„Novac za građane“ – nužna reforma ili populizam?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 15.10.2025. 22:41 Min.. Verfügbar bis 15.10.2026. COSMO. Von Nenad Kreizer.
"Novac za građane" – nužna reforma ili populizam?
Stand:
Bürgergeld dobio samo novo ime? Vlada Friedricha Merza proglasila je reformu sustava socijalne pomoći kao jednu od najvažnijih zadaća ovog mandata.Tako bi se Bürgergeld ubuduće trebao zvati Grundsicherung. Koje dodatne kazne prijete onima koji ne surađuju s uredom za zapošljavanje? O tome i pozadini političke reforme Nenad Kreizer razgovara sa reporterom Filipom Slavkovićem. Kome je namjenjena pomoć a ko će biti najviše pogođen otkriva nam socijalni radnik Ljupče Temelkovski iz Berlina.
Struktura socijalne pomoći u Njemačkoj se mijenja, to je bilo jedno od središnjih obećanja nove vlade Friedricha Merza. Sada je postignut dogovor oko toga da se tek nedavno uvedena sustav socijalne pomoći, tzv. Bürgergeld u toj formi ukine. Da li promjena imena u Grundsicherung donosi nešto bolje? Populizam ili prijeko potrebna mjera? O tome u ovom izdanju podcasta Cosmo BHS razgovaram s reporterom Filipom Slavkovićem i socijalnim savjetnikom Ljupčom Temelkovskim iz Berlina.
Kao rijetko koja politička tema posljednjih godina, tema Bürgergeld, tj socijalne pomoći za dugotrajno nezaposlene, se provlačila kroz javne rasprave. Pritom se najčešće postavljalo pitanje je li ova pomoć previsoka i motivira li one koju ju primaju da se zaposle?
Uzalud činjenica da su brojni ekonomisti i socijalne službe objašnjavali kako se rad u svakom slučaju više isplati od primanja socijalne pomoći, ova diskusija se tvrdokorno drži do dan danas.
Sadašnja vladajuća demokršćanska Unija CDU/CSU je ovu temu uvelike koristila i tijekom predizborne kampanje obećavajući da će ju ukinuti čim dođe na vlast.
Koalicijska vlada Unija i SPD-a je to sada i učinila. Zamjena za Bürgergeld će se zvati Grundsicherung, u slobodnom prijevodu "temeljna potpora" a kako će ona definitivno izgledati, još se ne zna. Jedino što je poznato da novi sustav predviđa brojne mjere kazni, uglavnom kraćenje potpore, za sve one koji neće surađivati s uredom za zapošljavanje između ostalog i tako što neće prihvaćati ponuđena im zaposlenja.
Kritičari kažu da se ovim postroženjam mjera ne može uštedjeti niti približno onoliko koliko su to Unija i Friedrich Merz tvrdili tijekom predizborne kampanje. I pitaju da li će promjena imena donijeti više pravde kroz sankcije? Stručnjaci izražavaju sumnje u uspjer nove reforme i pribojavaju se socijalnih neravnomijernosti kroz tvrde mjere kazni.
S kojim problemima se primatelji socijalne potpore susreću u praksi i radi li se zaisto o ljudima kojima je samo do državnog novca, saznajemo u razgovoru sa socijalnim savjetnikom Ljupčom Temelkovskim iz berlinske organizacije Südost EuropKultur.
No prvo nas reporter Filip Slavković uvodi u razgranatu raspravu o Bürgergeldu.
Kolega Filip Slavković je pratio izjave predstavnika nemačke vlade ali i opozicije i zainteresovanih institucija o najavljenim izmenama sistema socijalne pomoći, kojim reforma nazvana „novac za građane“ odnosno Bürgergeld, uvedena pre samo dve godine, sada treba da bude preimenovana u Grundsicherung odnosno „osnovne zaštita“.
Filipe, šta je to drugačije kod tih novog oblika pomoći?
