TV i mobilna telefonija – glavni trendovi u 2026.

U ovoj 2026. godini čekaju nas neka značajna tehnička dostignuća generalno, pa i na planu crne tehnike i zabavne elektronike te mobilnih telefona, naravno, koji služe za komuniciranje sa drugima ali su odavno zapravo naši digitalni lični asistenti. Tako da je sada pravi trenutak da napravimo mali pregled trendova koji nas čekaju u ovoj godini i naravno odabranih noviteta u oblastima najvećih i najmanjih ekrana – televizora i mobilnih telefona. Razlog za to su prosto prioriteti potrošača. U Nemačkoj, oko 60 odsto građan redovno gleda televizijski program, a većina domaćinstava ima bar jedan televizor. U Srbiji čak 97 odsto domaćinstva prati televiziju.

Ključan pojam je, razume se, veštačka inteligencija. Ona upravo postaje normalna sastavna komponenta elektronskih uređaja što znači da ćemo u 2026-oj još uvek govoriti o tome da li je ona prisutna ili nije, pa će se tako sprave reklamirati time da je imaju. A potom – negde oko sredine godine, doći će faza kada to više neće biti posebno naglašeno i počeće era u kojoj se samo navodi koji tip VI je u pitanju, otprilike kao kada se raspitujemo kolika je RAM-memorija računara.

„Normalna“ komponenta aparata

Vi dakle, tokom ove godine učvršćuje svoje prisustvo i povlači se u drugi plan da bi postala nevidljiva sila koja obavlja ogroman posao i nije više atrakcija koja nas fascinira svojim postojanjem, već normalan deo sistema.

Tako, na primer, u televizorima ona popravlja rezoluciju slabog signala. Prilagođava sliku osvetljenju u sobi. Čisti ton u smislu da recimo pojačava dijalog i utišava pozadinsku buku pri TV-prenosima. Prati šta gledamo, predlaže filmove i serije. Prilagođava tome početnu stranicu kada upalimo televizor. Razume naše govorne komande, Povezuje televizor sa drugim uređajima kao što su sistem osvetljenja, ili klima. I tako dalje, i tako dalje.

Da bi VI znala šta želimo, ona mora da dobija od nas input. Što više inputa – to bolje prilagođavanje. I to je taj grm u kojem leži onaj čuveni zec, koji se u ovom slučaju zove: nadzor. VI prati sve. Vreme kada uključujemo televizor i vreme kada ga gasimo; koliko vremena trošimo na gledanje krimi-serija a koliko na fudbal. Novi uređaji prikupljaju podatke o našim navikama i u skladu s tim nam nude sadržaje.

Nadzor i podešavanja po meri korisnika

Ranije smo mi birali sadržaje a uređaj ih je samo izvršavao. Sada uređaj predlaže a mi najčešće prihvatamo. To nam štedi vreme i energiju. Ali, istovremeno slabi vežbanje pažnje, smanjuje radoznalost i podstiče naviku prihvatanja „najbolje opcije“. Preporuke su optimizovane za zadržavanje pažnje. Posledica toga je da gledamo, slušamo ili čitamo sve uži krug sadržaja u sistemu u kojem nam se stalno potvrđuju postojeća uverenja i sve što je drugačije postaje nevidljivo.

To naravno u najboljem slučaju donosi tromost duha, a u najgorem – otvara vrata indoktrinaciji i izolaciji naših mozgova u mehurima koji više nemaju veze jedni s drugima. Ono što nam je danas u oštro polarizovanom svetu potrebnoi jeste presek skupova, zona u kojoj možemo da razmenjujemo i međusobno testiramo mišljenja i ideologije. Nova tehnika nas sprečava da koristimo upravo tu mogućnost. I pri tome nas još prati u stopu da bi to radila što bolje.

