Kako riješiti status quo u Srbiji?

S jedne strane: suđenje sudionicima prosvjeda zbog navodnog pokušaja rušenje ustavnog poretka i porazni izvještaj Europske komisije i njemačkog ministra vanjskih poslova Johanna Wadephula. S druge strane: pokušaj predsjednika Aleksandra Vučića da još više vlasti koncentrira u vlastitim rukama - između ostalog kroz izmjene zakona o oružanim snagama i pritiske na javne tužitelje. Sve su to tendencije posljednjih tjedana koje pokazuju da se situacija u Srbiji ni više od godinu dana nakon početka masovnog izlaska građana i prije svega studenata, na ulicu, ne poboljšava.

Policija tuče studente ispred DIF-a u Novom Sadu

Drugim riječima, od nekadašnjeg uzoritog učenika kada je u pitanju napredak u pregovorima s Europskom unijom o punopravnom članstvu Srbija se pretvorila u problematičnog kandidata. S tim u vezi, i njemački ministar vanjskih poslova Johann Wadephul upozorio je prilikom nedavnog posjeta regiji na to da se Srbija sve više udaljuje o postulata pravne država. Jedan od dokaza za to je za mnoge i prošlotjedni početak suđenja grupi studenata iz Novog Sada kojima se, na temelju bespravno prisluškivanih razgovora, predbacuje pokušaj rušenja ustavnog poretka Srbije na masovnom protestu koji je 15.3. ove godine održan diljem Srbije.

Pri svemu tome, ostaje i otvoreno pitanje održavanja izbora u Srbiji: vlast ih ne najavljuje a ni sama opozicija još u javnost nije izišla sa svojim kandidatima, što je za mnoge greška. Nalazi li se Srbija u političkom vakuumu i je li nakon više od godine dana prosvjeda došlo do neke vrste zasićenja? No juče su u tri manja grada u Srbiji održani lokalni izbori na kojima su pobijedile stranke koje su na vlasti. Da li to nešto znači čućemo iz Srbije od Aleksandra Timofejeva.

Saša gde su održani izbori i kako je prošlo glasanje?

Izbori su održani u tri mala grada, Negotinu, Mionici i Sečnju. Svuda su pobedile stranke vladajuće koalicije, ali na prvi pogled začuđujuće - svi su slavili. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji predvodi listu vlasti, jer su, kako je rekao, oni juče uzeli više nego na prethodnim nedavnim izborima u Zaječaru i Kosjeriću i tako pokazali da je pala popularnost studenata. Studenti i opozicija koji su većinom išli na zajedničkim listama jer su u te tri opštine koje su inače bile veoma jako uporište vlasti dobili mnogo više glasova nego što je to bio slučaj ranije i tako pokazali da u narodu više više nema straha. U svakom slučaju zabeleženo je više incidenata, za koje optužuju jedni druge. Gradovima su špartali džipovi sa zatamnjenim staklima u kojima su se nalazili ljudi u crnom sa maskama i kapuljačama preko lica. Viđeni su i kako ulaze u stranačke prostorije vladajuće Srpske napredne stranke, a karakteristika svega je i što policija gotovo po pravilu na sve incidente nije reagovala. Posmatračka misija Crta se povukla sa glasanja naglašavajući da su incidenti i nepravilnosti bacile ozbiljnu senku na demokratski duh izbora. No eto izbori su prošli i sada se ide dalje.

Građani i studenti protestom su obeležili 13 meseci od pada nadstrešnice ispred Osnovnog suda u Nišu

Saša, u medijima i na internetu mesecima već vlada mišljenje da je ključna reč u Srbiji podvojenost. Šta to u stvari znači?

To znači da kao da postoje dve Srbije, praktično u svemu. Čitava država podeljena je u dva tabora, za i protiv vlasti koju personifikuje predsednik Vučić. Dijalog gotovo da ne postoji do granice da se u manjim gradovima zna ko izlazi u koje kafiće. Mediji su izuzev par izuzetaka takođe oštro podeljeni na one koji bezrezervno podržavaju vlast, a to su sve televizije sa nacionalnom pokrivenošću i većina novina i one koji su potpuno na strani opozicije i studenata u protestu. Tu je preostao naravno internet i društvene mreže gde se neprestano vodi pravi rat između jednih i drugih.

Kako se ponaša vlast?

Što bi se sportskim žargonom reklo, spuštenog garda. Nema više ni privida onoga kako je u pitanju samo politika, i da život postoji i mimo nje. Mnogo profesora je otpušteno na primer iz različitih besmislenih razloga, a jasno je da je to zato što podržavaju studente i maturante koji su takođe listom protestovali. Kažnjava se, ovako ili onako, svaki javni bunt, pa je tako na primer Narodno pozorište u Beogradu, institucija od najvećeg kulturnog značaja, već gotovo dva meseca zatvoreno, navodno zbog radova na bezbednosti zgrade i protivpožarne zaštite, a sasvim je jasno da je to učinjeno zato što su glumci gotovo listom podržali studente i prilikom svakog poklona na kraju predstava izlazili sa parolama podrške ili indeksima u rukama. S druge strane, ovih dana se povećavaju penzije i vlasti se trude da održe ekonomsku sigurnost, što im u dobroj meri polazi za rukom.