Nova su, Nenade, stroža pravila za one koji dobijaju socijalnu pomoć za nezaposlene, dakle ono što se sada zove Bürgergeld ili „novac za građane“. Odnosno, budući Grundsicherung für Arbeitssuchende, kako treba da glasi pun naziv, ili „obezbeđivanje osnovnih potreba za one koji traže posao“, trebalo bi da odlučnije primora one koji bi mogli da rade , dakle radno sposobne, da prihvate poslove koji im se nude - dok bi istovremeno sprečio različite prevare ili izigravanja sistema socijalne zaštite.
Šta je konkretno planirano?
Za sada nisu poznati detalji jer njih tek treba da razradi ministarstvo za rad na čijem je čelu Berbel (Bärbel) Bas. Postignut je samo dogovor unutar vladajuće koalicije o tome kakve izmene treba da budu sprovedene. Kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) je kazao da će oni koji primaju pomoć za nezaposlene biti snažnije primorani da sarađuju sa Centrima za zapošljavanje kako bi počeli da rade dok će sankcije protiv onih koji odbijaju da sarađuju u pronalaženju posla biti pooštrene. Ukratko, oko pet i po miliona ljudi koji trenutno u Nemačkoj dobijaju „novac za građane“ biće suočeni sa tešnjim okvirima za primanje takve državne pomoći. Najčešće pominjana konkretna promena u odnosu na aktuelni zakon, koji je počeo da važi tek s početkom 2023, jeste da će se više insistirati na obavezama nego na pravima nezaposlenih. Tako će, recimo, oni koji se ne odazovu pozivu na razgovor u Centre za zapošljavanje tj. u Jobcenter biti suočeni sa sankcijama.
Kakve su sankcije u pitanju?
Ako primam pomoć za nezaposlene odnosno tu novu „osnovnu zaštitu“, moram uvek da se odazovem na poziv na razgovor u Jobcenter. Mogu da odsustvujem samo ako imam opravdanje, recimo ako imam atest od lekara da sam bolestan. Ukoliko sam dobio poziv a ne pojavim se u zakazano vreme, Agencija za zapošljavanje mi, kako se kaže u predlogu, odmah šalje novi poziv a ako se ni na njega ne odazovem, automatskim mi za 30 odsto smanjuje mesečnu pomoć koju primam i dobijam treći poziv na razgovor. A ako se ni na njega ne odazovem onda mi se zaustavlja isplata finansijske pomoći. Kao konačna mera bi mi, ako ni narednog meseca ne dođem na razgovor, bila kompletno ukinuta sva pomoć, uključujući obustavljanje uplata stanodavcu za mesečnu stanarinu itd. „Sankcije za one koji odbijaju da rade iako bi mogli biće pooštrene do krajnjih granica koje dozvoljava Ustav ali ćemo pri tom voditi računa o teškim slučajevima“, kazala je ministarka Bas, koja je inače iz Socijaldemokratske partije. SPD koja je u ovoj vladi manji koalicioni partner, upravo je bila nosilac reforme kojom je prethodna tzv. semafor-koalicija i uvela novac za građane, Bürgergeld. CDU i CSU, Hrišćansko-demokratska i Hrišćansko-socijalna unija, su kao daleko veći partner u sadašnjoj vladi, insistirale na uvođenju ovih strožih zakonskih odredbi.
Zakonska izmjena kojom je prije skoro tri godine bio uveden Bürgergeld smatrala se važnom socijalnom reformom kojom su ukinute stroge odrednice iz tzv. Harc-4 (Hartz IV) pravila od prije dve decenije.
