Srbija u konstantnoj krizi : Srbija u konstantnoj krizi

Godina koja je polako iza nas bila je u znaku velikih previranja u Srbiji koja su počela nakon tragedije u Novom Sadu i koja nisu posustala ni do danas. Uz proteste građana, zemlja se suočava i s prijetećom krizom na energetskom sektoru a i stanje s pravosuđem i slobodom medija se stalno pogoršava što dodatno ugrožava ionako usporen put Srbije u Europsku uniju. Sve te probleme Srbija nosi sa sobom i u novu godinu o čemu u ovom izdanju podcasta Cosmo BHS razgovaram i sa Sofijom Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja.

Kada je prošlog tjedna nakon sastanka s hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem u Berlinu, njemački kancelar Friedrich Merz rekao kako bi Crna Gora uskoro mogla postati članicom Europske unije, mnogi su se sjetili vremena kada je od zemalja zapadnog Blakana zapravo bila Srbija ta koja je bila uzorit kandidat i koja je napredovala divovskim koracima.

No izgleda da su ta vremena iza nas. Sada je Srbija jedan od najvećih problema u regiji i to ne samo zbog nerješenog kosovskog pitanja nego i zbog velikih nazadovanja u sektoru pravne države, ljudskih prava i sloboda medija.

Bruxellesu je očito i dojadio nedefinirani kurs Beograda kada je u pitanju odnos s Rusijom. Primjer Naftne industrije Srbije i energetska kriza koju su izazvale sankcije SAD-a protiv Rusije, koja je većinski vlasnik ove kompanije, pokazuju delikatnost situacija u kojoj se Srbija nalazi zbog raskoraka između Moskve i Bruxellesa.

I na kraju, svemu tome treba dodati i više-manje izvanrednu situaciju u kojoj se zamlja nalazi nakon izbijanja protesta studenata i učenika prije godinu dana zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu i pogibije 15 osoba.

Novi izbori izgleda za sada nisu na vidiku a isto bi se moglo reći i za političku situaciju jer vlast i predvodnici protesta gotovo da i ne komuniciraju međusobno.

O stanju u Srbiji na kraju jedne burne godine i posebice oko krize pravosuđa razgovaram u ovom izdanju podcasta Cosmo BHS s pravnicom Sofijom Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja CEPRIS. No prvo nam naša dopsinica iz Niša Jelena Đukić-Pejić, donosi pregleda događaja koji trenutno oblikuju političku i društvenu atmosferu Srbije.

Jelena, Srbija je konstatno u političkoj i društvenoj tenziji. Bilo je i međunarodnih komentara, a kritika vlasti i dalje oblikuje javnu i medijsku scenu. Znamo da je Vučić prošle nedjelje boravio i u Briselu, kako se izvještava u Srbiji o ovoj posjeti?

Nenade, i u Srbiji je, kao što je to pretpostavljam i u Evropi, jedna od glavnih vesti to što je Vučić rekao Ursuli Fon der Lajen dok su ulazili u prostoriju u kojoj su ih čekali mediji „dobio sam vest iz Moskve“, a ona mu je odgovorila „hajde da sačekamo dok budemo...“ i tada je počelo slikanje. Mediji u Srbiji su ovaj sastanak Vučića sa liderima EU pomno pratili jer je tema bila evropski put Srbije, ali polarizovano kao i do sada. Dva glavna tona i narativa – mediji bliski vlasti pisali su o tome kako Srbija odgovara na kritike i spremna je na dijalog, otvaranje novih klastera. Takođe, ovi mediji su preneli da to što Srbija nije uvela sankcije Rusiji usporava napred ak Srbije na putu ka EU. Opozocioni mediji stavili su fokus na kritike EU posle sastanka oko reformi i usklađivanje politike. Ono što je ostala poruka koju smo svi čuli je da je Vučić na sastanku sa predsednicom Evropske komisije predložio da ceo Zapadni Balkan zajedno uđe u EU. Tada je rekao medijima da je samo izneo tu ideju, i da su ga saslušali kao pristojni ljudi. Ali, isto tako, pokazao je i da mu nije drago što je crnogorski premijer Milojko Spajić rekao da će Crna Gora u Evropskoj Uniji Srbiju čekati već od 2028. godine. Ovde se već neko vreme govori o tome kako su Crna Gora i Albanija sada u boljoj poziciji od Srbije, a sada je zvanično i nemački kancelar Fridrih Merc rekao da je Crna Gora najviše napredovala na putu ka EU, i da se sa CG može preći na sledeći korak. Srbija čeka sledeći korak već 4 godine od kako je otvoren poslednji klaster, ne treba zaboraviti da su za 11 godina otvorena samo 2 od ukupno 6 klastera.

