"Lakše silovanje" - predlog zakona u Srbiji koji odmaže žrtvama?

Jeste li znali da silovanje može biti lakše ili teže? Zvuči pomalo nevjerojatno, ali upravo tako neki zakonodavci gledaju na ovaj problem. U Srbiji trenutno aktivistkinje pokušavaju spriječiti uvođenje formulacije o tzv. "lakšem obliku silovanja" u prijedlog izmjena Kaznenog zakona.

O čemu se točno radi?

O pristanku. Kada govorimo o pravima žena, kada govorimo o ravnopravnosti, ne možemo ujedno ne govoriti o nasilju nad ženama, femicidu, osvetničkoj pornografiji i silovanju - oblicima koji su kažnjivo dijelo. Što znači da također govorimo i moći, autonomiji i ljudskom dostojanstvu. Pristanak nije samo pravni termin - on je temelj ravnopravnosti.

U posljednjim godinama, europske zemlje pokušavaju uskladiti svoje zakone s Istanbulskom konvencijom, koja traži da se svaki seksualni odnos bez pristanka smatra silovanjem. Ali ispostavlja se da zakonska definicija pristanka nije tako jednostavna?

Od 2016. godine u Njemačkoj je na snazi zakon poznat pod nazivom "NE znači NE". Tom reformom propisano je da je svaka seksualna radnja bez prepoznatljive volje tj. pristanka druge osobe - kazneno djelo. Tada doživljen kao odlučan korak naprijed, danas ženske organizacije u Njemačkoj, među njima i Terre des Femmes iz Berlina, ovaj zakon ocjenjuju nedovoljnim. Bez obzira na kritiku aktivista za prava žena, Njemačka je prošle godine blokirala novu EU regulativu o nasilju nad ženama, jer nije pristala da se uvede načelo "Da znači Da", po kojem bi samo izraženi pristanak značio da je odnos dobrovoljan. Ali je dotjerala zakon tako da naglasak stavlja na pristanak.

Prema sadašnjem njemačkom zakonu, žrtve i dalje moraju dokazivati da su rekle ‘ne’. A da to nije jednostavno govori i statistika - samo 15 % silovanja se prijavi, a tek 7,5 % slučajeva završi presudom. Mnoge žene nikad ne odu na policiju, jer se boje sramote, nevjerice i suđenja koje ih ponovno traumatizira.

Hrvatska, koja je kriminalizirala osvetničku pornografiju, također ipak nije uspjela maknuti se od definicije silovanja kao prisile i fizičkog otpora, umjesto nedostatka jasnog pristanka. A to je tema i u Srbiji danas - postoji li "lakše silovanje", što to uopće znači i pogoduje li takva zakonska podjela žrtvama ili počinitelju? Više o svemu razgovaram s Jelenom Đukić Pejić.

Jelena, u Srbiji se ovih dana najviše govori o krivičnom zakonu po pitanju silovanja? Šta je zapravo sporno?  

Zamalo da se u Srbiji ovih dana izmeni i dopuni Krivični zakon po pitanju krivičnog dela silovanje. Naime, prema važećem zakonu za silovanje je zaprećena kazna zatvora od 5 do 12 godina. U slučaju nanošenja teških telesnih povreda, zatvorska kazna može da bude do 15 godina, a ukoliko usled silovanja osoba premine ili je možda u pitanju dete, kazna može biti i doživotni zatvor.

Ono što je Ministarstvo pravde već drugi put pokušalo da promeni u Krivičnom zakonu je da uvede novo krivično delo "obljuba bez pristanka". Već 2016. godine je bilo reči o tome, ali je tada povučen predlog iz javne rasprave nakon kritika organizacija za zaštitu prava žena. I ovog puta su reagovale iste organizacije koje se bave pravima žena, ali je reagovao i predsednik Srbije i rekao da kazne za silovanje moraju biti oštrije, i da će u suprotnom on vratiti zakon u skupštinsku proceduru. Pre par dana je pred javnost izašao ministar pravde Nenad Vujić i izjavio da su uvažili primedbe koje su im stigle od ženskih organizacija, te da tzv. Obljuba bez pristanka neće biti novo krivično delo, ali su ga ipak stavili kao stav 1. u okviru ovog krivičnog zakona. To je dakle najnovija vest koju je pre nekoliko dana saopštio ministar pravde.

Šta je zapravo trebalo biti promenjeno?

Pa ta početna ideja Ministarstva pravde koja je, opet ću naglasiti, već jednom bila u proceduri 2016. godine, pa nije usvojena, je da se uvede potpuno novo krivično delo, a to nije ni femicid za koje se organizacije bore, ni osvetnička pornografija za koje se takođe organizacije bore, već nešto što su oni nazvali obljuba bez pristanka. Naravno, organizacije su ponovile da bi se time napravila velika greška i da je samo trebalo proširiti definiciju seksualnog nasilja kako bi se zapravo zaštitile žrtve koje iz psiholoških razloga nisu u stanju da se brane od nasilnika. Organizacije su jasno stavile do znanja da bi se ovim novim krivičnim delom uveo praktično "lakši oblik silovanja".

