Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu
Stand:
Violeta Oroši, Darko Vlahović, Boris Rabrenović
Sutra, 07.06.2026., će građani Kosova, po treći put u poslednjih 16 meseci, glasati za novi parlamentarni saziv jer vladajuća partija "Samoopredeljenje" Albina Kurtija nije uspela da napravi politički dogovor sa opozicionim partijama za izbor predsednika/ce Kosova.
Građani će birati 120 poslanika iz 22 političke partije, među kojima su i tri partije koje okupljaju kosovske Srbe, i tri koalicije. Pravo glasa ima 2.092.174 građana, od kojih je nešto preko 132 hiljade građana registrovano za glasanje u zemljama zapadne Evrope. Pored glasanja putem pošte, danas će građani koji žive u inostranstvu fizički moći da glasaju u 30 diplomatskih predstavništava, odnosno 17 ambasada i 13 konzulata, gde je otvoreno 47 biračkih mjesta. Po prvi put će glasati i 22 687 građana koji su napunili 18 godina.
Prevremeni parlamentarni izbori se održavaju samo nekoliko meseci od onih održanih 28. decembra prošle godine, kada je najveća partija na Kosovu "Samoopredeljenje" pobedila sa čak preko 51 odsto glasova građana i u skupštini bila zastupljena sa 56 poslanika. Međutim, ova partija na čelu sa Albinom Kurtijem, aktuelnim premijerom na dužnosti, nije uspela da napravi politički dogovor sa opozicionim partijama za izbor predsednika/ce Kosova, kojoj je mandat istekao aprila ove godine. Vjosa Osmani koja je dužnost predsednice obavljala pet godina, nije dobila podršku za još jedan mandat od Kurtija i njegove partije. Za izbor predsednika/ce potrebno je najmanje 80 glasova poslanika skupštine, a ako poslanici ne glasaju, u trećem krugu predsednik/ca može biti izabran/a prostom većinom, odnosno 61 poslaničkim glasom. Ove glasove je vladajuca partija mogla da postigne sa 8 poslanika iz manjinskih nesrpskih partija.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani i lider pokreta Samoopredeljenje i premijer Albin Kurti
Albin Kurti je odmah nakon izbora decembra prošle godine najavio mogućnost održavanja prevremenih parlamentarnih izbora, ukoliko ne bude izabran predsednik/ca Kosova. Nakon nekoliko sastanaka sa opozicionim partijama, koje su tražile da se izabere konsensualni predsednik/ca, i da predlog ne mora da bude njihov. Kurti je ipak predložio kandidata za predsednika iz njegove partije, Glauka Konjufcu, što nije prihvaćeno od opozicije, a samo dva sata pre ponoći, odnosno isteka ustavnog roka za izbor predsednika/ce, Kurti je predložio Feride Rushiti, uglednu osobu iz civilnog društva, koja decenijama radi sa silovaim ženama tokom rata 1999. godine, ali bez konsultacija sa opozicijom. Nakon što su se u skupštinskoj sali pojavili samo poslanici partije "Samoopredeljenje" i osam poslanika nesrpskih manjinskih partija, skupština Kosova je po automatizmu raspuštena.
Vjosa Osmani, sada bivša predsednica Kosova, verovala je da će dobiti podršku Kurtija za još jedan mandat, a kada je shvatila da nema podršku najveće partije "Samoopredeljenje", ona se vratila u svoju bivšu partiju, Demokratski savez Kosova i napravila dogovor da ona bude prva na izbornoj listi, kao kandidatkinja za predsednicu, a lider ove partije Lumir Abdixhiku bude drugi na izbornoj listi, kao kandidat za premijera.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani
Gotovo cela predizborna kampanja Vjose Osmani protiče u indirektnim i direktnim optužbama na račun Albina Kurtija, kojeg je u jednom intervjuu okarakterisala kao "opasnu" osobu za Kosovo. Njen glavni adut je što je tokom svog mandata uspostavila vrlo bliske odnose sa američkom administracijom i evropskim saveznicima i zaslužna je za ukidanje sankcija Kosovu od strane EU. Ona je čak izjavila da je Kurti od nje tražio da se ne bavi spoljnom politikom, što je ustavno pravo predsednika/ce, odnosno da mu treba predsednik/ca koji "posećuje vatrogasce". Kurti do sada nije demantovao ovu izjavu.
