Lokalni izbori na Kosovu - pomak u dobrom smeru?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 13.10.2025. 20:10 Min.. Verfügbar bis 13.10.2026. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Lokalni izbori na Kosovu - pomak u dobrom smeru?
Stand:
Nenad Kreizer, Violeta Oroši, Nada Pester
Na komunalnim izborima na Kosovu "nema ni pobednika ni gubitnika" slažu se i albanski i srpski analitičari. Najveća vest je da su Srbi na severu Kosova izašli na izbore i time se vratili u politički proces zemlje. To bi mogao biti znak normalizacije i pomaka s mrtve tačke. Ubrzo prevremeni parlamentarni izbori? Nenad Kreizer razgovara s politikologom Ognjenom Gogićem i reporterkom Violetom Oroši o mogućim posledicama izbora na političku budućnost Kosova i nastavka dijaloga Beograda i Prištine.
Na općinskim ili komunalnim izborima se donose odluke koje se tiču građana na lokalnoj razni. Rijetko kada ovi izbori imaju implikacije i na više razine uprave. No ova vrsta izbora se često koristi kako bi prikazalo rapsoloženje birača u odnosu na političke snage koje vladaju na drugim razinama. Drugačija situacija nije ni na Kosovu gdje su u nedjelju birači izišli kako bi izabrali gradonačelnike i vodstva lokalnih struktura.
Glasači u Prištini
Ovi izbori su posebice bili značajni i zbog toga što je na posljednjima, prije četiri godine, srpsko stanovništvo na sjeveru zemlje bojkotiralo izbore što je dovelo do pobjede albanskih kandidata a što je, na kraju, još više destabiliziralo krhke odnose u ovom dijelu Europe. No kako su prošli ovi izbori: Prema preliminarnim rezultatima Centralne izborne Komisije najveći broj kandidata za gradonačelnike ići će u drugi krug glasanja 9.11.
Od 27 općina sa većinskim albanskim stanovništvom, izbori će se ponoviti u čak 18 općina, dok je Srpska lista pobijedila u devet općina, a u desetoj, Klokotu, će ići u drugi krug glasnja. Pravo glasa imalo je preko dva milijuna građana, uključujući i preko 44 tisuća građana koji žive u inozemstvu i koji su se registrirali za izbore.
Pravo glasa iskoristilo je nešto preko 39 odsto građana od nešto više od dva miliona upisanih birača-što je za 40% manje nego na lokalnim izborima 2021 godine. Oni su glasali za 32 političke partije, 32 građanske inicijative, dve koalicije i 27 nezavisnih kandidata za gradonačelnike i odbornike u 38 općina na Kosovu.
Glasačko mesto
Kako je proteklo glasanje na Kosovu, šta pokazuju rezultati opstinskih izbora i šta gradjani mogu da očekuju od svojih izabranih predstavnika, razgovaramo sa našom saradnicom u Prištini Violetom Oroši.
Violeta, kakva je bila atmosfera na dan glasanja, kako je protekao ovaj izborni proces, da li je bilo iznenađenja?
Kao i na svim izborima, bilo je nepravilnosti, bilo je nekoliko slučajeva fotografisanja glasačkih listića, deljenja propagandnog materijala, kolektivnog glasanja i u opštinama gde žive Albanci i posebno u Severnoj Mitrovici, gde su u jutarnjim satima kolektivno glasali simpatizeri Srpske liste. Jedan broj građana se žalio da su im promenjena glasačka mesta, da ih Centralna izborna Komisija nije obavestila, te da je to kod njih stvorilo konfuziju i nezadovoljstvo. Međutim, sve ovo neće uticati na konačne rezultate ovih izbora. Inače, najinteresantniji su rezultati za opštinu Priština i opstinu Južna Mitrovica. Priština ima veoma veliki budžet, a za gradonačelnika poznatog arhitektu i urbanistu, Perparim Ramu, kojeg je kandidovao Demokratski savez Kosova iako nije član ove partije, koji pokušava da transformiše Prištinu i učini je funkcionalnim gradom velikim infrastrukturnim projektima. Međutim, on će se za novi četvorogodišnji mandat ponovo takmičiti sa protivkandidatom iz najveće stranke sa Aljbinom Kurtijem na čelu, Samoopredeljenje, Hajrulah Čekuom, koji obećava manje projekte. U drugi krug izbora idu i kandidati za gradonačelnika Južne Mitrovice. Za sada samo nešto preko 20 glasova više ima kandidat Demokratske stranke Kosova, bivseg lidera Hašima Tačija, i ako bude uspeo da pobedi u drugom krugu protivkandidata iz stranke Samoopredeljenje, to znači ne samo pobedu već i simbolički će onemogućiti dalju zloupotrebu srpske zajednice, nastanjene u Severnom delu Mitrovice, i još tri opštine na severu Kosova, u isključivo političke svrhe te partije.
