Novi Sad i Njemačka - protesti ne prestaju

Godišnjica pada nadstrešnice na željezničkoj stanici u Novom Sadu, u Srbiji, u kojoj je poginulo 16 osoba, obilježena je u subotu velikim komemorativnim skupom. Dan nakon obilježavanja, u Beogradu je bilo nereda i sukoba između antivladinih demonstranata i pristalica vlasti i policije. Više o svemu tome u razgovoru s reporterkom Jelenom Djukić Pejić, dok Nenad Kreizer govori o podršci prosvjednicima u dijaspori, točnije na ulicama Berlina.

1. studenog/novembra 2024. godine urušio se krov novoobnovljenog glavnog željezničkog kolodvora u Novom Sadu. Šesnaest ljudi je izgubilo život.

11:52, godinu dana kasnije, u točno vrijeme kada se tragedija dogodila, ljudi diljem Srbije stali su na 16 minuta. Za svaki izgubljeni život jedna minuta šutnje.

Već godinu dana se održavaju prosvjedi koji pokušavaju natjerati vlast u Srbiji, na čelu s Aleksandrom Vučićem, da preuzmu odgovornost za ovaj događaj. Nitko do danas nije optužen, nema nikakvih pravnih posljedica.

U međuvremenu, Europska unija, dugo rezervirana prema Vučiću, nedavno je zauzela oštriji stav. Kao što ste čuli u našim prijašnjim podcastima. Pa tako, u nedavnoj rezoluciji, EU parlament je osudio eskalaciju represije i normalizaciju nasilje s pogledom na Vučićevu vladavinu.

Njemački mediji također su se tek odnedavno - naravno za razliku od nas ovdje u Kelnu - raspisali o situaciji koja se ne rješava niti godinu dana kasnije. Prosvjedi u Srbiji komentiraju se kao vrlo ozbiljan i potencijalno prijeloman trenutak za autoritet Vučićevog režima. Kritike su usmjerene na policijsku brutalnost, manjak vladavine prava, ali i na stratešku snagu prosvjednog pokreta. O svemu tome proteklog vikenda bilo je riječi na portalima tj. u člancima većih medijskih kuća kao što su: Spiegel, Stern, NTV ili Taz.

Godinu dana kasnije, naravno, pored njemačkih medija, veliku pažnju srpskoj javnosti posvećuju i brojni srpski građani koji žive Njemačkoj. Dijaspora se okupila u gotovo svim većim njemačkim gradovina - Berlinu, Minhenu, Dusseldorfu. U Dortmundu, inače tzv. pobratimskom gradu Novog Sada, komemorativni skup održan je na tamošnjen Trgu Novog Sada - Platz von Novi Sad. Tamo se našla i Tijana Nikolić.

Jelena, puno se stvari izdešavalo u Srbiji u poslednja 72 sata. Preko mirnog komemorativnog skupa do, možemo slobodno reći, sinoćnih nereda u Beogradu.

Tako je Majo, ukratko – imam utisak da se cela Srbija prethodnih dana zaputila ka Novom Sadu da oda počast stradalim žrtvama u padu nadstrešnice koja se dogodila pre tačno godinu dana. A kako niko od zvaničnika nije priveden pravdi, kako se još uvek ne zna ko je odgovoran što je jedna železnička stanica koja nije imala upotrebnu dozvolu uopšte radila, majka jednog od 16 poginulih, Dijana Hrka je u subotu najavila štrajk glađu ispred Skupštine Srbije u Beogradu i pozvala građane da budu uz nju. Tu su nastali novi neredi, bilo je puno koškanja između građana koji su stajali uz ovu majku sa jedne strane i ljudi iz šatorskog naselja zvanog Ćacilend s druge strane. Između njih je bio kordon policije, a bilo je i fizičkih okršaja, jedan trkač iz grupe „trčimo za studente“ dobio batine za šta niko nije priveden, ali je zato bilo hapšenja u vreme sinoćnih događanja između dve grupe ljudi. Uhapšen je košarkaš Vladimir Štimac koji je pozvao građane u podršku Dijani Hrki i prevoznik niških studenata Milomir Jaćimović, i još 37 osoba. Štimac je danas tokom dana pušten.

Ako je to ukratko, šta se zapravo sinoć dogodilo?