Šta to znači lakši oblik silovanja?

To u stvari znači da bi neke žrtve silovanja mogle da prođu bez svog epiloga pravde zbog niže kazne za njihovog silovatelja. Takođe, ovde treba dodati psihološki aspekt same preživele jer žene drugačije reaguju u ovim situacijama, i to je nešto o čemu psiholozi koji se ovim bave stalno govore. Posebno, imajući u vidu da je za žene prema svim istraživanjima strah od silovanja najjači strah, jači čak i od straha od smrti.

Svi znamo za onaj izraz "zalediš se od straha", dakle to nije samo ženska stvar, to je svojstveno svima. Čovek nije u stanju uopšte da reaguje, moć govora i svih funkcija su paralizovane. I to nije samo kod silovanja, već kod svih napada i kod žena i kod muškaraca.

Dakle, žene mogu da ne pružaju otpor jer je to za njih opasno po život, a one žele da se spase. To je borba za život. Taj racionalni deo prestane da radi i reaguje samo onaj deo koji se bori da sačuva život.

A kako to može da naškodi ženama pri suđenju u slučaju silovanja?

To može da izgleda da nisu pružale otpor, i to je ono što je sporno – teško je dokazivo pa sudije mogu da protumače da je potrebna manja kazna u odnosu na krivično delo silovanje. Takođe, imamo i silovanje u alkoholisanom stanju, gde devojke nisu  u mogućnosti da pruže otpor, ili da bilo šta kažu, a statistike pokazuju da se često uzima u obzir na suđenjima to da li je devojka pila alkohol ili ne. A imamo i droge za silovanje. Dakle, uvođenjem tog krivičnog dela, koje na sreću neće doživeti svetlo dana, svi ovi slučajevi silovanja bi prošli sa manjim kaznama.

Šta kažu statistike? Koliko ima prijavljenih slučajeva silovanja u Srbiji?

Statistika je uvek problem. OEBS je radio istraživanje 2019. Godine, i prema tom istraživanju oko 5 odsto žena u Srbiji, dakle 170.000 žena preživelo je seksualno nasilje posle svoje 15 godine. Organizacije Femplatz je radila istraživanje 2022. godine, i čak 9.2 odsto ispitanica doživelo je silovanje ili pokušaj silovanja u javnom prostoru. Kada je reč o prijavama silovanja, podaci su neujednačeni – brojevi iz MUPa su niži od brojeva koje objavljuje Republički zavod za statistiku. Ali sve te statistike pokazuju da je prijava silovanja iz godine u godinu manja. Naravno, organizacije ne veruju da je zaista reč o tome da je manje ovog krivičnog dela u Srbiji, već negde pokazuje da ono što sledi nakon prijave silovanja predstavlja ne samo retraumatizaciju preživele, već i posebnu torturu, budući da policija često žrtve tretira kao osumnjičene pa im kažu da ako se dokaže drugačije, da će one same biti optužene za lažno prijavljivanje ovog krivičnog dela.

Važno je napomenuti da nema istraživanja o tome zašto žrtve silovanja ili kako je ipak ispravnije reći preživele, upravo zbog izbegavanja te reutramatizacije, dakle zašto nema prijavljivanja silovanja. To su podaci izveštaja Saveta Evrope. Ali ovi podaci koje sam vam upravo pročitala govore u prilog tome da preživele silovanje u sudskim veštačenjima i sudskim procesima ne dobiju svoj epilog, i to je svakako jedan od razloga zašto se ovih poslednjih godina broj prijava smanjio.

U izveštaju Saveta Evrope takođe se govori da nema ni kampanja sa ciljem podizanja svesti o seksualnom nasilju i pravima osoba koje su ga preživele. Na tome i dalje neumorno rade ženske organizacije, i naravno, potrebna im je podrška medija.

Kada govorimo o raznim vidovima seksualnog uznemiravanja, u Srbiji je bio jedan slučaj koji je daleko odjeknuo, a tiče se seksualnog uznemiravanja na javnom mestu. Podseti nas šta se tada dogodilo, jer to bi mogao biti slikovt primer kako sud vidi ovakve slučajeve.