Ima li novosti o Naftnoj industriji Srbije (NIS)? Kako izgleda situacija u Srbiji?

Ovako: danas je 76 dan od uvođenja sankcija. Goriva još uvek ima, NIS-ove pumpe rade, a tamo može da se plati kešom, nacionalnom platnom karticom Srbije DinaCard ili preko bankarskih aplikacija. Niko ne zna do kada će tako biti, niko ne zna ni šta nas očekuje 15. januara – to je datum koji je lično predsednik Vučić podvukao kao datum za krajnje rešenje situacije. On je povlačenje sankcija protiv ruskih subjekata najavio kao vrlo malu šansu, ali se nada de će Rusi prodati većinu akcija NIS nekom od svojih partnera.

Ono što posebno može da oteža situaciju, to su mesta u Srbiji koja imaju isključivo NIS-ovu pumpu. Takvih mesta nije malo, čak 51. mesto u Srbiji ima samo NIS pumpu. Neka imaju i privatne pumpe, ali i privatne pumpe uzimaju derivate od NIS-a. Ja sam prošle nedelje bila u jednom od mesta koje ima samo jednu pumpu, to je Predejane koje se nalazi na samom jugu Srbije na putu ka Makedoniji.

Još samo da dodam i to da veliki broj građana Srbije plaše moguće sekundarne sankcije, iako niko ne zna šta to sve tačno zapravo znači, ali već sada je jasno da bi se u tom slučaju strane banke iz Srbije povukle i da platni promet sa inostranstvom ne bi radio, a to bi nanelo nenadoknadivu štetu Srbiji.

Nakon priče o NIS-u o čemu se svakako govorilo i u Briselu, jer na to se odnosila i ona Vučićeva rečenica koju si pomenula, Vučić je došao u Niš. Najavio je da će tamo biti 3 dana. Kako je to prošlo?

Najavio je, ali nije bilo tako. Niš je inače jedini grad u Srbiji koji ima centralnu gradsku opštinu opozicionu, i nije baš dobrodošao u Niš. Takođe, moram da kažem da su svi novinari znali da dolazi Vučić da otvori jednu italijansku fabriku i da obiđe završne radove jedne austrijske fabrike u industrijskoj zoni grada, ali nijedan novinar, osim onih koji rade na prorežimskim medijima, nije dobio niti poziv, niti mogućnost da se akredituje. Čak i novinari RTS-a koji ima dopisništvo u Nišu su dolazak Vučića pratili tako što su dolazili dopisnici iz drugih gradova. Tu su bile dopisnice iz Leskovca i Pirota, kao i novinarka iz Beograda i samo jedna novinarka iz Niša koja je odnedavno šefica dopisništva RTS iz Niša. Takva postavka je bila i u maju kada je bila trodnevna konvencija SNS koja je trajala jedva dan i po. I ovog puta se trodnevno šetanje po gradu skratilo, a na medijima koji su ga pratili mogli smo da vidimo Vučića kako šeta sa gradonačelnikom Niša po mraku po glavnom trgu i vozi se gradskim autobusom u kome ćaska sa Nišlijama, a uspeli su da ga odvedu i na burek. Na svim tim snimcima nema ljudi, a ja kao Nišlijka mogu da vam kažem da Niš nikada nije pust, posebno ne glavni trg, a bogami ni pekare. Ovde je inače postalo sasvim normalno da se mediji i novinari dele na ove i one, i postalo je nemoguće dobiti bilo kakav odgovor od institucija ili vladajućih struktura ukoliko ste onaj drugi novinar koji postavlja neprijatna pitanja. Zaista svedočimo vremenu u kome nikada teže nije bilo raditi posao odgovorno i profesionalno jer su nam uskraćene informacije, a samim tim, javnost ne dobija sve informacije, niti pravu istinu. I iz ovih medija koji su pratili Vučića u Nišu saznali smo da se neće više kandidovati za predsednika, ali da je pitanje ko će biti premijer. Ostaje nejasno, da li će se on kandidovati za tu funkciju.