Izborni plakati za Perparim Ramu, kandidata za gradonačelnika Prištine
Sudeći po ovome sto kažeš, da li se onda može zaključiti da u predizbornoj kampanji, neke izjave ili odluke aktuelne Vlade u tehničkom mandatu, i samog premijera Aljbina Kurtija, nisu uticale na same glasače, odnosno rezultat glasanja?
Predizborna kampanja trajala je mesec dana, a bila je karakteristična zbog donetih raznih nepopularnih odluka čelnika Vlade u tehničkom mandatu, Aljbina Kurtija, i to posebno u odnosu na srpsku zajednicu. Ta Vlada donela je odluku, da se izgrade jos dva mosta preko reke Ibar, koja inače deli Južni i Severni deo Mitrovice. Jedan most je već izgradjen. Zatim je Pošta Kosova preuzela objekat Pošte Srbije u Gračanici, preko koje je deo Srba primalo razne prihode iz Srbije, kao sto su penzije, dečiji ili porodiljski dodaci, socijalna pomoc i sl. I kao šlag na tortu, Centralna izborna Komisija je prvo donela odluku da ne akredituje Srpske medije za praćenje izbora, sa obrazloženjem da su, ukratko rečeno, propagandna mašinerija protiv Kosova. Međutim, ovu je odluku anulirala nakon snaznih pritisaka kosovskih i međunarodnih medijskih organizacija. Da zaključim, Kurti je ovakvim nepopularnim odlukama prema srpskoj zajednici u stvari uspeo da ih još više ujedini oko Srpske liste, čak i one građane koji su veoma kritični prema ovoj političkoj partiji, a koju podržava zvanični Beograd. Kurtijeva partija Samoopredeljenje nije dobila značajno veći broj glasova ni u opštinama u kojima glasaju Albanci iako je samo nekoliko dana pre glasanja obećao povećanje minimalnih plata, penzija i socijalnih dodataka i studentima pomoć od po 100 eura.
Hajrulah Čeku
Šta posle ovakvih rezultata opštinskih izbora? Šta rezultati pokazuju, u kojem pravcu ide Kosovo?
To je zanimljivo pitanje, posebno što od parlamentranih izbora 9. februara ove godine, Kosovo još uvek nema konstituisanu Vladu. Tek pre nekoliko dana konstituisana je skupština Kosova, i to veoma sumnjivom odlukom većine poslanika, koji su za potpredsednika izabrali Nenada Rašica, predsednika stranke za slobodu, pravdu i opstanak i bivseg ministra za povratak i zajednice u Vladi Aljbina Kurtija, i ako je Ustavni sud zaključio da potpredsednika može da predoži samo najveći politički subjekat u parlamentu, a to je Srpska lista. Poslanici opozicije su prethodno odbili da glasaju za kandidata za predsednika parlamenta, kojeg može da predloži samo stranka Samoopredeljenje, pošto je dobila najveci broj glasova na izborima. Da podsetim, Kosovo je pod sankcijama EU, a nakon sto su Sjedinjene americke države suspendovale razgovore o strateškom dijalogu izmedju SAD i Kosova, izgleda da je došlo do prećutnog dogovora među opozicionim strankama u cilju prekida veštačke političke blokade konstituisanja kosovskih institucija, za šta inače optuzuju Aljbina Kurtija i njegovu stranku. Drugi korak bio bi izbor premijera, a treći korak, raspisivanje prevremenih parlamentranih izbora. U ovom kontekstu, predsednica Kosova Vjosa Osmani je već nominovala Aljbina Kurtija za mandatara za formiranje Vlade što znači da on ima 15 dana na raspolaganju da bude izabran na funkciju premijera i predstavi svoj program. Ukoliko u tome ne uspe, što se lako moze dogoditi, Kosovo ide prema novim izborima.
