Kosovo: Ubedljiva pobeda partije ''Samoopredeljenje'' Albina Kurtija

Stand: 29.12.2025, 12:03 Uhr

Violeta Oroši

Prema preliminarnim rezultatima Centralne izborne Komisije pobednik vanrednih parlamentarnih izbora je partija "Samoopredeljenje", koja je dobila 49,30 odsto glasova građana. Ovaj rezultat analitičari koji zastupaju politiku ove partije, nazivaju plebiscitarnom, odnosno referendumskom pobedom, sličnoj onoj 2021. godine, kada je ova partija dobila apsolutnu vlast.

Na izbore je izašlo gotovo 45 odsto ili oko 900 hiljada, od skoro dva miliona građana sa pravom glasa. U ovaj broj nisu ušli i oni koji su se registrovali za glasanje putem pošte, njih oko 58 hiljada, i preko 15 hiljada od preko 19 hiljada prijavljenih građana, koji su dan pre održanih izbora na Kosovu glasali u diplomatskim predstavništvima. Konačni rezultati će pokazati da li će doći do neke manje promene u rezultatu glasanja pošto budu prebrojani i glasovi putem pošte i diplomatskih predstavništava, uslovni glasovi i glasovi osoba sa posebnim potrebama.

Na drugom mestu je Demokratska parija Kosova, novoizabranog lidera Bedri Hamze, sa oko 21 odsto glasova, a Demokratski savez Kosova Lumira Abdixhiku, koji je na ovim izborima u odnosu na prethodne redovne parlamentrane izbore održane februara meseca ove godine izgubio skoro 5 procenata, na trećem je mestu, sa skoro 14 odsto glasova. Izborni cenzus od 5 odsto prošla je i Alijansa za budućnost Kosova Ramusha Haradinaja. Lista Srpska uspela da je osvoji devet od deset rezervisanih poslaničkih mandata, dok je jedan mandat dobila partija ''Za slobodu, pravdu i opstanak'' Nenada Rašića, bliskog Albinu Kurtiju. Deset drugih rezervisanih mesta podeliće ostale manjinske zajednice koje žive na Kosovu.

Kosovski parlament ima 120 poslanika, a prema preliminarnim rezultatima, pored 20 rezervisanih mesta za srpsku zajednicu i ostale manjinske zajednice, u novom parlamentarnom sazivu partija ''Samopredeljenje'' imaće 56 poslanika, Demokratska partija Kosova 23, Demokratski savez Kosova 15, a Alijansa za budućnost Kosova 6 poslaničkih mesta.

Nakon veoma lošeg rezultata na izborima, lider Demokratskog saveza Kosova Lumir Abdixhiku izjavio je da će preuzeti odgovornost za veoma loš izborni rezultat, što znači da kao lider partije desnog centra nije isključeno i da ponudi ostavku.

"Nisam uspeo da dovedem DSK tamo gde sam verovao da treba da bude. Izgradili smo ozbiljan i moderan program, imali smo dostojanstvenu i odgovornu kampanju. Preuzimajući odgovornost, u narednim danima sazvaću skupštinu DSK i pre nje ćemo otkriti i razmotriti sva pitanja i odgovornosti koje imam kao predsednik. Rezultat nije onakav kakav smo očekivali i želeli. To je trenutak za razmišljanje. Kada građani govore, moramo ih slušati. Demokratija funkcioniše kada se lideri pozivaju na odgovornost, čak i kada imaju takve gubitke", rekao je Abdixhiku na Konferenciji za štampu.

Kosovski analitičari kažu da je dobrom rezultatu partije ''Samoopredeljenje'' doprinela opozicija koja nije imala dobru taktiku za suprotstavljanje populističkoj politici koja je glavni ključ uspeha pobedničke partije. Tokom redovnog četvorogodišnjeg mandata Vlada Albina Kurtija nije realizovala ni jedan obećani kapitalni projekat, obrazlažući da su ti projekti pri kraju ili u proceduri. Ustavni sud Kosova je nekoliko desetina puta izneo mišljenje da desetine odluka te Vlade nisu u skladu sa zakonima Kosova. Nepotizam i korupcija su na visokom nivou. Od dolaska na vlast 2021. godine, od nešto preko 40 hiljada porodica koje su primale socijalnu pomoć, broj se podigao na 90 hiljada. Zbog visoke inflacije, na Kosovu polako nestaje srednji sloj društva. Samo tokom četiri godine mandata za uvoz struje Kosovo je platilo skoro milijardu eura iako ima ogromne rezerve lignita i mogućnost da bude jedan od energetskih lidera u proizvodnji i izvozu struje u regionu. Ovu sumu, na žalost plaćaju građani, plaćanjem visokih mesečnih računa. Na ove i brojne druge kritike, zvaničnici Vlade, uključujući i samog Albina Kurtija imaju samo jedan odgovor. Da sve to nije tačno, da građani nikada bolje i ravnopravnije nisu živeli i da je privredni razvoj na zadovoljavajućem nivou, "najbolji u regionu".