A šta je sa takozvanim Ćacilendom, naseobinom koja je već postala poznata i van granica Srbije?

Da, tu je i Ćacilend, šatorsko naselje koje je su podržavaoci vlasti navodno spontano napravili pre devet meseci između zgrada Predsedništva i Skupštine Srbije. Sada je taj prostor potpuno ograđen jakim metalnim ogradama, postoji kapija na kojoj dežuraju lica koja se predstavljaju kao redari i ne dozvoljavaju nikome ko nema propusnicu ili poziv da uđe. Kao da je neka firma ili vojna formacija u pitanju. Unutra se vide slično obučeni ljudi kao oni koje sam već pomenuo kad smo govorili o izborima, a neke su novinari i prepoznali kao osobe sa debelim kriminalnim dosijeima. Zanimljivo, neprestano ih obezbeđuje policija. Vučić je nedavno rekao da će, s obzirom da je kako je on naziva “obojena revolucija” propala, uskoro biti doneta odluka šta će biti sa Ćacilendom. Inače zbog te naseobine zatvorena je za saobraćaj jedna od najvećih ulica i u centru grada je saobraćajni kolaps. Analitičari se slažu da je ideja Ćacilenda da se tu lociraju podržavaoci režima, volonterski, zbog određenih privilegija ili novca, kako taj prostor prilikom mogućih sledećih protesta ne bi zauzeli studenti ili opozicija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić

A šta se događa sa studentima i opozicijom. Ni oni koliko znamo nisu ujedinjeni?

Baš tako. Studenti su i dalje čvrsti u svojoj odluci da se ne mešaju sa opozicionim partijama i da na parlamentarne izbore, kad god oni da budu zakazani izađu sa svojom listom na kojoj neće biti ljudi iz opozicionih partija. Zatražili su bili od opozicije da ih podrži i da ne izlaze zasebno na izbore, ali sada je već jasno da od toga nema ništa i da će opozicione partije, bar većina njih, izaći na izbore. Fakulteti sada rade, studenti su malo manje vidljivi, ali su i dalje veoma aktivni na društvanim mrežama i za kratko vreme mogu da se organizuju i u velikom broju izađu na ulice, kao što se videlo i prilikom obeležavanja godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu pre mesec dana.

A postoje li i među njima određena podvojenost?

Da. Vremenom postaje sve vidljivija heterogenost u njihovim redovima, pa se, iako se prilično uspešno trude da njihove međusobne nesuglasice ne izlaze u javnost, ponekad vide određena iskakanja. Na primer u saopštenjima koje na mrežama objavi studentski plenum jednog fakulteta, pa onda negativno reaguju plenumi nekih drugih fakulteta. Pominje se tu i kako su navodno određene tajne službe, domaće ili strane, nakon toliko vremena ipak uspele da se infiltiraju, no to je informacija koja je gotovo neproveriva.

Da li se mogu naslutiti obrisi studentske izborne liste, ko će je voditi i kakvu politiku će zastupati?

Ne zna se gotovo ništa. Ako je i pri kraju formiranja što se tu i tamo može čuti imena se drže u najstrožoj tajnosti. Mediji svašta spekulišu. Vlasti bliski tabloidi unapred targetiraju neka moguća imena, pa ih u nedostatku čvršćih informacija, ocrnjuju da kažem preventivno. Pretpostavlja se da je ideja da na listi bude paleta ljudi sa svih strana političkog spektra kako bi se privukao što veći broj glasača, takozvana catch all strategija. Ja sam od nekih svojih izvora čuo da se može lako dogoditi da će kada se lista objavi dosta ljudi biti razočarano jer bi ona mogla biti previše desno orijentisana za građanski orijentisanu populaciju koja listom podržava studentski pokret. No, svakako je rano analizirati bilo šta, posebno bez konkretnijih podataka.

U sve to se upliću i mnoge druge teme. Srbija bi mogla zbog američkih sankcija ruskim kompanijama ostati bez benzina, a posredno i plin se dovodi u pitanje. Naime Rusi su vlasnici NIS-a, Naftne industrije Srbije, u okviru koje se nalazi i jedina rafinerija nafte, koja je pred gašenjem.

Da, videćemo kako će se to razrešiti. Vlasti tvrde da će u Srbiji svakako biti goriva i plina, i da se neće ponoviti devedesete i čuvena prodaja benzina u plastičnim flašama na ulicama. No to je mislim posebna priča koja bi zahtevala još jedan ovakaav razgovor, baš kao što je posebna i priča o mogućem raščišćavanju ruševina zgrade Generalštaba koja je bombardovana 1999., a potom je proglašena za kulturno dobro od nacionalnog značaja. Tu bi navodno stambeno hotelski kompleks trebalo da izgradi Džared Kušner, zet Donalda Trampa, čemu se protive studenti, opozicija i intelektualna javnost. Sve to svakako utiče i na to kada će u Srbiji biti raspisani parlamentarni izbori

Dakle, čini se da u Srbiji ima toliko toga da svakako nije dosadno?

Upravo tako, a tu se odmah nameće i tradicionalna poslovica: “Ne daj mi Bože da živim u interesantnim vremenima”