Ta vrsta tehnike stvara predvidljive korisnike i velike grupe ljudi sa sličnim ukusima, sličnim reakcijama i sličnim izborima. To je neka vrsta „tihe“ standardizacije ljudi. Ali još uvek ne i zombija koji baš nikako ne umeju da misle. Svesni smo svega. Mnogi smatraju da će u 2026. godini dodatno ojačati programi za „digitalnu detoksikaciju“, a analogni mediji će postati prisutnij i jači nego u poslednjih 10-15 godina. Zombi ne zna da je zombi, a „mi“ još uvek imamo svest o konformizmu, osećanje nelagode i – kritičku distancu. Pa tako tu negde, između apokalipse i tehnološkog evanđelizma, mirno i trezveno možemo da se suočimo sa novim trendovima i novitetima. Vreme je da iz sveg ovog filozofiranja pređem na vrlo konkretne stvari.

Ekrani sve veći – i tanji

Kada je reč o televizorima, još uvek postoji nekoliko različitih principa funkcionisanja ekrana. A trenutno su to LED, OLED, MiniLED, MikroLED i nove RGB-varijante.

Bez panike! Iza tih oznaka se kriju vrlo banalni principi.

Sve je počelo LCD-om - Liquid Crystal Display, ili tečnim kristalima. Ti kristali sami ne svetle, pa je za sliku bilo potrebno pozadinsko osvetljenje, prvo fluorescentno, kasnije LED diode. Panel sa diodama je iza dva tanka panela između kojih je tečni kristal. I kada se to osvetli otpozadi, vidimo sliku.

Mane tog sistema su bile što crna boja nikad nije bila prava crna, kontrast je bio slab, ugao gledanja ograničen, ali je to bio standard decenijama.

Kad su LED diode zamenile fluorescentno osvetljenje, pojavili su se LED-televizori; u osnovi isti LCD paneli, ali svetliji, tanji i sa preciznijim kontrastom. Kasnije je stigao Mini LED sa hiljadama sitnih dioda koje omogućavaju lokalno zatamnjenje i bolje boje, skoro kao OLED.

OLED je revolucionaran: svaki piksel sam svetli i može potpuno da se ugasi. Crna je savršena, kontrast beskonačan, a boje toliko žive da film izgleda kao da je na velikom bioskopskom platnu.

A danas dolazimo do Micro LED-a i RGB / Super Quantum Dot televizora. Pikseli sami emituju svetlost, boje su beskonačne, svetlina ekstremna, a problemi OLED-a praktično nestaju. Micro LED je vrh ponude za one koji žele savršenu sliku, dok RGB/SQD donosi precizne boje u svetlim prostorijama.

Glavna razlika među današnjim televizorima je u tome kako svetlo kontroliše sliku i koliko naš mozak veruje očima.

Glavni igrači

Šta nas čeka? – Živahna trka! Samsung je lansirao svoju Micro RGB seriju, od 55 do čak 115 inča, što znači da su ekrani veličine od oko 140 do gotovo 292 centimetra. To nisu obični televizori — svaki piksel svetli precizno, a boje su toliko jasne i realistične da skoro imate utisak da scena izlazi iz ekrana. Uz Dolby Atmos zvuk, iskustvo gledanja se potpuno uranja u svet filma ili igre, i zaista je teško vratiti se na običan LED TV posle ovoga.

LG-jev odgovor je Micro RGB evo model, manji, ali ne manje impresivan, sa ultra-preciznim LED diodama i moćnim VI-procesorom koji svaku scenu obrađuje kao da je snimana u bioskopu. Boje su žive, kontrast je dubok, i čak i standardni dnevni prostor može da izgleda kao prava mini-kino sala.

Futuristički korak je LG SIGNATURE OLED T, prvi pravi prozirni OLED TV na svetu. Sa svojih 77 inča, odnosno oko 196 centimetara, ekran gotovo nestaje na zidu i daje utisak da slika lebdi u vazduhu. Bežični prenos signala uklanja sve kablove i čini uređaj ne samo tehnološki impresivnim, već i pravim dizajnerskim statementom u enterijeru. Za one koji traže klasičnu OLED magiju, LG 4K OLED evo od 55 inča (140 cm) ostaje referentni standard: savršena crna, beskonačan kontrast i životne boje, idealno za filmove i gaming u mračnoj sobi.