Ognjen Gogić
Kakvog će utjecaja ovi izbori imati na eventualne prijevremene parlamentarne izbore pa i na mogući nastavak dijalog između Kosova i Srbije analiziramo s Ognjenom Gogićem, politikologom iz Beograda.
Gospodine Gogiću, Srpska lista je pobijedila u devet općina sa srpskom većinom. Očekuje se pobjeda i u desetoj, u Klokotu, gdje se ide u drugi krug. Što to konkretno znači za budućnost Kosova i posebno ovog dijela Kosova?
Srpska lista je pobedila faktički u svih deset opština sa srpskom većinom. U devet opština ta pobeda je apsolutna, što znači da su u prvom krugu pobedili i za gradonačelnike i takođe da je dobijena i većina u skupštinama opština. U opštini Klokot situacija je malo komplikovanija. Tu će biti drugi krug za gradonačelnika i takođe Srpska lista nema apsolutnu većinu odbornika, ali će oni i tu u drugom krugu imati većinu i dobiće gradonačelnika. To zapravo znači povratak Srpske liste na velika vrata u lokalnim samoupravama. Ona jeste držala vlast u šest opština južno od Ibra, ali je četiri opštine napustila svojevremeno i prepustio vlast u njima albanskim gradonačelnicima. Sada je zapravo pozvala Srbe na Kosovu da ponovo glasaju za nju, da joj daju podršku i ona sada ponovo upravlja tim opštinama. Srpska lista nije omiljena politička opcija Srba među Kosovskim albancima. Sa njom ne želi da ima saradnju niko, dakle ne samo vodeća stranka Samoopredeljenje nego ni opozicija. To jeste problem jer oni moraju sarađuju. Dakle, te opštine koje vodi Srpska lista moraju da saradjuju sa centralnim organima vlasti koje vode albanske partije. Ali, s druge strane, to jeste nekakav iskorak. Ipak je Srpska lista tu pokazala neku vrstu konstruktivnosti time što je pozvala Srbe da se vrate u politički proces i da prihvate ponovo i zakonodavstvo Kosova i institucije Kosova. I to jeste jedan pozitivan signal iako se to tako ne percipira u javnosti. I da takođe konstatujemo i to da je to Priština prihvatila blagonaklono i nije ni na koji način više otežavala učešće Srpske liste na izborima. Tako da ovo jeste jedan pozitivan pomak s obe strane, iako to možda u ovom trenutku tako ne deluje.
Još jedno pitanje, da li će rezultati opštinskih izbora imati uticaja i na moguće rezultate vanrednih parlamentranih izbora, ukoliko dođe do njih?
Mislim da će biti velikog uticaja, posebno što je Kosovo u blokadi, reklo bi se na svim nivoima. U poslednje četiri godine, od kada je na vlasti partija Samoopredeljenje, Kosovo je nazadovalo i na unutrašnjem i na međunarodnom planu. Nakon sankcija EU, ali i nezaintetresovanosti SAD da sarađuje sa Aljbinom Kurtijem, jer ga smatraju nepouzdanim partnerom, Kosovo je svakim danom sve siromašnije i usamljenije. Aktuelno nema naznaka ni da će se nešto pomeriti u dijalogu koji se vodi u Briselu o uređivanju odnosa sa Srbijom. Ova izolacija ne odgovara opoziciji, ali ni većini građana, bilo da se radi o Albancima, Srbima ili nekoj drugoj zajednici na Kosovu. Konačni rezultati opstinskih izbora će u stvari biti značajan parametar, slažu se ozbiljni analitičari, u smislu da li ce opozicija na narednim parlamentarnim izborima, ili nakon toga u koaliciji, dobiti dovoljnu podršku glasača za obaranja sa vlasti partije Samoporedeljenje i njenog lidera Albina Kurtija.
