Paket mjera njemačke vlade: olakšanje ili novi troškovi?

Gorivo bi trebalo pojeftiniti, ali samo privremeno. Istovremeno, vlada najavljuje mjere koje bi dugoročno mogle povećati troškove za građane. Osim većih troškova u zdravstvu, najavljuje se i porez na - šećer. Da li Berlin pokušava olakšati krizu ili gledamo samo drugačiju raspodjelu iste situacije? U današnjoj epizodi s kolegom Filipom Slavkovićem analiziram što se sve najavljuje i koje mjere nas očekuju.

Cijene ponovno rastu, ali ovaj put ne nužno na pumpama.

Najnoviji geopolitički sukobi prelili su se direktno u svakodnevicu građana širom Europe pa tako ni Njemačka nije ostala imuna na poskupljenja.

Rastu cijene transporta, robe, a onda i pritiska na kućni budžet građama.

Istovremeno se i država susreće sa vlastitim problemima, od rupa u budžetu koje nisu uspjeli pokrpati pa sve do rastućih troškova javnih sistema. Prije svega zdravstva.

U takvom kontekstu, savezna vlada najavljuje paket hitnih i srednjih mjera koje bi trebale ublažiti udar na građane, ali i koje bi trebale stabilizirati javne financije. Od privremenog smanjenja poreza na gorivo, preko ideje o tzv. kriznom bonusu, pa sve do dubokih reformi zdravstvenog osiguranja. Riječ je o potezima koji privremeno gase požar, ali čini se i utječu na daljnje korake.

Ali koliko te mjere zaista mogu olakšati svakodnevni život, a koliko će dodatno opteretiti građane i privredu? I gdje se u svemu tome lome politički interesi unutar vladajuće koalicije?

Kolega Filip Slavković donosi pregled najavljenih izmena zakona i podzakonskih akata kojima savezna vlada u Njemačkoj želi smanjiti i pritisak rasta cijena na građane, ali i rupe u budžetima države i javnih sistema.

Filipe, što su nam sve pripremili kancelar Friedrich Merz i njegov kabinet?

Majo, već prekosutra bi Bundestag trebalo da izglasa privremeno smanjenje poreza na gorivo za 17 centi. U četvrtak bi, dakle, vladajuća većina poslanika Hrišćansko-demokratske i Hrišćansko-socijalne unije, CDU i CSU, sa Socijaldemokratskom partijom, SPD, trebalo da usvoje prvu meru oko koje se prethodno dogovorila vlada u Berlinu. Onda bi od 1. maja benzin i dizel na pumpama trebalo da budu jeftiniji za 17 centi ali bi ta mera, barem za sada, bila ograničena na dva meseca.

Dakle, za deset dana bi dizel i benzin trebali pojeftiniti, ali bi to tako bilo samo do kraja lipnja/juna.

Tako je. Reč je o privremenim merama kako bi se snizile cene koje su eksplodirale posle napada Izraela i Sjedinjenih Država na Iran, u februaru. Iran je nakon početka rata praktično blokirao dostave nafte i derivata brodovima ka Evropi. Pošto je dostava naftovodima iz Rusije prekinuta još pre četiri godine, gorivo je ponovo postalo onako skupo kao i 2022. na početku rata u Ukrajini. I tada je, inače, ondašnja nemačka vlada uvela privremene poreske olakšice na cene goriva koje su poskupljenja ublažila do 35 centi. Sada će olakšice biti dvostruko niže. Dakle cena benzina, i posebno dizela, zbog rata u Iranu je skočila za oko 30 centi u odnosu na januar a sniženje će biti 17 centi. Cena goriva je u Nemačkoj viša nego u većini susednih zemalja, uključujući i one sa srazmerno istim životnim standardom poput Austrije i Francuske; skuplje je samo u Nizozemskoj i Danskoj. Iako u Nemačkoj više od polovine cene goriva čine različiti porezi i doprinosi, savezna vlada tvrdi da su naftne kompanije iskoristile krizu da dodatno povećaju profit. Kao moguću sledeću meru političari zato pominju uvođenje poreza na tu uvećanu dobit za naftne koncerne.

Taj Übergewinnsteuer pri tom potencira SPD dok je veći koalicijski partner, CDU, za sada protiv.

