Kako se slavi dječji rođendan u Njemačkoj?

Kako izgledaju dječji rođendani u Njemačkoj danas? Da li su tradicionalne igre poput "vrućih stolica" i dalje u modi ili su ih zamijenile luksuzne zabave u mega-igraonicama? Koliko sve to košta i što roditelji biraju — piknik u parku ili salu za 100 gostiju?

Sjećate se dječjih rođendana kada je mama napravila sendviče za svu djecu sa parizerom i majonezom? Pio se sok na razrjeđivanje, torta je bila jedna od onih standardnih, teških, koje djeca u prosjeku ne vole, a zabava se svodila na kazetofon u sobi i zatvorena vrata.

Tako su barem izgledali moji rođendani. Uz neizostavnu rodbinu koja se druži i glasno priča u oblaku dima dok nitko zapravo ne obraća posebnu pažnju na slavljenika ili slavljenicu.

Rođendani su bili za djecu, ali i za sve goste.

A onda se nešto promijenilo. Psiholozi kažu da smo djecu stavili u centar vlastitog svemira i, uz tzv. gentle parenting, dakle,......... odlučili staviti njihove potrebe ispred svojih. A to su pratile i organizacije dječjih rođendana. Pa smo tako polako od sendviča sa salamom i majonezom polako došli do organizacija koje se bave dječjim rođendanima i slavlja sve više nalikuju profesionalnim eventima nego kućnom okupljanju par djece iz razreda.

Na Zapadnom Balkanu taj trend traje već neko vrijeme. I došao je nekako prirodno - u stilu: mi ionako sve slavimo na veliko. Svatovi, krštenja, slave, krizme, maturalne, pa onda možemo i rođendane.

Ali kakva je situacija u Njemačkoj? Tj. s nama u Njemačkoj?

Prije samo par godina, u Kelnu je bilo gotovo nemoguće pronaći (...) igraonicu koja nudi proslave rođendana, a tematske zabave, poput rolanja ili escape room-ova, bile su rezervirane samo za puno stariju djecu, točnije tinejdžere.

Ali stvari se mijenjaju.

Želite li da vam djecu u bazenu zabavlja sirena uz popratni foto-sešn? Nema problema. Više ste zainteresirani za obilazak sportskog muzeja uz igranje nogometa na kraju? I to možemo izvesti. Možda ste više za muzej ili kino ili izradu keramičkih predmeta? Samo recite. I - uplatite.

Prije nego što razjasnimo ko tu koga kopira, oni nas ili mi njih: Više o tome - kako se mijenja način proslave rođendana u Njemačkoj, donosi kolega Filip Slavković.

Kolega Filip Slavković je sa mnom u studiju. Filipe, ti si se bio udubio u trendove proslava dečijih rođendana u Nemačkoj. Sigurno si se pri tom susretao sa nazivima igara kakve su Schnitzeljagd, Blinde Kuh, Reise nach Jerusalem ili Stopptanz. Da li je to i dalje aktuelno na dečijim zabavama?

Jesu, Majo, i dalje aktuelne i te tradicionalne dečije igre samo je pitanje uvek za koji su uzrast one interesantne. Reč je o igrama koje su kod nas poznate pod imenima, recimo, traženje po mapi ili vruće stolice ili nešto kao žmurke… Razlike su sigurno i regionalne i socijalne ali je vidljivo da se i način na koji se proslavljaju dečiji rođendani promenio u poslednjih nekoliko decenija, baš kao što su se (...) promenili i opšti društveni okviri u kojima deca odrastaju i obrazuju se.

Ali šta bi danas ili poslednjih godina bilo zaista uobičajeno kada roditelji deci slave rođendane?

U bogatu Nemačku je polako ušao trend pompeznih dečijih rođendana koji zapravo već odavno vlada među mnogo siromašnijim narodima istočne ili jugoistočne Evrope. U Srbiji, recimo, već decenijama cveta biznis sa dečijim igraonicama. To su one prostorije opremljene svakojakim spravama i igračkama za dečiju razonodu u okviru kojih se uglavnom nalazi i manja kafeterija u kojoj roditelji mogu da sede i barem delimično se opuste dok deca jure po lavirintima i skaču po strunjačama. Igraonice često imaju i neku vrstu vaspitačica koja se brinu o deci ako roditelji odu svojim poslom na sat ili dva. Kao takvi, praktično, ad-hok privremeni mini-vrtići, igraonice su na Balkanu odavno popularna mesta za organizovanje dečijih rođendana. E, njih u Nemačkoj u tom obliku nema puno, ali! ovde su igraonice uglavnom ogromne dvorane sa desetinama raznih sprava, od trampolina do auto-skutera kao u luna-parku; a umesto skromnih kafeterija na raspolaganju su restorani brze hrane s jelovnicima sličnim onim u raznim mek-burgerima i pomfrit-čikenima.

I onda se u tim mega-igraonicama slave i rođendani, za pet ili deset ili trideset i više zvanica…

Takav jedan Indoor-Spielplatz – kako se, uz korišćenje anglicizma, na savremenom nemačkom zove – onda ima nekoliko izdvojenih prostorija, koje se iznajmljuju na po nekoliko sati za privatne rođendanske žurke. Ali isto to važi npr. i za tzv. sale za iznajmljivanje. Na nemačkom se to, opet uz anglicizme, često zove Event Location. Sale za iznajmljivanje su i ovde prosto dvorane za sve opcije, od 20 do 2000 gostiju, i koriste se i za svadbe i za korporativne proslave i za rođendanske zabave, za odrasle ali i za decu. Tu nema spremih sprava za igranje ali je sve moguće iznajmiti, ili samostalno ili paket, zajedno sa salom. Nije retkost da jedna takva Event Location opsluži deset i više dečijih rođendana za jedan vikend. Roditeljima se nude opcije; od iznajmljivanja samo prostora i donošenja sopstvene hrane i napitaka tj. organizovanja zabave u svojoj režiji do paketa u koji su uključene i recimo one konstrukcije na naduvavanje po kojima deca mogu da skaču tzv. Hüpfburg. Za ispunjavanja ekstra-želja na zabavi mogu da se pojave i animatori, mađioničari itd.