Kosovski analitičari smatraju da je upravo dobro predstavljanje i zastupanje interesa Kosova na međunarodnoj sceni Vjose Osmani najveći problem za Kurtija, koji je na neki način izolovan, prvenstveno od američke administracije, koja je, reklo bi se, prekinula svaki kontakt sa njim.
Zato Albin Kurti od svojih građana traži veći broj glasova i pobedu od 61 odsto, kako bi njegova partija mogla da bira predsednika/cu Kosova. Računa na veliku podršku ne samo građana Kosova nego i na veliki broj njegovih pristalica u dijaspori, koji od 2021. godine uglavnom glasaju za njegovu partiju.
Opozicija je jasno stavila do znanja Albinu Kurtiju da mu neće dozvoliti da "uzurpira"’ sve državne institucije, odnosno da ima i mesto predsednika parlamenta, premijera i predsenika/cu Kosova, jer to nije u skladu sa Ustavom Kosova, niti je ogledalo demokratske države.
Opozicione partije optužuju Kurtija i za stagnaciju Kosova, kako na međunarodnom planu tako i u privredi. Vlada Kurti tokom svog četvorogodišnjeg mandata, i više od godinu ipo dana na dužnosti, nije realizovala ni jedan kapitalni projekat, odnosno nije ispunila ni minimum svojih predizbornih obećanja. Kao socijaldemokratska partija levog centra Vlada Kurti je milione eura iz budžeta izdvojila za razne jednokratne pomoći građanima, kojom pokušava da ublaži visoku inflaciju. Samo pred ove izbore, bez ikakve zakonske osnove, podelila je po 100 eura za studente i penzionere, a radnici privatnog sektora mogu dobiti ovu sumu ako imaju platu manju od 1000 eura. Trudnice će sada dobijati po 500 eura mesečno, kao i deca do 16 godina po 90 eura.
Prema Platformi WorldAtlas, koja koristi podatke international Monetary Fond, Kosovo je druga zemlja u Evropi po siromaštvu.
Priština
Kurti, medjutim, nastavlja sa megalomanskim obećanjima, uključujući i izgradnju železnice i povećanje enegretskih kapaciteta, ali ne želi povezivanje sa američkom gasnom infrastrukturom, u koju su sada uključene sve zemlje regiona. Ova izolacija Kosova u energetskom smislu znači još veće slabljenje ukupne političko-bezbednosne pozicije i pogoršanje odnosa sa glavnim partnerom, Sjedinjenim američkim držvama.
Ostaje da se vidi da li će razjedinjena opozicija, nakon izbornih rezultata uspeti da dođe do nekog kompromisa i realizuje njihov zajednički cilj, odnosno, kako kažu, oslabi negativan uticaj partije "Samoopredeljenje" na razvoj Kosova.
Rezultati izbora će pokazati i da li se može napraviti politički dogovor oko izbora predsednika/ce, bez čega se ne može konstituisati ni parlament Kosova niti izabrati Vlada. U suprotnom, Kosovo srlja u nove vanredne parlamentarne izbore.
Predizborna kampanja koja traje 10 dana, završava se danas u ponoć, a za ove izbore je iz kosovskog budžeta izdvojeno preko 10 miliona eura. Ovo su četvrti izbori za 16 meseci, uključujući i lokalne izbore održane oktobra prošle godine, što je pre svega veliki udarac za budžet Kosova, posebno ako se ima u vidu da je do pre par meseci Kosovo bilo pod sankcijama EU, uvedenim zbog nekoordinacije Vlade Kurti sa međunarodnim saveznicima u vezi policijskih i drugih akcija koje je sprovodila na severu Kosova, nastanjenom uglavnom srpskim stanovništvom, a što je imalo direktan uticaj na dijalog o uređenju odnosa sa Srbijom koji se više od decenije vodi u Briselu. Te akcije odnosile su se na borbu protiv kriminala i zatvaranja paralelnih srpskih institucija.