Vladajuća koalicija se dogovorila oko još jedne mere koja bi trebalo da za građane smanji teret rasta cena ali je ta dobra namera izazvala brojne kritike. Poskupljenje nafte, naime, izaziva i rast skoro svih ostalih cena. Kad poskupljuje transport zbog poskupljenja goriva onda poskupi i sve što se proizvođačima a potom i potrošačima dostavlja; da pri tom ne govorimo o proizvodima kojih zbog rata u Iranu tokom narednog meseca već može biti nedovoljno: kerozina za avio-saobraćaj ili bitumena za građevinarstvo. Bundeskanzler Fridrih Merc je sazvao sednicu Nacionalnog saveta za bezbednost kako bi se razmatrale mere za garantovano snabdevanje gorivom za avione ali je već ranije vlada kao meru koja bi trebalo da pomogne potrošačima najavila: novčane poklone.

Misliš na najavljeni Krisenbonus koji bi trebao da ide i do tisuću eura?

Da. Merc i kabinet su se saglasili da bi svima koji rade trebalo pomoći gotovim novcem, do 1.000 evra, da lakše prežive poskupljenja. Slične mere već su postojale pre četiri godine, kada je inflacija skočila zbog ekonomskih i finansijskih mera protiv ruske agresije. Tada su poslodavci mogli zaposlenima da uplate do 3.000 evra a ti izdaci pokriveni su direktno iz državnog budžeta. Sada, međutim, država najavljuje da će pozvati firme da svojim zaposlenima uplate po hiljadu evra – ili manje, ko koliko može – a da će taj novac moći da obračunaju sledeće godine kao osnovu za povraćaj poreza. Takav način deljenja gotovinskih poklona naišao je na gotovo jednoglasnu osudu jer su i privredna udruženja i ekonomski stručnjaci ukazali da političari prebacuju pritisak i odgovornost na preduzeća. Od rukovodstava kompanija se očekuje da pomoć uplate odmah, što stvara direktne neplanirane troškove, kao dodatak na i onako porasle izdatke zbog inflacije; a kao uzvratnu meru, vlasnici će sledeće godine platiti manje poreza. Posle brojnih kritika nije sigurno da li će ovaj tzv. krizni bonus zaista biti uveden u planiranoj formi a za sada svakako nije planirano ni da bude obavezan jer će poslodavci samo biti pozvani ali ne i zakonom primorani da ga isplate.

Najavljuje li vlada još mjera koje bi građanima trebale da olakšaju život u vrijeme ovih poskupljenja?

Ne. Zapravo su najavljene mere koje će dodatno opteretiti budžete zaposlenih i porodica. Za nedelju dana vlada treba da usvoji predlog zakona o reformi zdravstvenog osiguranja kojim je već za sledeću godinu planirano rasterećenje od 20 milijardi evra za sistem javnih zdravstvenih osiguranja. Računa se, naime, da će tzv. Krankenkassen u 2027. imati minus od 15 milijardi evra ako se ništa ne promeni u načinu njihovog finansiranja pa je ministarka za zdravlje, Nina Varken (Warken) iz CDU-a, predstavila katalog brojnih mera o kojima se sada unutar vladajuće koalicije diskutuje i koje do kraja meseca treba da budu pretočene u zakonski projekat da bi onda, posle debata u parlamentu narednog meseca, bile usvojene kao zakon pre no što Bundestag ode na letnju pauzu.

I ta reforma zdravstvenog osiguranja će dodatno opteretiti budžete njemačkih domaćinstava?

Najverovatnije, ukoliko bude usvojena u ovom obliku koji je ministarka Varken predstavila prošle sedmice. Jedna tačka, koja je unutar vladajuće koalicije predlagana kao deo reforme zdravstva, bila je uvođenje poreza na proizvode sa dodatim šećerom, po ugledu na poreze na duvan i alkohol. Taj tzv. Zuckersteuer bi doveo do poskupljenja slatkih jela ili napitaka u supermarketima ali bi to bilo namerno, da bi ih potrošači manje kupovali odnosno manje konzumirali čime bi se smanjio broj oboljenja izazvanih preteranom upotrebom šećera što bi smanjilo troškove lečenja bolesti koje izaziva nepažljivo konzumiranje slatkih proizvoda. Takav porez, pak, nije mera u nadležnosti ministarstva zdravlja već ministra finansija i vicekancelara Larsa Klingbajla (Klingbeil) iz SPD-a.