Jelena, sve je više i napada na novinare?

Nenade, to se gotovo stalno dešava. Pre samo četiri dana Asocijacija nezavisnih elektronskih medija ANEM je prijavila 6 fizičkih napada na novinare u Negotinu i okolini. Bilo je i uznemirujućih pretnji upućenih nedeljniku Radar i karikaturisti Dušanu Petričiću. Vrlo je nebezbedno po novinare u ovom trenutku, a Nezavisno udruženje Novinara Srbije i Reporteri bez gra nica dokumentovali su najmanje 89 fizičkih napada na novinare u Srbiji, i isto tako veliki broj pretnji tokom cele godine, posebno tokom protesta širom zemlje.

Kada govorimo o protestima, najavljeni su novi skupovi studenata u blokadi pred sam kraj godine – 28. decembra.

Njihov slogan je „Dođi, pridruži nam se i potpiši pobedu. 28.12. Bićemo svuda“ Drugim rečima, to znači da će studenti biti u celoj Srbiji tog 28. i prikupljaće potpise kao prvi korak ka glasanju na predstojećim izborima. Oni su još ranije medijima rekli da su organizovali obuke za volontere i terenske kampanje kako bi bili spremni da obiđu celu Srbiju kad se raspišu izbori. Još se (naravno), ne zna ko će biti na studentskoj listi, ali studenti ozbiljno rade na tome, na pripremanju pred izbore, čak imaju i akciju „student u svakom selu“ gde obilaze sela po Srbiji i razgovaraju sa meštanima. Moram da podsetim da veliki deo Srbije nema sve televizijske kanale, već samo one koji rade kao prorežimski mediji. Imamo još jedan veliki studentski protest zakazan u Novom Pazaru 21. decembra, a ovaj studentski protest se zove „Ili oni ili mi“.

Jelena, znamo da je Univerzitet u Novom Pazaru u veoma teškoj situaciji. Možeš li nam objasniti šta se zapravo tamo događa?

Nenade, od kako na Državnom Univerzitetu Novi Pazar (DUNP) imaju novu rektorku Zanu Dolićanin, čak 30 profesora je ostalo bez ovog zvanja, mnogima se ne dozvoljava nastavak naučnog rada, 200 studenata je izgubilo status studenta, oni su dobili ispisnice, a ugašeni su neki departmani na fakultetu. Sve to dešava se dakle sa novom rektorkom, a zbog podrške studentskim protestima.

Inače, DUNP je jedini fakultet u fizičkoj blokadi. Studenti kažu da će tako biti sve dok se ne uvede prinudna uprava i da odustajanje nije opcije. Oni su govorili brojnim medijima da je njihova trenutna rektorka javno podržala Aleksandra Vučića u Ćacilendu i koja je rekla da je na uviverzitetu zabranjeno političko delovanje, ali studenti ističu da je preko sajta Univerziteta navela da je podržala listu Aleksandra Vučića. Na sajtu DUNP-a stoji saopštenje da su nastavnici i saradnici koji su ostali bez posla svojom voljom napustili univerzitet birajući drugi grad za rad jer je najveći broj njih dolazio iz Beograda, Novog Sada i drugih gradova Srbije. Takođe, na sajtu piše da oni koji nisu izabrani u zvanje, da je to zato što nisu imali potrebne reference, a da su studenti koji su izgubili status zapravo oni studenti koji nisu želeli da obnove godinu. Ukratko, studenti govore o odmazdi i osveti rektorke, a rektorka preko sajta Univerziteta govori da to nije tačno. Dakle, sasvim uobičajena situacija u Srbiji.

