Utječe li na putnike štrajk kontrolora letenja u Srbiji?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 08.09.2025. 23:49 Min.. Verfügbar bis 08.09.2026. COSMO. Von Maja Maric.
Utječe li na putnike štrajk kontrolora letenja u Srbiji?
Stand:
Maja Marić, Darko Vlahović, Boris Rabrenović
Štrajk kontrolora letenja u Srbiji traje već tjednima, no putnici ga gotovo i ne primjećuju. Zahtjevi sindikata su veće plaće, novi kolektivni ugovor i promjena pravila o minimumu rada. Dok avioni i dalje polijeću gotovo redovno, Darko Vlahović objašnjava zašto Ryanair diže glas u Bruxellesu, a vlasti umanjuju značaj cijele priče. Maja Marić razgovara s Petrom Vojinovićem (Tango Six) što se krije iza štrajka koji je tih kod kuće, ali glasan u europskom zračnom prostoru.
Jeste li uopće znali za štrajk kontrolora letenja u Srbiji? Mnogi nisu. Iako prolazi gotovo neopaženo u zemlji, Bruxelles je čuo za njega zbog burne reakcije poznate low-budget avio kompanije Ryanair.
Štrajk je započeo 19. kolovoza/augusta i planirano je da traje sve do 30. rujna/septembra. Prema priopćenju njihovog poslodavca, Kontrole letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA), osnovni zahtjev štrajkaša je "hitno i značajno" povećanje plaće za pojedine kategorije zaposlenih.
No mnogi nisu primjetili ovaj štrajk jer se primjenjuje minimum procesa rada, što znači da se obujam rada smanjuje za najviše 10% kapaciteta, a zračni promet u velikoj mjeri funkcionira jednako kao i do sada, uz moguća poneka kašnjenja ili eventualna otkazivanja letova. Što nije pretjerano neobično u zračnom prometu.
No Ryanair nije dobro prihvatio radničko pravo kontrolora letenja na štrajk. Ryanair je pozvao predsjednicu Europske komisije, Ursulu von der Leyen, da poduzme hitne mjere kako bi zaštitila prelete tijekom štrajkova nacionalnih kontrola leta.
Istovremeno, u Sindikatu kontrole letenja kažu da neće davati izjave za medije.
Što se točno događa, donosi kolega Darko Vlahović.
Darko, hajde odmah da razjasnimo — šta sindikat zapravo traži?
Sindikat Kontrolora Leta izneo je četiri zahteva:
- Novi kolektivni ugovor: Stari je istekao, a rukovodstvo ga je jednostrano produžilo, što je protivzakonito i u Srbiji i u CG.
- Primena tačke 8 finansijskog plana: Odnosi se na internu preraspodelu sredstava, direktno utiče na plate. Plan nije javan, ali po onome što se zna odnosi se na povećanje troškovne baze za 12% i direktno utiče na sledeći zahtev, a to je
- Povećanje plata: Sindikat traži povećanje plata od 15%.
- Poništavanje odluke o minimumu rada: sada je 90% u svim sektorima, što štrajk čini neefikasnim. Kontrola letenja SMATSA ima šest sektora, četiri za prelete, dva za lokalne aerodrome. Stara verzija iz 2023. dozvoljavala je rad dva sektora na 50%, što je imalo efekta, deo saobraćaja morao se preusmeravati.
Najviše se u javnosti priča o plaćama, kolike su one sada, a kolike bi bile po zahtijevu sindikata?
Trenutno je plata kontrolora letenja 11.700 evra bruto od čega državi na porez ide 4.700, a kontrolorima 7.000. Sindikat želi da plata bude 13.500 kako bi kontrolori dobijali 8.000 a država 5.500. Plate kontrolora u regionu su od 7000 neto u Hrvatskoj, preko 4000 u BiH do svega 2500 u Severnoj Makedoniji. Plate od 7 do 9 hiljada eura neto su i u zapadno-evropskim zemljama.
Veći je problem što se obučeni i iskusni kontrolori sve više i sve agresivnije vrbuju za rad u zemljama Bliskog istoka, npr. u Kataru gde im se nude plate od 16.000 dolara, besplatan smeštaj, zdravstveno osiguranje, školarine za decu, avio karte za celu porodicu i niz drugih beneficija.
Vlast iz populističkih razloga ne želi da tako nešto dozvoli i ne želi da pokaže slabost, iako joj se finansijski isplati da poveća zarade. Umesto toga, poslodavac nudi 5% povećanje svima, i kontrolorima i nekontrolorima. A i inače plata nije baš uvek tolika, postoji nešto što se zove "sezonski bonusi" i tek sa njima plata izađe toliko, van sezone je oko 4000€ neto.
SMATSA nije na budžetu, zar ne?