Drugi razlog uspešnog rezultata je lokal patriotska, populistička politika, vođena prema severu Kosova, sa obrazloženjem da Vlada nema ništa protiv kosovskih Srba nego protiv Srbije koja ima veliki uticaj na srpske građane. Slučaj ''Banjska'', kada je otkrivena grupa uniformisanih i naoružanih Srba, partija ''Samoopredeljenje'' iskorišćena je za prekid svakog kontakta sa Srpskom listom, glavnom partijom kosovskih Srba, koju podržava zvanični Beograd, sa obrazloženjem da je i tadašnji potpredsednik ove stranke Milan Radoičić predvodio ovu grupu Srba. Članovi njegove partije u Centralnoj izbornoj Komisiji su pokušali u nekoliko navrata da spreče sertifikovanje Srpske liste za učešće na izborima, ocenjujući da se radi o ''terorističkoj'' partiji.  Ovakav lokal patriotski stav javno su prihvatile i glavne opozicione partije, u strahu da ne budu proglašene ''izdajničkim'', što je glavna optužba za sve one koji kritikuju politiku koju vodi Albin Kurti. Zbog toga je Lista Srpska za sada ispala iz svake kombinatorike za eventualnu koaliciju sa glavnim kosovskim strankama.

Treće, kosovska dijaspora koja je u velikom broju odlučila da novogodišnje praznike provede na Kosovu, u krugu svoje porodice i koja uglavnom podržava partiju Albina Kurtija, u znatnom broju je iskoristila svoje pravo glasa. Prema Exit Pollu kompanije ''UBO Consalting'', nešto preko 61 odsto anketiranih iz dijaspore glasalo je za ''Samoopredeljenje'', i tako je ovoj stranci obezbedilo najmanje tri poslanička mesta.

Na promenu stava glasača nisu uticale ni mere Evropske Unije, niti prekid strateškog dijaloga sa Sjedinjenim američkim državama, jer Kurti ponavlja da su neslaganja bila samo zbog Srbije i njenih struktura, a ne zbog bilateralnih pitanja.

Pobedu je pred brojnim građanima, koji su do kasno slavili pobedu ''Samoopredeljenja'', obrazložio je i Glauk Konjufca, potpredsednik i dugogodišnji poslanik ove partije: ''Pokušaću da objasnim šta se dogodilo na ovim izborima i o tome imam samo dve reči. One koji se bore protiv Srbije, one koji razvijaju ekonomiju, one koji obezbeđuju sigurnost, one koji donose blagostanje, niko ne može da blokira. Dakle, ovo je rezultat izbora", rekao je Glauk Konjufca.

Nakon ovih preliminarnih rezultata ostaje da se vidi da li će i ovoga puta Albin Kurti formirati Vladu sa najmanje 9 poslanika iz nesrpskih manjinskih zajednica i Nenadom Rašićem ili će otvoriti vrata nekoj od opozicionih partija.

On je odmah nakon objavljenih preliminarnih rezultata, pobedu svoje partije nazvao ''istorijskom'' i pozvao poslanike opozicije da odmah nakon formiranja parlamenta i Vlade glasaju za međunarodne sporazume sa Evropskom Unijom i Svetskom bankom kako bi Kosovo moglo da dobije preko milijardu eura investicionih fondova.

Demokratski savez Kosova se već ranije izjasnio da ni po koju cenu neće u koaliciju sa partijom Albina Kurtija, isti stav ima i Alijansa za budućnost Kosova, dok Demokratska partija Kosova kaže da  nema crvenih linija ni prema jednoj partiji.

Međutim, Kurti za sada ne želi da uđe u koaliciju sa Demokratskom partijom Kosova, bivšeg lidera Hashima Thaçija,  a najradije bi sa Demokratskim savezom Kosova. 2021. godine Demokratski savez Kosova je izašao iz tromesečne koalicije sa ''Samoopredeljenjem'', a sadašnja predsednica Kosova Vjosa Osmani se tada pridružila ovoj partiji i sa sobom donela Kurtiju oko 100 hiljada glasova. Od tada ona, ali i drugi članovi koji su sledili njen put, sebe proglašavaju ''rugovistima'', a Albina Kurtija upoređuju sa preminulim kosovskim liderom svetskog glasa Ibrahimom Rugovom, koji je vodio politiku mirne rezistencije tokom 80-tih i 90 godina. Pokušajem da baš sa ovom partijom koja ima i najbolje eksperte za sve oblasti,  napravi koaliciju, Kurti želi da privuče nove glasače i ostane dugo na vlasti.

Kako će se stvari na političkoj sceni dalje odigravati videće se narednih nedelja. Aprila iduće godine ističe mandat predsednici Kosova Vjosi Osmani, a za izbor predsednika potrebna je dvotrećinska većina poslanika skupštine Kosova. Ako Kurti ne bude ušao u koaliciju sa nekom od opozicionih partija ili se dogovori sa opozicijom oko kandidata za funkciju predsednika, to znači da će Kosovo ponovo ići na izbore.

Ako se to dogodi, onda bi za godinu dana to bili peti izbori. Ove godine dva puta su se održali parlamentrani izbori, lokalni izbori oktobra, a drugi krug ovih izbora novembra meseca.

Što se Srpske liste tiče, ona je odmah nakon lokalnih izbora oktobra meseca kao pobednik izbora donela prvu odluku, povlačenje iz Asocijacije kosovskih opština. Ostaje da se vidi kako će funkcionisati u narednom parlamentarnom mandatu. Da li će se i dalje pojavljivati svakih šest meseci, kako im ne bi bila obustavljena plata, ili će ovoga puta biti aktivana u cilju poboljšanja uslova života za svoje građane i donošenje zakona koji su od interesa i srpske zajendice. Ostaje i da se vidi i kakvu će politiku u novom mandatu prema kosovskim Srbima voditi Vlada Albina Kurtija.