Koliko zaista ulogu igraju ti razni žongleri i glumci na običnim dečijim zabavama?

Ovde u Nemačkoj zaista ne poznajem nikoga ko je angažovao figure iz crtanih filmova, recimo, za rođendansku zabavu svog deteta ali u Srbiji u svom okruženju imam ljude koji su bili angažovali odgovarajuće agencije da im organizuju dečiju rođendansku žurku i tu je onda bilo i klovnova i likova iz crtaća Volta Diznija. Pogotovu ako to uporedim sa onome što znam i iz drugih balkanskih zemalja, pa i šire ka istoku Evrope, čini mi se da je u pitanju zaista kulturološka razlika: Nemice i Nemci na dečiji rođendan gledaju nekako opuštenije nego što su tome skloni naši ljudi. Mislim da je i skok broja tih velikih i luksuznih dečijih žurki u Nemačkoj pre svega u vezi sa rastom broja porodica sa korenima u inostranstvu, ne samo jugo-istočnoj Evropi, gde su te tradicije drugačije.

Dakle, tipična balkanska porodice u Nemačkoj će se pre odlučiti da iznajmi salu za 100 gostiju…

Verovatno, mada to sve zvuči kao kliše ali se on često pokazuje tačnim. To ne mora da bude ništa ni bolje ni lošije od tipične nemačke porodice koja će rođendan obeležiti u krugu 20 ljudi u svom dvorištu. Generalno svakako ne treba ni veličati ni ismevati ni jednu varijantu jer proslava dečijeg rođendana pre svega jeste ograničena kućnim budžetom a onda nekako mora da ispuni makar deo očekivanja i samih slavljenica ali možda i uže i šire familije, prijatelja i školskih drugara. To je istinski stres za roditelje iako bi rođendan trebalo da bude jedan od najlepših dana u godini. Zato recimo i dalje puno porodica, pogotovu u velikim gradovima gde mesta nema puno a cene su visoke, rođendanske zabave organizuje recimo kod kuće i to samo za najbliže društvo slavljenika a u ponudi su proste igre poput potrage za blagom, Schatzsuche, i kobasice od tofua garnirane sirovim iseckanim povrćem. Tu nije retkost da nema ni torte već se nude npr. mafini bez šećera.

Meni je rođendan bez torte ipak nekako nepotpun.

I za mene važi isto ali sam bio na takvom jednom rođendanu, dakle recimo veganskom, i nisam primetio da je deci, koja su bila predškolskog uzrasta, uopšte na kraju bilo bitno da li ima torte dokle god su imali puno igračaka da veselo zajednički provedu vreme. Jer rođendan i treba da je dan kada se društvo okupi u čast slavljenice a ne da bi videli glumice preobučene u Elze, Ledene kraljice, i animatore kostimirane kao Olafi. Naravno, ukoliko im je takva zabava na raspolaganju, biće oduševljeni. No nisu to i jedine opcije. Upravo se u parkovima našeg grada Kelna, recimo, često mogu videti porodice koje dečije rođendane proslavljaju kao neku vrstu piknika, na travi ili na klupama. A iznajmljivanje prostora za dečije žurke nude gotovo svi koji bi nam pali na pamet, i muzeji i bazeni i teatri i sportske dvorane. Na kraju je to pitanje potreba i finansijskih mogućnosti.

Koliko to sve može da košta?

Veseli piknik u parku, na koji još svako od gostiju po nešto donese, porodicu slavljenika može da košta i manje od 50 evra. Zabava za mnogobrojnu familiju, pola komšiluka i pola razreda iz škole u iznajmljenoj sali sa igranjem i pevanje lako može da izađe na 2000 evra. Klasično iznajmljivanje prostora, bez prevelikog luksuza i sa hranom i pićem u sopstvenoj organizaciji, uglavnom košta par stotina evra. Tu nisu uračunati troškovi poklona. Naravno, gosti donose poklone slavljeniku i tu opet postoje kulturološke razlike: običan takoreći nemački rođendan podrazumeva poklone u vrednosti od najviše 20 evra. Neke druge porodice s tzv. migracijskom pozadinom će na dečiju žurku (...) doneti i poklon i novac a sume neću ni da nagađam. U nemačkoj je tradiciji i da deca-gosti na kraju zabave dobiju male poklon-kese kao znak pažnje slavljenice, zahvalnost što su došli u posetu i da ih podseća na rođendan još neko vreme. U tim kesicama će obično biti gumene bombone ili lizalice, šareni baloni ili neke druge raznobojne sitnice. No i ovde je primećen trend luksuz-varijanti pa se negde i tu stvara prava konkurencija oko toga čije će poklon-kesice biti interesantnije odnosno skuplje.

A da li se za dečije rođendane koriste nove tehnologije, da žurke planira veštačka inteligencija?

I to se dešava odnosno, korišćenje veštake inteligencije za planiranje rođendanskih zabava čak se preporučuje u tekstovima na nekim internet stranicama posvećenim roditeljima. Tamo se npr. preporučuje mamama i tatama koje nemaju velike kućne budžete ali žele da prave veliku žurku za dete da ideje potraže kod ChatGPT-a ili drugih sličnih složenih kompjuterskih programa koji na osnovu upita sami analiziraju zahteve koje im porodice postave i predlažu najefikasnija rešenja.