Veštačka inteligencija je postala „tkivo“ računara

U ovom izdanju vas upoznajemo sa trendovima i novitetima na polju računara koje možemo očekivati u godini koja je tek počela. Pre svega iz potrošačkog ugla. A kada kažemo računar, mnogima najpre pada na pamet ono kućište koje stoji obično na podu uz pisaći sto, kvadar koji se u prodaji obično naziva engleskim nazivom tower, spreda ima vratanca i fiokicu za CD ili DVD, a pozadi priključke za monitore, internet, i još ponešto. Tokom rada se u njemu na volšeban način skuplja velika količina prašine čije čišćenje izaziva napade kašlja i kijanja. Obično ga ne premeštamo nikuda i zato je on još uvek pojam takozvanog kućnog računara.

Ali danas je to zapravo u sve većoj meri jedna tržišna niša – mašina koju koriste poluprofesionalni i profesionalni igrači igrica – da ne kažem gejmeri – ili oni koji se bave video-montažom, 3D-produkcijom ili drugim vrstama obrade slike i tona. Znači, ta vrsta računara je sada rezervisana uglavnom za one kojima su potrebni sirova snaga, moćna grafika i prostor za nadogradnju. Za sve ostale on je postao prevelik, preskup i suvišan.

Laptop je kralj

Nasuprot njemu stoji laptop-računar. Nekada kompromis, danas - standard. Laptop je postao sve i svja: kancelarija, studio, komunikacioni centar, alat za kreativni rad i lični asistent. Tanak, tih, snažan i uvek spreman, sposoban da zameni druge vrste računara u ogromnoj većini svakodnevnih scenarija.

U 2026. godini laptop više nije „prenosna alternativa“ – on je glavni računar savremenog čoveka. Tower ostaje kralj snage, ali laptop je postao kralj stvarnosti: onaj koji se zaista koristi, nosi, otvara i na kojem se odvija život.

Zato smo u ovoj epizodi naravno glavni deo posvetili novitetima u svetu laptop-računara sa kojima će nas malo kasnije upoznati moja kolegica Maja Marić. A pre toga ću se nakratko osvrnuti na opšti rečunarski trend koji se više ne može zaustaviti.

Reč je naravno o veštačkoj inteligenciji.

Ranije smo VI doživljavali kao nešto spoljašnje: servis u oblaku, aplikaciju, pametnu funkciju koja se povremeno uključi. Danas se ona ugrađuje direktno u hardver i operativne sisteme. Procesori dobijaju posebne jedinice za VI-proračune, računari uče kako korisnik radi, a softver se prilagođava ponašanju, navikama i kontekstu.

VI se ostvaruje na nekoliko ključnih načina.

Primena VI

Prvo - na nivou hardvera. Savremeni procesori imaju ugrađene VI-akceleratore koji omogućavaju da se „pametne“ funkcije izvršavaju lokalno, bez slanja podataka u oblak. To znači brži rad, manju potrošnju energije i veću privatnost. Računar ne „razmišlja“ tako što je povezan s internetom, već zato što to može sam.

Drugo - na nivou operativnog sistema. VI više nije aplikacija koju pokrećemo, već nešto što je stalno prisutno: u pretrazi, organizaciji fajlova, pisanju teksta, obradi slike, čak i u načinu na koji osistem raspoređuje resurse. Dakle - operativni sistem postaje posrednik između čoveka i mašine, ne samo upravljač hardverom.

Treće - na nivou svakodnevnih alata. Programi za pisanje, montažu, dizajn ili komunikaciju više ne nude samo „VI-funkcije“, već i sugestije, predloge, automatizaciju. VI ne zamenjuje korisnika, već mu skraćuje put: uklanja rutinske procese, ubrzava odluke i preuzima mehaničke korake.

Četvrto, na nivou odnosa čovek–računar. Interakcija se menja: manje klikova, više jezika, konteksta i namere. Računar više ne čeka preciznu komandu, već pokušava da razume šta korisnik želi da postigne. To je možda najveća promena – računar prestaje da bude pasivan alat i postaje aktivan saradnik.

U tom smislu, veštačka inteligencija 2026. više nije nikakva revolucija, već je normalno stanje. Ona mu sada dođe kao električna energija u industriji: ne vidiš je, ne razmišljaš o njoj, ali bez nje ništa ne funkcioniše.

Računar budućnosti neće se razlikovati po tome da li ima VI, već kako je koristi. A za korisnika, to znači jedno: manje borbe sa mašinom, više fokusa na smisao, ideju i sadržaj. VI postaje nevidljiva supstanca računara – i upravo zato tako moćna.