Tačno. Njih plaćaju avio-kompanije preko Eurocontrol-a. Glavni izvor prihoda nije kontrola na aerodromima, već visinski preleti preko Srbije i Crne Gore. Za 2025. se očekuje 109 miliona evra iz rutnih naknada, tj. od preleta, i 16 miliona iz terminalnih, to jest od aviona koji sleću na teritoriji Srbije i Crne Gore. Sindikat traži da se tim novcem upravlja transparentnije, to bi trebalo da omogući ta pominjana tačka 8 finansijskog plana.
U Crnoj Gori nema štrajka?
Ne, jer Sindikat Kontrolora Leta (SKL) tamo nije registrovan, pa bi štrajk bio nezakonit.
Naš sagovornik Petar Vojinović, urednik portala Tango six, zrakoplovnog portala Srbije, ovako je ocenio uticaj štrajka na putnike:
Putnici koji lete iz zapadne Evrope prema Srbiji, preko Srbije ili građani koli lete iz Srbije prema zapadnoj Evropi pitaju "pa dobro, ako mi mediji govore da je u pitanju štrajk, šta onda ja da očekujem, kakav će uticaj biti na moje putovanje?" Odgovor je apsolutno nikakav. Ne samo da će biti apsolutno nikakav nego još povoljniji. Dakle, neće se razlikovati nimalo u odnosu na dane kada nije štrajk, tako da efekta apsolutno nema osim nekog efekta u nekim procentima, u nekim situacijama za korporativne odnose između tih radnika i tog menadžmenta, što, naravno, apsolutno ne zanima putnike. Ono što je dokazano, dakle, u ovih dve nedelje, koliko štrajk traje, je da nije bilo otkazanih letova, da je bilo kašnjenja na tom nekom nivou koji odgovara tom procentu od 10 posto. Znači to je recimo, na primer, 20 ili 30 minuta da se zakasni, što je apsolutno nikakav, nikakav uticaj. A inače razlozi kašnjenja aviona se objavljuju svaki dan od strane Eurokontrola. I evo recimo za juče: od svih putničkih letova iznad Evrope koji su zakasnili krivica za 29 posto tih kašnjenja su meteorološki uslovi, 27 posto je kapacitet kontrola letenja, u smislu kontrola letenja i kad ne štrajkuje ne može da izdrži toliko povećanje avio saobraćaja, 21 posto je nedostatak kontrolora letenja i štrajkovi u okviru kojih je i štrajk srpskih kontrolora letenja i on je uzrokovao samo 7 posto svih zabeleženih štrajkova juče. Znači nekoliko puta manje nego meteorološki razlozi.
Koliko štete štrajk može da napravi?
Svaki minut kašnjenja je za avio kompanije oko 100€ gubitka, a procena je je da će ovaj štrajk izazvati 500 hiljada minuta kašnjenja, znači 50 miliona. Ryanair i ostale low kost kompanije su među najteže pogođenima jer prvo, lete u sezoni na manje aerodrome u Grčkoj i Turskoj u kasnim večernjim satima, a ti aerodromi se u neko doba zatvaraju, drugo jer oni kao lowcost planiraju tri leta dnevno za svaki svoj avion i svako kašnjenje im to ozbiljno ugrožava.
A kako izgledaju štrajkovi kontrolora leta u drugim zemljama?
Od države do države različito, evo nekoliko primera:
- U Nemačkoj je DFS, Deutsche Flugsicherung, privatna firma u potpunom državnom vlasništvu, zakonski klasifikovana kao kritična infrastruktura. To znači da, bez obzira što je pravo na štrajk zagarantovano Ustavom Nemačke, poslodavac može da odredi minimum rada i do 100%, što štrajk čini besmislenim.
- U Francuskoj kontrolori štrajkuju često, ali zakon iz 2008. definiše šta mora da se obezbedi: letovi u vanrednim situacijama kao i vojni i državni letovi u obimu od 100%, plus minimalan broj preleta preko Francuske. Taj minimalni broj nije određen nego se određuje iz dana u dan od strane Francuske civilne avijacije u saradnji sa Eurocontrolom.
- U Španiji minimum se određuje u saradnji sa sindikatima — obično 60–70% kapaciteta za komercijalne letove, 100% za hitne, medicinske i vojne letove.
Što ti očekuješ da će biti najvjerojatniji ishod ovog štrajka?
Najverovatnije — privremeni kompromis. Neka korekcija plata, pregovori o kolektivnom ugovoru. Ako se ne dogovore do kraja septembra moguće je da se države osnivači uključe kao medijatori. To bi moglo promeniti dinamiku pregovora i dovesti do brzog, ne nužno i dobrog, rešenja.
I za kraj — šta da očekuju putnici koji lete za Srbiju i Crnu Goru?
Najgore što im se može desiti je kašnjenje od 20-ak minuta. Veći problem je npr. za one koji lete kasno uveče ka manjim aerodromima u Grčkoj i Turskoj, ti aerodromi se noću zatvaraju.