Inače, ne bih smela nikako da propustim da dodam da su studenti u blokadi iz Novog Pazara baš ovog vikenda dobili priznanje Vitez poziva kao prvi kolektivni dobitnici ove nagrade. Vitez poziva dodeljuje se pojedincima zbog njihovog profesionalnog delovanja i autoriteta, i priznanja su dodeljena ispred Narodnog pozorišta u Beogradu jer suosnivač Narodno pozorište nije htelo da bude domaćin ovog događaja prvi put posle 19 godina. Dakle, opet mogu da dodam, sasvim uobičajena situacija u Srbiji.

Pritisci i protesti su i kada govorimo o pravosuđu u Srbiji. Šta se tačno dešava?

Nenade, najveći pritisci su na Tužilaštvo za organizovani kriminal, tzv. TOK koji ima posebnu ustavnu i zakonsku nezavinost. Sudije i advokati udružili su se u protestu kako im se ne bi desilo ono što se desilo vojsci Srbije, a to je da je 3.12. usvojen Zakon da predsednik Srbije bude vrhovni komandant i u miru, a ne samo u ratnim uslovima. Tako je isto pokrenuta inicijativa od poslanika SNS da se TOK reorganizuje, što bi značilo da se ukine nezavisnost TOK-a. To bi značilo da bi se brojne istrage protiv moćnih figura i vlasti zaustavile, pa se pravnici i tužioci boje da bi se time uskratila posebna institucionalna sposobnost za borbu protiv ozbiljnog kriminala i korupcije zbog čega je TOK i osnovan.

Malo više o tome ćemo pričati za nekoliko trenutaka sa našom gošćom Sofijom Mandić, pravnicom Centra za pravosudna istraživanja CEPRIS, a do tada da se prisjetimo i jednog takvog slučaja, a to je ministar kulture Nikola Selaković koji je upravo pred ovim tužilaštvom osumnjičen u slučaju Generalštab.

Baš tako. Aktuelni ministar Nikola Selaković se krajem novembra nije pojavio na zakazano saslušanje u Tužilaštvu. TOK inače sprovodi istragu u kojoj se ispituje kako je zgrada Generalštaba u Beogradu skinuta sa liste zaštićenih kulturnih dobara i kako je omogućeno da se na tom mestu gradi tržni centar i poslovni kompleks. Zbog toga ga TOK sumnjiči za dva krivična dela, zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službenog dokumenta. Dakle, 28.11. se nije pojavio, a posle toga je nakon radnog vremena Tužilaštva došao i za medije bliske vlasti dao izjavu u kojoj je TOK označio kao blokadersku tužilačku bandu koja se odmetnula i od države i od naroda i autoimunim oboljenjem. I sada vam je jasno zašto se želi reorganizacija TOK-a. Posle toga, 02.12. TOK je izdao nalog za privođenje, on se pojavio u tužilaštvu 03. decembra, a 04. je saslušan kao osumnjičeni sa advokatom i dao je izjavu tužiocu. Kako je Selaković formalno osumnjičen i saslušan, to znači da postoji krivični postupak koji dalje može završiti optužn icom ukoliko se prikupe dovoljni dokazi i tužioci procene da ima osnova za gonjenje. Inače, moram da dodam i to da je Skupštinski odbor za kulturu i informisanje odbijao da raspravu o Selakovićevom slučaju uključi u dnevni red odbora uz obrazloženje predstavnika vladajuće stranke da je postupak protiv njega politički motivisan protiv vlade i SNS. Dakle, ovo je vrlo polarizovan i politički osetljiv slučaj u javnoj sferi.