sa takvim vlastima to nije moguće. Možda je moguće ući u neku vrstu pregovora, ali mislim da je itekako moguće ući u dijalog na našoj strani i na strani pobunjenog građanstva i svako rešenje koje izađe iz jednog takvog otvorenog dijaloga ja mislim da je dobro. Odnosno najbolje rešenje je upravo ono koje će izaći iz jednog takvog otvorenog dijaloga kao razmena argumenata, tako ja to vidim.
Svi kažu da će do izbora doći prije ili kasnije. Što možemo očekivati poslije izbora?
To puno zavisi od toga kada će izbori zapravo biti. Vlast, kao i uvek do sada, jako manipuliše svojom privilegijom da raspiše izbore kad želi i pušta u javnost različite datume itd. koje ne treba uzimati zdravo za gotovo. Zavisno od toga kada će izbori biti možemo očekivati i donekle različite ishode. Ali ja uvek volim da kažem na ova pitanja koja se tiču predviđanja budućnosti da ja nisam politički analitičar, nego da sam političar i da mislim da je važno da u ovom trenutku, ne da predviđamo šta će biti, nego da zajedno kreiramo ishode koji će biti najbolji i koji će najviše odgovarati svim građanima Srbije.
Razgovor u cjelosti poslušajte u okviru podcasta!
Ja bih svemu ovome dodala još samo par zanimljivosti, i to iz sveta obrazovanja i kulture, a što opet govori o dve realnosti i dve Srbije. Naime, uskoro počinje školska godina, a u mnogim školama smenjuju se direktori koji su podržavali studentske proteste. Neki od njih su promenjeni u sred mandata. I zbog toga se takođe protestuje u Srbiji. Što se kulture tiče, znamo da je ovog leta bio poslednji festival Exit, znamo i da su srpski glumci otkazali održavanje čuvenih filmskih susreta u Nišu koji su ove godine trebali da se održe jubilarni 60 put, ali pošto uvek postoje dve realnosti, u Nišu se trenutno u vreme Filmskih susreta održava festival „Susreti na tvrđavi“ gde se emituju neki stari filmovi dosadašnjih dobitnika u prethodnih 60 godina. Naravno, glumci nisu tu. I niko od funkcionera ne pominje da to nisu Filmski susreti, a niko ni od režimskih medija na kojima oni gostuju.
U našem muzičkom Korzo izdanju smo nedavno govorili i o ovogodišnjoj Zaječarskoj gitarijadi. Hoće li ona uopšte biti održana s obzirom da su mnogi bendovi otkazali učešće?
I Zaječarska gitarijada ima neverovatne obrte prethodnih dana. Ove nedelje trebalo bi da se održi 58. Gitarijada po redu, i za sada najava ostaje, ali pod drugim okolnostima. Rokeri su uvek bili buntovnici, ipak sve je počelo od pank benda Goblini kojima je otkazan nastup jer su podržali proteste. Od tada, jedan po jedan bend otkazuje svoje učešće na gitarijati – prvo su otkazali SARS, Whitesnake expirience, NIT, Deca loših muzičara, Električni orgazam, Kerber, i na kraju Brkovi. Posle toga otkazali su i demo bendovi. Sada će se Zaječarska gitarijada održati umesto na brdu Kraljevica iznad Zaječara, na drugom mestu, i to na nalazištu Feliks Romulijana, po ceni karte za ulazak na ovo nalazište, a umesto rokera sa prostora bivše Jugoslavije, učestvovaće bendovi najviše iz Rumunije i Bugarske. Još jedan preokret – Feliks Romulijana je antički kompleks pod zaštitom UNESCO-a. Ostaje da vidimo šta će se do kraja desiti.
Jelena, hvala ti na ovom izveštaju, zaista se svašta izdešavalo za samo nedelju dana.
Europska komisija tvrdi da pažljivo prati situaciju u Srbiji, a i njemačka vlada je zatražila od srpske vlade objašnjenje u vezi s napadima na demonstrante i novinare. Njemački mediji prenose da se „vrlo pažljivo prati situacija“. No mnogi kritičari tvrde da ovakve izjave za medije i javne izjave nisu dovoljne. Već mjesecima se traži oštriji stav prema srpskoj vladi koji uporno izostaje. Jedan od glasnijih kritičara je i Tonino Picula, hrvatski socijaldemokrat i europski poslanik u ulozi izvjestitelja za Srbiju. On smatra da nema motiva ili kapaciteta da se suprotstave Vučiću što neki politički analitičari vide kao potvrdu da Brisel i dalje štiti svoje strateške interese. Prošle godine Njemačka je sa Srbijom potpisala Sporazum o litijumu, a uz to se EU uvijek boji srpskog približavanja Rusiji, ako Europa bude previše oštra. Takav neutralan stav dodatno potkopava povjerenje mnogih ljudi u EU – a ono je u Srbiji ionako slabo.