Sve je to, naravno, povezano, pa moram prvo da objasnim šta je prethodilo tome. Naime, na komemorativnom skupu u Novom Sadu obratila se pomenuta Dijana Hrka, majka Stefana Hrke koji je poginuo u padu nadstrešnice. O samom skupu ćemo malo kasnije, ali Dijana Hrka je u subotu u obraćanju rekla da počinje štrajk glađu u 11:52 ispred Skupštine Srbije preko puta Ćacilenda, jer konačno mora da sazna ko je ubio njeno dete i ostale stradale. Rekla je da će štrajk trajati sve dok ne budu ispunjena sva tri uslova – prvi je da se saslušaju i pritvore svi osumnjičeni za pad nadstrešnice, da konačno krenu suđenja. Drugi je da moraju da se puste svi protivpravno pritvoreni studenti i da budu oslobođeni svake krivice. I treći da predsednik raspiše izbore. Dijana je juče noseći majcu „Mama protiv mašinerije“ u 11:52 sa okupljenim građanima održala 16 minuta ćutanja i započela štrajk glađu, ali je nisu pustili ispred Skupštine. Tada su počeli da se okupljaju i drugi građani kako bi je podržali. Ona je tom prilikom pozvala sve roditelje stradale dece iz Lučana, Malog Orašja, pada helikoptera i svih nerazjašnjenih smrti, da izađu da se zajedno izbore za pravdu. Brojni građani uz majku Dijanu Hrku, ali okupili su se i oni koji podržavaju vlast i popunili Ćacilend.

Je li bilo policije?

Između njih je stajao kordon interventne policije u punoj opremi za razbijanje demonstracija. Policija je bila okrenuta ka obema stranama, ali štitovi su bili okrenuti ka Hrki i građanima. Iz Ćacilenda su se čula skandiranja, povici, i muzika. To je zaista bila ružna provokacija jer su majci koja je izgubila sina na razglas pustili pesmu „Pošla majka da potraži sina“. Bilo je još provokacija, letele su flaše vode ka Skupštini gde su Dijana Hrka i građani stajali iza metalne ograde, a zabeleženi su i incidenti sa pirotehnikom. Još ranije tokom dana je pomenuti trkač iz grupe „Trčimo za studente“ presretnut, oduzet mu je telefon i zastava koju je nosio, ujedno je dobio i nekoliko udaraca, telefon mu je potom vraćen i niko nije priveden zbog toga.

Je li bilo drugih privodjenja?

U međuvremenu je uhapšen i prevoznik Jaćimović koji je i do sada puno puta bio privođen, a inspekcija mu je zaplenila autobus u kome je bilo troje studenata iz Niša. Po društvenim mrežama su počela da kruže obaveštenja studenata Elektronskog fakulteta u blokadi u Nišu da je troje studenata Milan, David i Irina kidnapovano od strane policije. Oni su kasnije legitimisani i pušteni, ali u toj atmosferi građani iz cele Srbije su se ponovo zaputili, ovog puta ka Beogradu. Mediji su javljali da su i Novosađani i Užičani i mnogi drugi krenuli ka Beogradu u podršku Hrki, a kasnije i uhapšenim građanima. A u mnogim gradovima takođe su se održali protesti sinoć ispred prostorija SNSa.

Šta kažu zvaničnici, šta kaže policija?

Policija je noćas posle 2 saopštila da su u službene prostorije doveli 37 osoba. Što se tiče pirotehnike policia i BIA krive građane, ali na snimcima medija se jasno vidi da je to krenulo iz Pionirskog parka gde se nalazi Ćacilend. Na prorežimskim medijima pojavili su se Vučić i njegova savetnica Suzana Vasiljević i ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Predsednik Srbije je sve one koji podržavaju Dijanu Hrku nazvao kukavicama, a komemorativni skup u Novom Sadu nazvao debaklom. Ono što je zanimljivo, Vučić je svih ovih dana slao različite poruke javnosti.

Koje točno?

Prvo je na pitanje novinarke šta očekuje u subotu, dan pre komemorativnog skupa Vučić rekao „A šta ima u subotu, neka utakmica ili šta?“. Kada mu je ona rekla da je komemorativni skup zbog godišnjice od tragedije u Novom Sadu, on ju je prekinuo i rekao da će u Novom Sadu za 10 dana biti mnogo veći skup. Kasnije tog dana, država je 01. Novembar proglasila Danom žalosti zbog pogibije 16 ljudi, a Vučić je uputio izvinjenje studentima, demonstrantima i svima sa kojima se nije slagao i rekao da su mnogi pravili greške uključujući i njega. Tada je izjavio saučešće roditeljima stradalih i najavio da će otići u crkvu da zapali sveću. Moram ovde da dodam, da Vučić od tragedije nijednom nije bio u Novom Sadu.

Otkud to pomalo neočekivano izvinjenje u pravcu studenata?