Zašto naglašavam „mračnoj“: providni ekran je kao magični prozor: slika lebdi, a iza nje i dalje vidimo prostoriju. Efekat je futuristički i fascinantan, ali svetla soba ili šarena pozadina ometaju doživljaj. Zato to jeste luksuzna igra dizajna i tehnologije, ali ne običan TV za svakodnevno gledanje.

Sony u 2026. nastavlja sa svojom Bravia OLED serijom, balansirajući boje, osvetljenje i performanse. Sa veličinama do 196 centimetara, slika je savršeno realistična, a zvuk prati scenu gotovo kao bioskopski audio sistem, što ga čini odličnim izborom za filmove visoke definicije i zahtevni gaming.

Filips, sa svojim OLED910 modelom od 165 cm, nastavlja svoju „Ambilight“ magiju po kojoj je poznat - LED pozadinsko osvetljenje koje širi svetlost po prostoriji i stvara uranjajuću atmosferu, dok AI procesor fino podešava boje i kontrast tako da čak i svakodnevni sadržaji izgledaju spektakularno.

Za one koji više vole Mini LED pristup, TCL X11L sa Super Quantum Dot tehnologijom donosi sliku sa eksplozivnim bojama i visokim kontrastom, čak i u sunčanoj dnevnoj sobi. Ekrani od 140 do 165 cm)pokrivaju sav spektar boja i detalja, a svaka scena izgleda impresivno — praktično savršen kompromis između OLED perfekcije i LED svetline.

Ukratko, 2026. je godina u kojoj televizori više nisu samo uređaji za gledanje sadržaja — oni su centri kućne zabave, dizajnerski elementi i tehnologija koja gotovo magično upravlja svetlom, bojom i kontrastom.

Ali ništa epohalno, osim prisustva VI o kojem sam malopre već govorio. Što je i glavna karakteristika telefona, a telefonima se pozabavila moja koleginica Maja Marić.

Šta je možda najvažnija promena?

Pa ono o čemu se najviše priča je to da AI (umjetna inteligencija) postaje srž telefona.

AI, ili na njemački KI, neće biti samo dodatna funkcija – očekuje se da će biti ugrađen u svaki dio telefona: od uređivanja fotografija i personaliziranih preporuka do automatiziranih zadataka i super-asistenta na telefonu. Tako donosi američki Forbes.

Što se konkretnih primjera tiče, Reuters tvrdi da Samsung planira udvostručiti broj AI-pogonjenih uređaja u 2026. na čak 800 milijuna jedinica, koristeći Google Gemini AI tehnologiju.

Što to znači za korisnike?

To znači da će telefon automatski organizirati podatke, predlagati odgovore, optimizirati bateriju, pa čak i pomagati pri svakodnevnim zadacima bez da mu se zadaje puno toga. Nešto slično poput personalnog asistenta. Tako da možda naši pametni telefoni postaju stvarno pametni.

Iako se takav razvoj predstavlja kao pozitivan i velik korak, ima sigurno onih koji to ne vide tako pozitivno?

Naravno. Kritičari su glasni i smatraju da se ovdje nalaze crvene zastavice ne samo iz tehnološke perspektive već i iz psihološke, ali i političke. Naime, da bi pametni asistent, odnosno umjetna inteligencija, predlagala odgovore, organizirala podatke i mogla naslutiti što ti želiš učiniti prije nego ti to sam kažeš, ona mora stalno nadzirati tvoje ponašanje.

U ovom slučaju to znači - konsttno pratiti tvoje poruke, mailove, lokaciju, prepoznavati rutinu, emocije i sl. Čak i ako podaci ostaju samo unutar tvog mobitela, i dalje pravila o korištenju postavljaju kompanije, a ne korisnici.