Socijaldemokrate, s kancelarom Gerhardom Šrederom na čelu, od početka 2002. do početka 2005. su u koaliciji sa Zelenima sprovele reforme kojima je, prema oceni ekonomista, postavljena osnova kasnijeg oporavka privrede u Nemačkoj. U okviru toga su uvedene tzv. Harcove reforme odnosno set pravila kojima je promenjen način rada dotadašnje Službe za zapošljavanje koja je i preimenovana u Agenciju za zapošljavanje a posebno je poslednjim setom tih reformi koji je uveden s početkom 2005. pod nazivom Harc-4 bio povećan pritisak na osobe koje su dugo bile bez posla. One su bile primorane da idu na obuke koje im je određivala Agentur für Arbeit te da prihvate i one poslove koji su, recimo, ispod njihovih kvalifikacija. Istovremeno su ukupna socijalna davanja dugoročno nezaposlenim licima bila smanjena. To je kasnije postao i jedan od odlučujućih trenutaka za SPD u ideološkom smislu jer je partija time izgubila oreol borca za prava siromašnih ili tzv. običnih ljudi. Nepunih deset meseci kasnije stranka je izgubila vlast.
Politiolozi su smatrali da je SPD pokušala da prebrodi tu traumu zvanu Hartz 4 upravo time što je olakšala mnoge stroge odredbe Harcovih paketa kada je uvela Bürgergeld ali poslije tri godine evo mora da ukine „novac za građane“ i uvodi kazne za one koji ne prihvataju ponuđene poslove. Kako je došlo do toga?
Tome je puno doprinela društvena debata koju su uspešno iz opozicije gurale partije Unije a podstakli su je brojni izveštaji u medijima o zloupotrebama socijalne pomoć odnosno o tome da su povećana davanja za nezaposlene dovela do toga da se rad više ne isplati. Posebno se u konzervativnom delu javnosti ukazuje na slučajeve u kojima osobe koje su inače zdrave odbijaju da rade i uspevaju sebi da priušte dobar život od socijalnih primanja dok mnogi zaposleni u granama privrede koje nisu visoko plaćene jedva preživljavaju iako rade često i teške poslove.
U debati se koristila i riječ Totalverweigerer, „onaj koji sve odbija“, a koja opisuje onoga koji odbija sve ponuđene poslove da bi živio samo od socijalne pomoći. Koliko tih slučajeva zaista ima?
Godišnje se zabeleži oko 15.000 takvih slučajeva. Mnogima već po sadašnjem zakonu mogu da budu ukinuta ili smanjena socijalna primanja a u ovoj godini su te mere izrečene u oko 25.000 slučajeva ali u njih spadaju i odbijanje obuke i prekvalifikacije a ne samo potpuno odbijanje bilo kakvog posla. Ovih oko 15.000 slučajeva Totalverweigerer pri tom čini manje od 0,3 odsto ukupnog broja od pet i po miliona ljudi koji primaju sadašnji „novac za građane“. A tih 5,5 miliona primalaca socijalne pomoći je tek nešto više od 6,5 odsto ukupnog broja stanovnika u Nemačkoj. Pri tom je broj onih koji primaju socijalnu pomoć, koja je tada još bila onaj Hartz 4, do 2022. stalno padao. Od polovine te godine je počeo da raste ne zato što je 2023. uveden Bürgergeld već zbog dolaska izbeglica iz Ukrajine, uglavnom žena s decom - zbog čega je porastao i broj stranaca koji primaju socijalnu pomoć sa 37 odsto od ukupnog broja na danas već 48 procenata. I još treba imati u vidu da nisu svi koji primaju socijalnu pomoć zaista nezaposleni jer „novac za građane“ kao vid državne dotacije dobijaju i oni koji rade ali vrlo malo zarađuju. U onih pet i po miliona ljudi koji sada dobijaju Bürgergeld spada i 1,6 miliona koja ne mogu da rade i tu je većinom je reč o deci - dok je tek 1,7 miliona zaista nezaposlenih i to je polovina njih dugoročno nezaposlena bez mnogo perspektive.
To je sad bilo puno brojki koje je teško zapamtiti ali može li se raći da ipak ostaje utisak da problem socijalnih izdataka nije toliko veliki kako je u čitavoj ovoj, vrlo emocionalno vođenoj, političkoj debati bio predstavljan?