Tako je, Majo. Marija Lukić je sekretarica predsednika opštine Brus koja je godinama bila seksualno uznemiravana od strane predsednika opštine Milutina Jeličića poznatog kao Jutka. Naime, 2018. godine Marija Lukić je počela na svom FB profilu da objavljuje dokaze o seksualnom uznemiravanju, pretnjama i mobingu koje je trpela od svog nadeđenog, koji pri tom ima neku političku moć u tom mestu, posebno što je bio poverenik SNS za tu opštinu. Ona je sve to predala tužilaštvu i suđenje je počelo godinu kasnije, 2019. Godine. Svi su sa pažnjom pratili dešavanja, mediji, nevladine organizacije i cela Srbija. Jutka je osuđen tek 2021. i to – nećete verovati, samo na 3 meseca zatvora, iako je tužilaštvo, opet nećete verovati, tražilo 7 meseci zatvora. A onda je nakon 3 meseca Milutin Jeličić Jutka izašao iz zatvora i ponovo se bavi politikom u Brusu. Ne pominje se više u medijima, ali to je ono što je poznato za sada svima. Interesantno je i to, da Marija nije jedina tužila sudu predsednika opštine, to su uradile i njene koleginice, ali sve te tužbe su odbačene kao neosnovane. To je dakle slika u Srbiji kroz kakvu golgotu prolaze žene da bi došle do svojih prava i kako se to na kraju završi. Mislim da je trenutno situacija malo bolja nego u slučaju Marije Lukić i Jutke, ali i dalje daleko daleko od dobre.  

Pominjala si fb nalog i medije, danas u medije spadaju i društvene mreže koje su opasne i zbog osvetničke pornografije. Da li je to u Srbiji postalo krivično delo?

Nije, u Srbiji još nije. A u susednoj Hrvatskoj jeste i to 2021. Godine, i to delo se naziva Zloupoterba snimke spolno eksplicitnog sadržaja i kažnjava se do tri godine.

U Srbiji je o ovoj temi najveću pažnju javnosti probudio slučaj otrkivanja desetina Telegram grupa na kojima su članovi razmenjivali eksplicitne sadržaje na kojima su žene i devojčice. Neke od ovih grupa imaju i po 70.000 članova, a tu je nađeno i da jedan maloletnik ima čak 4.000 eksplicitnih snimaka.

Početkom avgusta ove godine, dakle pre dva i po meseca ministar pravde Nenad Vujić najavio da će se u skupštinskoj proceduri ove jeseni naći i pitanje osvetničke pornografije kroz izmene zakona koji se odnosi na maloletnike. Time će dodatno biti pojačana zaštita dece – žrtava krivičnih dela, zaštita od nasilja i posebno vršnjačkog nasilja. Najavio je ove jeseni u skupštinkoj proceduri izmene brojnih zakona koji se tiču i sprečavanja nasilja u porodici i sličnih zakona, a naravno, o ovome je govorio i Vučić na konferenciji o bezbednosti dece kada je pominjao i oštrije kazne za silovanje. On je tada rekao da online nasilje postaje najveća muka za decu i da je dovelo i do nekoliko tragedija u Srbiji. Rekao da je da je činjenica da ta oblast nije pravno sankcionisana, i da pri tom ne misli samo na kazne, već na uređenost celog prostora. On je dakle govorio u kontekstu maloletnika, ali činjenica je da je osvetnička pornografija veliki problem žena u Srbiji.

Jelena, imamo i femicid koji je i dalje izuzetno visok, u Srbiji je ove godine do sada ubijeno 13 žena, a to i dalje nije posebno krivično delo u važećim zakonima.

Tako je. Samo u prvih 6 meseci ove godine ubijeno je 8 žena, a do ovog trenutka 13. Na žalost, kraj godine i praznici su uvek težak period za porodične i partnerske odnose, i po onome što znamo do sada, taj broj se znatno povisi u ovom periodu, ali nadajmo se da sve ono što rade nevladine organizacije ima sve više efekta.

Primera radi, prošle godine ubijeno je 17 žena u Srbiji. Femicid još nije postalo posebno krivično delo, za razliku od Hrvatske i Severne Makedonije.

U Hrvatskoj je femicid teško ubistvo ženske osobe sa kaznom zatvora od najmanje deset godina do dugotrajnog zatvora. Time Hrvatska nastoji što strože da kažnjava nasilje nad ženama i borbu protiv ovog nasilja. Dakle, ono što je veoma važno je, ponoviću to još jednom, femicid definisan kao teško ubistvo ženske osobe.

Što se tiče Severne Makedonije, femicid je definisan kao ubistvo žene ili devojke zbog pripadnosti ženama u kontekstu rodno- zasnovanog nasilja i tretira se kao kvalifikovana kategorija ubistva, a ne kao obično ubistvo. I za ovo delo je takođe propisana kazna od minimalno 10 godina do doživotnog zatvora.

Što se Srbije tiče, za sada izgleda da je daleko od toga, pa pošto ovo nije posebno krivično delo, ono se različito i tretira. Može da se tretira kao obično ubistvo za šta je kazna od 5 do 15 godina zatvora, za teško ubistvo je najmanje 10 godina do doživotnog zatvora, za tzv. Privilegovano ubistva propisana kazna je od jedne do 8 godina. To su zapravo lakša, odnosno isprovocirana ubistva – tako kaže zakon. Tu je onda i smrt usled nasilja u porodici, to se opet drugačije tretira. Dakle, još nema jednog odgovora na femicid u Srbiji.