Tu su i oni koji misle da gubimo autonomiju time što sve više odluka prepuštamo AI-u i da će to s vremenom dovesti do slabije koncentracije, pamćenja i manje sposobnosti formuliranja vlastitih misli.

Ono što je zanimljivo je da je Europa znatno više skeptična prema ovome od SAD-a i Azije. Europljani imaju jaču svijest o privatnosti, i povijeso nepovjerenje prema nadzoru, a onda i veću osjetljivost prema koncentraciji moći. I zato EU pokušava zakonski regulirati AI često u sukobu sa tech gigantima.

Nego da se vratimo na novosti, što se još očekuje?

U 2026. mobiteli bi mogli imati satelitsku vezu kao standard, ne samo za SOS poruke, nego i za dvosmjerno slanje poruka i dijeljenje lokacije bez lokalne mreže. To znači da će se moći ostvariti jednaka povezanost i u planinama, pustinji ili na brodu bez signala mobilne mreže.

Možda onda i u svim dijelovima Njemačke! Tu su novosti i u dizajnu.

Da, reci nam više o trendovima u dizajnu.

Tri-fold i tzv. book-style telefoni, dakle, oni preklopni postaju sve više razvijeni. Novi modeli poput Samsung Galaxy Z TriFold i Motorola Razr Fold predstavljeni su na CES 2026 i pokazuju budućnost zaslona koji se širi skroz do tablet-veličine. Sljedeća generacija foldable dizajna bit će tanja, izdržljivija i sve više pristupačna.

A što je s kamerama?

Za mobilne kamere sada već možemo reći da se natječu s profesionalnim.

Telefoni će 2026. imati 200 MP senzore, naprednu stabilizaciju, AI obrađivanje slike uz pomoć umjetne inteligencije i optički zoom koji je ozbiljan rival DSLR-kamerama.

Što znači: brže i kvalitetnije fotografije bez kompleksnih postavki, čak i pri slabom svjetlu.

A hoćemo li imati baterije koje mogu podnijeti sav taj cjelodnevni rad?

Navodno hoćemo. Očekuje se brže punjenje, i to 100% puna baterija u manje od15 minuta, pametno upravljanje energijom i potencijalno nove baterije (npr. grafen).

A za one koji misle da im 5G nije dovoljan, treba reći da 2026. označava i početak 6G testova s ultra-velikim brzinama i minimalnim kašnjenjem, a to bi trebalo dovesti do besprijekornog rada streaming i online igrica.

Ima li kakvih novosti u pogledu ekologije?

Proizvođači planiraju koristiti reciklirane materijale, modularne dijelove i dugotrajne softverske podrške. Tvrde da rade na ekološkim i održivim telefonima. Trebali bi trajati duže i lakše se popravljati, a to je važna tema i za okoliš i za troškove.

To je tema koja mene osobno najviše zanima hoće li uistinu biti ostvarena jer se već duže vrijeme spominje kako se sve više proizvoda pravi kako bi ih bilo nemoguće popraviti što dovodi do super zarade kompanijama, ali i katastrofalnih onečišćenja.

Priča se i o biometrijskoj sigurnosti?

Da, uz to bi pristup uređaju i aplikacijama trebao biti mnogo sigurniji. Uz otiske prstiju, u 2026. možemo vidjeti retina/iris skenere, prepoznavanje govora, pa čak i kontinuirano prepoznavanje korisnika.

Nismo puno spominjali moguće izazove koje donose ove promjene.

Oni praktični će se prvo referirati na cijene koje konstantno rastu. Neki će u svemo ovome vidjeti snažnije uređaje koji se brže troše i povećavaju elektronično zagađenje. Tu je i pitanje kamera koje postaju toliko razvijene da je privatnost praktički nepostojeća, a spomenuli smo i AI kao osobnog asistenta.

U svakom slučaju, svi ovi koraci, bili dobri ili loši, svakako su još jedan korak u probijanju barijere i guranju poslovnog života u privatni. Ako u svakom trenutku i džepu imate matene laptop koji je uvijek dostupan - nema razloga da ga ne koristite neprestano.