Dok je trajala predizborna kampanja, iz tada opozicione CDU se moglo čuti da će ova partija čim dođe na vlast ukinuti Bürgergeld te time državnom budžetu uštedeti i do 30 milijardi evra. Pri objavljivanju dogovora unutar vlade o ukidanju „novca za građane“ kancelar i šef CDU-a Fridrih Merc je sad govorio o pet milijardi evra moguće ukupne uštede da bi kasnije kazao da će država uštedeti do milijardu i po evra na svakih 100.000 sada nezaposlenih koje će novim merama uspeti da vrati na tržište rada. Ukupna socijalna davanja za nezaposlene su inače u tekućoj 2025. godini procenjena na 42,6 milijardi evra i poslednjih godina su stalno rasla zbog stalne visoke inflacije.
Dakle, moglo bi se jasno reći, na osnovu ovih brojki i procjenjene uštede, da problem nije toliko veliki kakvim je u političkoj debati predstavljan, kao i to da dogovoreno rješenje neće doneti baš mnogo velike promene. Šta kažu kritičari?
I ova reforma, koja je tek najavljena, nailazi stoga na puno kritike. U političkoj debati opoziciona stranka Levica optužuje vladu da najavljenim merama ne cilja na same nezaposlene već da želi da pre svega zaplaši one koji rade kako bi odustali od traženja povišica ili plaćanja prekomernog rada ili boljih uslove za rad. Predstavnici sindikata su ukazali na još jednu meru koja je planirana ovom reformom i upozorili da će to osiromašiti upravo radnike. Naime, reforma smanjuje prag imovine koju nezaposleni mogu da imaju pre nego što dobiju pravo na socijalnu pomoć odnosno od tih primanja se odbija veća suma ukoliko imaju neku imovinu, pogotovu sopstvenu kuću. Ta odredba postoji i danas ali je prag postavljen više da bi se nezaposlenima omogućilo da žive u svojim domovima ukoliko su ih ranije kupili ili sagradili. Sada sindikati upozoravaju da bi ljudi mogli da budu primorani da prodaju svoje stare stanove i plaćaju skupe kirije jer neće imati od čega da žive ukoliko im se sreže socijalna pomoć. A u redovima podmlatka SPD-a se upozorava da je vrlo verovatno da neće sve predložene mere proći i test ustavnosti. Nemački ustav, naime, garantuje svakom građaninu pravo na dostojanstven život što je do sada značilo da je Savezni ustavni sud u svim presudama odlučivao da niko ne može da bude ostavljen bez baš bilo kakve pomoći države.
Ljupče Temelkovski, socijalni radnik iz Berlina
To je u principu politička manipulacija i ja na savetovanju ne vidim nikoga ko bi hteo samo da dobije pare od države. Zato što se radi o 500 eura i ne znam ko bi mogao s tim da živi, tako da bi svi ovi koji dolaze kod mene na savetovanje hteli da rade. I kad bi oni imali posao, oni ne bi bili na Jobcentru, zato što je ta birokracija kojom treba da se bave, to je u njima previše. Oni većinom ne znaju jezik ili ne znaju dovoljno jezika. Tako da je ta birokratija njima veći posao, nego kada bi zaista imali posao.
Ima dosta problema i većinom su birokratske prirode. Kao što znamo, puno tih ljudi ima problema sa stambenim pitanjem. To je inače jedan od najvećih problema, zato što kada ljudi dobiju Bürgergeld, jobcentar plaća najam, ali jobcentar plaća, recimo 7 ili 8 eura kvadratni metar ali većinom ljudi plaćaju najamninu puno više od toga. Tako da ono što sam ja spomenuo 500 eura otprilike za život, oni dakle moraju od toga da dodaju još i za najam jer jobentar ne plaća dovoljno.
Bürgergeld se više neće tako zvati u budućnosti a nova mjera sa sobom donosi i pojačano kažnjavanje onih koji neće surađivati s uredima za zapošljavanje i odbijati ponuđena im radna mjesta. No broj onih koji odbijaju rad samo zato da bi primali državnu potporu je u stvarnosti mnogo manji od onog kojim se korite neki političari. To nam je potvridio i naš sugovornik koji su svom radu kao socijalni savjetnik susreće ljude koji su željni rada a ne socijalne pomoći.