Za to izvinjenje politikolozi u Srbiji rekli da je najverovatnije Vučić video stanje u stranci pa je prosto morao da promeni retoriku. Vučić je kasnije, dok je obilazio nacionalni stadion u okviru EXPO projekta, izjavio da su studenti negativno odgovorili na njegovo izvinjenje i rekao da je ono bilo iskreno, i da tu nije bilo dodvoravanja kao što su rekli politikolozi. I onda dolazimo do ovog poslednjeg gostovanja u prorežimskim medijima gde se umanjuje značaj skupa u Novom Sadu i ponovo javno vređaju građani, nazivajući ih kukavicama.

A kako je bilo u Novom Sadu?

Prema snimcima koji su dolazili iz Novog Sada vidimo da je bilo zaista puno ljudi, a arhiv javnih skupova je procenio da je bilo oko 110.000 građana ukupno tog dana na ulicama. Tako je, a policija je saopštila da je bilo nešto manje od 40.000 ljudi. U svakom slučaju, i ta procena koju je izneo Arhiv javnih skupova, čak i da je i ona preterana, u svakom trenutku je na naplatnim rampama bila velika kolona vozila. A Novosađani kažu da su dirnuti rekom ljudi na ulicama. Kada sam razgovarala sa ljudima o tome kako se osećaju i kako im izgleda komemorativni skup, šta očekuju od njega i slično, građani iz cele Srbije dele ista osećanja – tugu zbog samog komemorativnog skupa i činjenice da je stradalo 16 ljudi, bes zbog toga što godinu dana kasnije nije poznato ko je kriv za to, bes i zbog govora mržnje i retorike koju neguje vlast i njihovi mediji, i na kraju ponos što je ovoliko ljudi uz porodice stradalih.

Reci nam više o atmosferi na ulicama Novog sada, nekoliko upečatljivih slika?

Moji sagovornici su rekli da im je najjači utisak ta tišina u gradu čije su ulice dupke pune i solidarnost koju su pokazali. Zaista je bilo solidarnosti na svakom koraku, hrane, pića, a moram da kažem da je Novi Sad još u jutarnjim satima kompletno ostao bez vode. Navodno, fabrika vode je ostala bez struje, tako je rečeno, ali zamislite da nigde nema kapi vode. Na stranu to što je dan bio vreo, jednostavno, voda je neophodna. Studente su očigledno podržali advokati, lekari i brojne druge profesije, a već znamo da su uz njih univerzitetski profesori. Kao što je najavljeno, to je bio skup bez pištaljki, vuvuzela, jedan tihi tužni skup, sa puno suza. Pojedinci su donosili po jednu belu ružu, drugovi stradalih učenika takođe, a brojne organizacije, veterani, lekari, studenti položili su vence na mestu gde je beton težak preko 300 tona pao na ljude koji su se tu zatekli. Jedan od onih koji su položili vence stradalima bio je lekar iz Niša Dejan Hristov koji je sa kolegama iz Novog Sada i drugih gradova došao na komemorativni skup. Za WDR kaže da su lekari predugo ćutali.

A Jelena, kada je Danijela već pomenula svijet, je li bilo stranaca tamo?

Jeste, bilo je ljudi iz okolnih zemalja, a bila je i predsednica evropske studentske unije Lana Par koja predstavlja 20 miliona studenata. Bilo je i mnogo stranih medija, ukupno 47 stranih ekipa, a ja sam videla i grčke, italijanske, nemačke medije koje su došle u Novi Sad, a čak je i Kristijan Amampur zaštitno lice CNN deo svoje emisije posvetila ovom događaju. Sve ovo se smatra velikim uspehom što konačno Evropa i svet vide šta se dešava u Srbiji. Takođe, znamo da je na dan komemorativnog skupa u Novom Sadu oko 50 gradova u dijaspori tog dana obeležilo godinu dana od tragedije. Između ostalog i u Dortmundu inače pobratimskom gradu Novog Sada.

Da više o tome u nastavku. Za kraj, Jelena, kratko nam reci kako je izgledao doček u Novom Sadu uoči komemorativnog skupa.

Za razliku od tužnog i mirnog dana u subotu, u petak je bilo spektakularno. Ogroman broj studenata i građana ušetao se u Novi Sad simbolično preko mosta slobode. Prvi su došli Novopazaraci koji su pešačili i najduže, 16 dana za 16 žrtava. Studenti iz Subotice, Vršca, Beograda, Niša, Čačka, Užica.. zaista sa svih strana. Bilo je dirljivo, bilo je puno suza, puno ponosa, a Novosađani su ih lepo dočekali. Takođe, te večeri je Univerzitet Novi Sad svim predstavnicima drugih univerziteta poklonio ključeve grada, a razmenjene su i zastave univerziteta. Doček je trajao od popodnevnih sati pa sve do posle ponoći kako su pristizale ekipe.