S druge strane, ima stvari koje nam VI i oduzima. Ne izgleda strašno, ali je reč o stvarima nad kojima se valja zamisliti na vreme. O tome ću nešto više pred sam kraj, jer noviteti čekaju!

Kule – niša za naprednu upotrebu

Krenimo kulama, towerima, kada sam njima već počeo ovu priču. Trend 2026. Je ubrzanje VI direktno u procesoru. Dakle, procesori su dobili specijalizovane jedinice tj. akceleratore za veštačku inteligenciju.

Najvažniji su: Intel Core i9, 14-ta generacija, 900KS/15Gen extreme. Visok takt i odličan za igre i kreativni rad.

AMD Ryzen 9, 8. generacija, 95, X / Zen 5 – odličan za rendering, 3D, kompleksne radne tokove.

Što se tiče RAM-a ili prostora u koje računar „diše“, pošto su veliki računari postali specijalizovani za zahtevan grafički rad, u 2026. za takvu vrstu rada nema više smisla kupovati računare sa 16 a nekmoli 8 GB RAM-a. U 2026. standardni moćni desktop ima 32 do 64 gigabajta RAM‑a. To znači da može da drži otvoreno desetine programa, obradi velike slike i video zapise bez zastoja. Profesionalci koji rade sa filmovima ili 3D modelima često idu i preko 128 GB.

I konačno, skladište podataka je SSD 4. i 5. generacije znači tu su već brzine i do 15.000 MB/s, posebno kod pete generacije, to je već brzina Formule 1.

Sama memorija koju smo decenijama zvali „čvrsti disk“ je u 2026. Skladište velikih brzina radi uglavnom sa četvrtom ili petom generacijom veze, što znači da su na raspolaganju oko 5 do 7 hiljada megabajta u sekundi sa četvrtom ili 10 do 14 hiljada megabajta u sekundi sa petom generacijom.

I tu moram da kažem da se i u 2026. Peta generacija tog protokola još ne isplati prosečnom korisniku jer većina ljudi još ne koristi ni pun potencijal četvrte generacije. Razlika se ne oseća. Gen-5-protokoli su za profesionalni rad i velike baze podataka.

I na kraju u ovom kratkom pregledu ostaje pitanje kućišta i hlađenja, tu se trend odvija u pravcu integrisanog sistemskog hlađenja, vodenog hlađenja i modularnih kućišta sa lakim pristupom komponentama.

Ako spadate u one koji ne kupuju komponente odvojeno, već traže kompletan paket spreman za rad, onda nas čekaju sledeće cene tower-računara.

Cene su stabilne u odnosu na 2025.

Krenimo od optimalne konfiguracije za prosečnog korisnika koji se ne bavi profesionalnim video-radom i hoće mašinu za sve svakodnevne kućne i poslovne potrebe i razonodu.

Snažan računar koji nije ultra-skup bi u ovoj kategoriji koštao između 1.500 i 2.800 evra.

Druga varijanta je poluprofesionalan ili profesionalan rad sa video-aplikacijama, recimo, video-montažom i obradom, ili slična po težini vrsta grafičkog rada.

Tu se teško može „proći“ bez skupljih komponenti, bez 64GB RAM-a ili najmanje 2 TB SSD-memorije. Prosečna cena je između 2.800 i 4.000 evra.

I na kraju recimo da za profesionalni video-rad i gejming tipična konfiguracija teško može da bude jevtinija od 4.500 evra.

Da podsetim, uvek je reč o najkvalitetnijoj varijanti. Doduše u radnjama poput Medija markta ili Saturna često vidite računare u radnji gde piše ‘gejming’ i cena je oko 1.500 €. To je kao da vam kažu da je auto sportski, a zapravo je srednja klasa sa felnama sportskog modela. Može da se igra, ali ne očekujte vrhunske performanse. Pitanje je samo kakvo gejming-iskustvo Vam je dovoljno. Zato kupovina mora biti pažljiva sa obraćanjem pažnje na mnogo detalja i teško će ići bez opsežnih konsultacija. Još jednom – oprezno kada vidite natpis „Gaming Computer“. Mora se zaroniti dublje.

Njegovo veličanstvo laptop-računar

Vreme je da se posvetimo onom što je definitivno postalo računar bez kojeg se ne može, a to je njegovo veličanstvo laptop. Tokom poslednnjih 30-ak godina, on je prošao razvoj bez premca. Nekada je glavni računar bio takozvani kućni kompjuter, koji je koristila cela porodica, pa se kućni kompjuter polako „granao“ na verzije za decu i odrasle, i poprimao „ličniji karakter“, a laptop-računar je bio luksuz, prenosiva sprava koja je skupa i relativno teška, sa performansama koje nisu bile meteorske, ali je bio dobar za pokazivanje statusa.

