Politička scena u Srbiji pred promjenama

U Srbiji se stanje ne smiruje: proteklog vikenda je održan drugi po redu najveći studentski skup otkako su krajem 2024. pokrenuti studentski protesti. Pritisak na vlasti u Beogradu se povećava, a predsjednik Vučić još uvijek nije objelodanio datum izbora. U takvoj neizvjesnosti Srbija ulazi u novu nesigurnu fazu koju odlikuju sve direktniji napadi na pripadnike studentskog pokreta. Što su pokazali protesti prošle subote i kako bi se oni mogli odraziti na izbore koji dolaze prije ili kasnije?

Organizatori govore o preko 100 tisuća sudiinika, vlasti procjenjuju na mnogo manje: bilo kako bilo, i skup studenata održan prošle subote u Beogradu pokazuje da studentski pokret ne posustaje. Naprotiv, analitičari ukazuju na to da brojke koje ne padaju pokazuju da se studentski protest, koji je započeo kao protest zbog korupcije i izostanka pravne države, pretvorio u ozbiljni politički faktur u zemlji.

Jer, u tome su složni analitičari, kako u zemlji tako i u inozemstvu, kakav god da bio slijed događaja, politički krajobraz Srbije se znantno promijenio pojavom studentskog pokreta.

Veliko otvoreno pitanje i nakon ovih posljednjih protesta je datum održavanje predsjedničkih i parlamentarnih izbora. Predsjednik Vučić, koji o ovom datumu odlučuje, još uvijek ne izlazi u javnost s jasnim naznakama nego otvara nova pitanja spominjanjem svoje ostavke.

Koje su opcije za vrijeme održavanja novih izbora i kako bi najnovije zaoštravanje situacije između opozicije i Vučićevih pristaša moglo utjecati na daljnji razvoj situacije u Srbiji?

Politička situacija u Srbiji je sve uzavrelija. S jedne strane studenti čiji pokret ponovo dobija zamah, s druge vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem kojoj se, čini se, za redom događaju nimalo prijatne stvari. To je razlog da porazgovaramo sa našim dopisnikom iz Beograda, Aleksandrom Timofejevim.

Saša, mnogo toga se događa čini se u Srbiji. Šta izdvajaš?  

Baš tako. Čovek bi taman pomislio da se situacija vraća u normalu, ako se to tako može reći za situaciju koja traje već godinu i po dana od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi, a ponovo se dogodi nešto što ponovo uzburka strasti. Dve novine su veliki skup studenata koji je održan u subotu. Druga je naizgled ubistvo među kriminalcima koje se dogodilo pre petnaestak dana u jednom uglednom beogradskom restoranu. Kažem naizgled jer se ispostavilo da je ubistvu i potom pokušaju skrivanja leša prisustvovao i šef beogradske policije, prethodno savetnik Aleksandra Vučića, Veselin Milić i još nekoliko pripadnika policije, sva je prilika iz njegove pratnje. Prisusvovao ili učestvovao pokazaće istraga, tek desetak ljudi je nakon nekoliko dana uhapšeno, među njima i Milić koji je sada i smenjen. Istraga je u toku, pronađen je leš u buretu van Beograda koji je tražen nekoliko dana i sve je prilično komplikovano. Svakako to je zaista gromoglasno odjeknulo u javnosti podgrevajući priče o bliskoj saradnji vlasti sa kriminalnim krugovima u Srbiji.

U subotu je na velikom beogradskom trgu Slavija održan studentski protest. Kako mi ovde čujemo procena broja okupljenih se u ogromnoj meri razlikuje shodno tome ko ju je dao. šta je bila okosnica skupa?  

Mislim da bi se moglo reći da je ovo najpre bio prvi veliki predizborni skup studenata koji su, kako kažu, formirali svoju izbornu listu, ali je baš kao i program drže u tajnosti do, kako kažu, raspisivanja izbora. To je taktika koja se, ma koliko je kritikovali, predstavnici vlasti i deo analitičara, čini se, za sada pokazala delotvorna jer je na Slaviju došao zaista ogroman broj ljudi. Govorili su studenti, profesori, intelektualci, jedan radnik i poznate ličnosti. S obzirom na ogroman broj okupljenih nije bilo mnogo onih koji su mogli da čuju šta se govorilo, ali cilj je ispunjen, narod se mobilisao i došao da podrži studente. Centar Beograda ponovo je, kako pokazuju snimci iz vazduha, bio preplavljen što studentima, što građanima koji ih podržavaju tražeći izbore. Prema zvanično objavljenim policijskim procenama bilo je 34.300, a prema organizaciji Arhiv javnih skupova koja je ovde poznata po ozbiljnoj metodologiji po kojoj broji okupljene čak između 180 i 190.000 ljudi što predstavlja, kako kažu, drugi po brojnosti skup u Beogradu od pada Slobodana Miloševića. Najbrojniji je takođe bio studentski skup na Slaviji pre nešto više od godinu dana.

Sve ipak nije proteklo mirno? 

Nije. U stvari kao da su se organizovala dve odvojena skupa u centru Beograda. Jedan veliki studentski, a kada je on završen, grupa maskiranih mladih ljudi raznim sredstvima je napala policiju koja je bila grupisana u blizini predsedništva Srbije obezbeđujući pristalice vlasti koje tamo u svojevrsnom, kako ga zovu „zabranjenom gradu“, poznatom pod pogrdnim imenu „Ćacilend“ borave već više od godinu dana. Odgovor je bio oštar i došlo je do sukoba. Sve to je već viđeno, moram reći, nakon svih većih studentskih okupljanja, a ne mali broj ljudi sumnja da je u stvari sve to jedna vrsta igrokaza ili bar delimično nameštenog događaja za režimske medije i političare koji posle upravo te slike koriste kao argument govoreći o navodnom nasilju studenata. Tome u prilog bi mogao govoriti i podatak koji je izneo ministar policije Ivica Dačić da je povređeno 17 policajaca i uhapšeno četrdeset i sedam izgrednika, od kojih su, zanimljivo, svi odmah pušteni na slobodu. Kao što rekoh, već viđeno.

Izbori su dakle i dalje centralna tema?

Da. Predsednik Vučić je više puta najavljivao termin, ne izbora nego kada će saopštiti kada će raspisati izbore, pa je to stalno pomerao. Puno se govorilo o mogućnosti takozvanih letnjih izbora u prvoj polovini sedmog meseca što je i predsednik nekim izjavama potpirivao. No, od toga, sada je jasno da je u pitanju bio opet spin, nema ništa, jer bi oni morali biti raspisani u naredna dva dana, a to se, gotovo je sigurno neće dogoditi. Posebno i zbog događaja o kojima smo govorili. Što se kaže, idemo sada dalje sa terminom izbora, a to može da se protegne i na sledeću godinu.