Hvala Jelena na ovom izvještaju, vidjet ćemo kako će se odvijati situacija.

Da, za sada je mirno, dan je dug i niko ne zna kako će on izgledati. Takođe u znak podrške Dijani Hrki u Čačku su noćas studenti spavali ispred gradske uprave, a grupe građana iz tog grada pozvale su Čačane da danas u 17 krenu u autokoloni ka Beogradu. To će uraditi i Novosađani na poziv zborova.

I izvan Srbije su u subotu održani prosvjedi i okupljanja u znak podrške studentima i ostalim građanima Srbije koji se bore za promjene u društvu. U oko 50 gradova diljem svijeta su organizirana okupljanja pa tako i u glavnom gradu Njemačke Berlinu. Pred Brandenburškim vratima se pod sloganom „Iz Berlina Novom Sadu“ ponovno okupila grupa građana u znak podrške borbi za demokraciju. Ovom skupu je prisustvovao i moj kolega Nenad Kreizer. Nenade kako je prošao skup u Berlinu.

U subotu je bilo mirnije nego na prijašnjim okupljanjima, s obzirom na to da je skup bio više komemorativnog karaktera, mirniji uz sjećanja na žrtve pada nadstrešnice prije godinu dana. Shodno tomu su i organizatori uoči skupa pozvali okupjene da zviždaljke ostave kod kuće. Čitala su se imena poginulih a za svakog od njih 16 je održana i minuta šutnja tako da je čitav skup prošao više u znaku sjećanja nego glasne aktivne podrške prosvjedima. No ni toga nije nedostajalo jer je prosvjednicima u Srbiji upućena poruka podrške. Čitav skup je završen performanceom „365“ dana i open air izložbom fotografija s dosadašnjih protesta.

Ovaj skup se održao godinu dana nakon novosadske tragedije, je li to bila prilika da se povuče neka vrsta bilance dosadašnjih okupljanja u Berlinu?

Ovo je bio 9. berlinski skup podrške studentima i prosvjednicima u Srbiji. Prvi je održan relativno brzo, već krajem prošle godine, nekoliko tjedana nakon tragedije. No kako kaže jedna od organizatora skupova, Ljubica Duvnjak Đorđevski, ova okupljanja su u međuvremenu urodila i nekim novim procesom oformljavanja zajednice koja u Berlinu okuplja ne samo ljude porijeklom iz Srbije nego iz čitave regije.

Čuli smo da je jedna od glavnih uloga skupova podrška studentima no ima li i nekih drugih razloga zašto organizatori ustraju na ovim okupljanjima?

Kako se u subotu moglo čuti, mnogi su nezadovoljni načinom na koji se prate ili bolje rečeno ne prate događaji u Srbiji. Slabo zanimanje medija i ukazivanje na stanje u Srbiji bilo je, kako kaže Dejan Bućin, jedan od organizatora, povod da se okupljanjima pred Brandenburškim vratima skrene pažnja.

Nenade ovaj skup je okupio više ljudi nego prethodni? Kako na to gledaju organizatori?

Pa podrška varira od skupa do skupa, kako kaže Duvnjak Đorđevski, diljem Njemačke broj okupljenih lagano pada za to postoji objašnjenje.

Dakle organizator namjeravaju nastaviti s okupljanjima podrške. Kakav je feedback onih kojima je ta podrška upućena, naime studentima u Srbiji?

Neke službene komunikacije, kako sam saznao od organizatora nema. Možda je razlog u tome što su i protesti u Srbiji kao i okupljanja u dijaspori nehomogenog karaktera, dakle nema neke središnje organizacije koja bi iza ovih događanja stajala. Tako se i sami skupovi u Njemačkoj poprilično razlikuju isto kao što se razlikuje i sam sastav prosvjednika u Srbiji. No iako nema opipljivih i vidljivih dokaza o uspjehu ili neuspjehu ovih okupljanja, ljudi koji stoje iza berlinskih skupova, kako kaže Bućin, su uvjereni da studenti znaju cijeniti podršku koja dolazi iz dijaspore.

Godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu, pitanje odgovornosti ostaje neriješeno.

Prosvjedi koji su iz nje proizašli više nisu samo reakcija na jedan događaj, nego simptom dublje političke krize u Srbiji, i pokazatelj narušenog povjerenja u institucije i koncentraciju moći oko predsjednika Aleksandra Vučića.

Godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu njemački mediji, europski parlament i dijaspora po prvi put jasno govore o autokratskim metodama vlasti u Beogradu. Pitanje političke odgovornost, čini se, više nije samo unutarnje pitanje Srbije - već tema koja pokreće sve više građana u Njemačkoj, naročito među mladim ljudima s korijenima na jugoistoku Evrope