Danas je laptop-računar lični asistent i moćna mašina koja nam omogućava ozbiljan rad bilo gde. Performanse su mu odavno takve da – osim u ekstremnim slučajevima – stoni ili tower-PC nema više odlučujuću prednost. Jedina mana laptop-računara je naravno veličina ekrana. Za ljude koji se bave ozbiljnom video-produkcijom ili grafičkim radom, on nije dobro rešenje. Za tako nešto potreban je veliki i veoma kvalitetan monitor. Ali za takozvane kancelarijske poslove, laptop-računar je zakon. Pisanje tekstova, sastančenje, razmena poruka, razrada koncepata, prezentacija i slično, sve su to stvari koje uz laptop-računar moguj da se rade sa najvećim zadovoljstvom. I zato nam laptop-trendove u 2026. prezentira moja koleginica Maja Marić.

Šta je novo u svetu laptopa, Majo?

Za početak, hajde da kažemo da su laptopi daleko najraširenija vrsta kompjutera danas. Laptop je postao standardni radni alat za većinu ljudi jer spaja rad, mobilnost i privatni život u jednom uređaju. Ono što je nekad bio kućni kompjuter, sada je laptop.

Što se ove godine tiče, razni tehnološki portali javljaju da se 2026. oblikuje kao prijelomna. S jedne strane novi tehnološki valovi, a s druge sve izraženiji pritisci na cijene i potrošačke navike. Očekuje se da će ova godina biti ključna za smjer u kojem će se ovaj segment razvijati u idućem desetljeću, i to pod snažnim utjecajem trendova kao što su umjetna inteligencija, nova generacija procesora i rastući troškovi ključnih komponenti poput RAM-a i SSD-ova.

Koji su najveći igrači, ili najveća imena u ovoj kategoriji?

Najveći igrači na tržištu i dalje ostaju globalne marke koje desetljećima ulagaju u istraživanje i razvoj, ali i u vlastitu reputaciju u očima potrošača.

Lenovo, HP i Dell redovito se navode kao tri najveća proizvođača osobnih računala po broju isporuka: Lenovo s jasnim vodstvom, HP kao snažan drugi igrač i Dell koji pokušava povratiti udio tržišta.

Tu je i Apple. Iako imaju manji broj isporuka, vrlo su bitan igrač u premium segmentu sa svojom MacBook linijom. Asus također drži snažnu poziciju zahvaljujući gamerskim i premium ultrabook modelima.

Nude li neke novosti među svojim modelima?

Upravo na CES-u 2026. vidjeli smo kako se najveći brendovi žele istaknuti: Dell je, nakon iznenadnog povlačenja XPS linije, najavio njezin povratak s novim modelima koji ciljaju premium korisnike spremne platiti višu cijenu.

Asus je predstavio inovativne linije poput ROG Zephyrus Duo s dvije ekrana i Zenbook A16 sa Snapdragon X2 Elite Extreme čipom, a MSI najavljuje osvježene productivity i gaming modele. Dellova Alienware marka širi ponudu s tanjim i jeftinijim gamerskim konfiguracijama. Time odgovaraju na potražnju za gaming laptopima s boljom mobilnošću.

O kojim iznosima govorimo, kada su cene u pitanju?

Očekuju se veće cijene, uglavnom više nego proteklih godina. Industrijski pritisak na troškove memorije (RAM-a i NAND flasha) zbog ogromne potražnje iz data centara za AI i računanje visokih performansi doveo je do dramatičnih porasta cijena tih komponenti.

Kao rezultat, analitičari predviđaju da bi prosječna cijena laptopa mogla porasti i do oko 5–15 % ili više, ovisno o konfiguraciji, količini memorije i SSD-a.

To znači da modeli srednje klase s 16 GB RAM-a i solid-state pohranom mogu koštati značajno više nego prošle godine, dok skuplje premium konfiguracije dodatno poskupljuju.

No, kao i kod mobitela, potrošači 2026. traže više od same sirove snage. Njihovi zahtjevi su evoluirali.

Šta to znači? Šta potrošači traže?

Sve veći broj korisnika očekuje tzv. on-device AI mogućnosti, posebno u poslovnim i kreativnim scenarijima. Laptopi s ugrađenim NPU-ima (neuronskim procesnim jedinicama) ili s robusnom podrškom za alate kao što su Copilot+ postaju standard.