A šta onda predlaže ministrica zdravlja Nina Varken?

Varken je preuzela dve trećine od ukupno 66 pojedinačnih mera koje je predložila stručna komisija angažovana da osmisli reformu zdravstvenog osiguranja. Sve te mere usmerene su na to da se zaustavi stalni rast doprinosa za zdravstveno osiguranje koje plaćaju zaposleni i poslodavci. Da bi se rasteretile Krankenkassen, ministarstvo predlaže podizanje tzv. participacije odnosno sume koju pacijenti paušalno plaćaju u apotekama za prepisane lekove. Sada taj Zuzahlung iznosi pet do deset evra a trebalo bi da bude povećan na 7,5 do 15 evra, u zavisnosti od medikamenata koji su prepisani. Istovremeno bi iz kataloga tretmana koje osiguranja plaćaju trebalo da budu sasvim izbrisane homeopatske usluge kao neke preventivne, recimo skrining raka kože bez simptoma.

To su pojedinačne mjere, ali ima i nekih sistemskih…

Nacrt zakona, za sada, u suštini predviđa ukidanje tzv. Familienversicherung odnosno pravila po kojem su svi članovi porodice jednog zaposlenog osigurani preko njenog ili njegovog zdravstvenog osiguranja. Naime, ukoliko jedno od supružnika zaposlen radi i preko zaposlenja ima zdravstveno osiguranje, onda je i drugi supružnik osiguran preko istog doprinosa a tako su, naravno, osigurana i deca. To u buduće više ne bi bilo besplatno, ukoliko predlog ostane u zakonu. Od 2028. bi naime supruga ili suprug koji ne rade morali da plate sopstveni doprinos od tri i po odsto, osim ako nisu roditelji dece mlađe od sedam godina ili dece sa invaliditetom odnosno ako neguju nemoćne članove porodice ili su u penzionerskoj dobi. Ova mera je naišla na brojne kritike i unutar vladajuće koalicije, baš kao i najava da će u buduće i troškove zdravstvenog osiguranja osoba koje primaju socijalnu pomoć, dosadašnji Bürgergeld a budući Grundsicherung, pokrivati Krankenkassen umesto državni budžet. Šef CSU i vlade Bavarske, Markus Zeder, je to ocenio kao nelogično jer se planira rasterećenje sistema zdravstvenog osiguranja a ovom merom se on dodatno opterećuje.

Što se još planira reformom zdravstvenog sistema?

Katalog mera je dugačak i mnoge od tih zakonskih izmena će sigurno biti nepopularne u različitim grupama stanovništva odnosno zaposlenih u zdravstvu ali je još jedna mera koja je izazvala jake reakcije bila najava podizanja visine mesečnih primanja preko koje se obračunava doprinos za zdravstveno osiguranje. Ta granica za obračunavanje treba da bude povišena za 300 evra. U ovoj godini nivo obračuna je nešto iznad 5.800 evra bruto i ta granica se svake godine podiže. Ukoliko bi se generalno povisila za 300 evra, uskoro bi dostigla 6.500 evra bruto što bi izvan okvira za obračunavanje ostavila samo mali deo primanja odnosno tek malu grupu zaposlenih. Međutim, i o ovoj kao i svim ostalim tačkama plana reforme zdravstvenog osiguranja još će se raspravljati.

Čini se da njemačka vlada pokušava na ovu trenutnu krizu odgovoriti u dva dijela. S jedne strane nudi kratkoročne olakšice koje bi građanima odmah trebale donijeti predah, ako ne mentalni, onda barem financijski, a s druge strane priprema dugoročne reforme koje bi trebale stabilizirati situaciju koja je već neko vrijeme na ivici.

I tu prvenstveno pričamo o zdravstvu.

No pitanje je koliko pomaka se može očekivati uz takav sistem jer se s jedne strane pokušavaju smanjiti troškovi dok se istovremeno najavljuju veći, u formi većih doprinosa ili participacija. Drugim riječima, čini se da će Berlin pojeftiniti gorivo, a poskupiti zdravstvene usluge.

U narednim tjednima i mjesecima neće biti važno samo koji zakoni su usvojeni, a koji ne, već kako će te odluke odrediti i smjer kojim vlada dalje ide. Da li će teret krize onda biti raspoređen ravnomjernije ili će se postepeno troškovi prelijevati na građane?