Tu je i potreba za portabilnost i autonomijaom: hibridni rad i učenje uz zahtjev za dugotrajnim baterijama ostaju glavni prioriteti, što znači da tanji i lakši modeli s baterijama iznad 10 sati i podrškom za Wi-Fi 6/7 nisu samo luksuz nego normalna očekivanja.

Potrošači ne žele kompromis između performansi i prenosivosti – traže snažne procesore (Intel H-serije, AMD Ryzen 7000/8000 serije, Qualcomm X2) u tankim kućištima.

Tu su i inovacije sa ekranima, poput AMOLED/mini-LED zaslona, očekuje se visoka rezolucija i brzina osvježavanja, a sve više se koriste i eksperimentalni formati poput dvostrukih ekrana, na uređajima srednje i visoke klase.

Spominje se i održivost, mogućnost nadogradnje i servisabilnost. Kupci žele dugoročno isplative uređaje.

Ako sve saberemo, koji je zaključak?

Možda je presnaćno reći da 2026. donosi revoluciju u laptop tržištu. Više govorimo o konsolidaciji i refokusu na iskustvo korisnika u doba umjetne inteligencije i mobilnog života.

Praktički se ne radi više potrebi da se ima “najmoćniji čip”, već se radi o tome da laptop podržava kreativne, profesionalne i osobne potrebe u stalno promjenjivom tehnološkom okruženju. S tim da novi cjenovni pritisci izazivaju potrošače da planiraju kupovinu mudrije i ranije nego prije.

Bila je to Maja Marić, a ja samo da kažem još po koju o nekim tržišnim nišama.

„Sve ujedno“ – računar integrisan u ekran

Ako ste ikada poželeli kompaktan računar koji kombinuje ekran i moćni procesor u jednom uređaju, 2026. je godina kada all-in-one (AIO) modeli stvarno pokazuju šta mogu. Najprodavaniji i najdominantniji igrač na tržištu je Epl (Apple) iMac, trenutno u M4 verziji. Ovaj model dolazi sa Retina ekranom od 24 inča, M4 čipom i nudi brzinu i performanse dovoljno snažne za svakodnevni rad, multimediju, video montažu, pa čak i kreativne VI zadatke. Cena osnovnog modela kreće se oko 1.499 €, dok naprednije konfiguracije sa više RAM-a i SSD-a mogu ići do 1.899 € ili više. iMac je elegantan, tih i praktično održava Apple ekosistem, što ga čini idealnim za kućnu i kancelarijsku upotrebu, ali i za kreativce.

Ako preferirate Windows AIO, HP i Dell su najjači igrači. HP nudi širok spektar modela — od pristupačnijeg HP Envy Move 24, koji košta oko 1.200 €, do jačih 27‑inčnih modela sa većim ekranom i više snage za multitasking i produkciju sadržaja. Dell se ističe modelima Inspiron i XPS, koji balansiraju performanse i cenu, dok Lenovo i Acer nude solidne AIO opcije sa dobrim odnosom cena‑performanse, posebno u kućnom i edukativnom segmentu. Tu je i Bigme B251, inovativni premium model sa drugačijim dizajnom, namenjen entuzijastima koji žele nešto više od običnog integrisanog računara.

U suštini, integrisani računari u 2026. pružaju tri nivoa izbora: ulazni/srednji segment (1.000–1.500 €) - dovoljno snažan za 1080p ili 1440p igre, produktivnost i multimediju. TU je potom srednji/premium segment (1.500–2.500 €) - veći ekran, više RAM-a i prostora za kreativni rad. A tu je i premijum segment za entuzijasten (2.500 naviše) — inovativni dizajn, najbolje performanse i opcije za VI, video ili grafički rad.

Za razliku od tower računara, integrisani modeli štede prostor, smanjuju kablove i nude kompletno iskustvo u jednom elegantnom paketu. Apple iMac je i dalje lider u premium segmentu, dok HP i Dell drže najveći deo Windows tržišta. Ako želite računar koji izgleda moderno, štedi prostor, a opet je dovoljno moćan za rad, kreativni zadaci ili multimediju — AIO je definitivno izbor 2026.

Zaključak svega: danas računar nije više samo alat – on je produžetak naših života. Laptop-računari i all-in-one modeli povezuju nas sa svetom, omogućavaju rad, učenje, igru i kreativnost, i pritom štede prostor. Kule (tower i desktop) i dalje postoje, ali samo za one kojima treba ekstremna snaga.