Kako prosvjetni radnici mogu nastaviti posao u Njemačkoj?

U današnjem izdanju razgovaramo o obrazovanju, migraciji, birokraciji, ali i o tome koliko je Njemačka spremna prepoznati i iskoristiti znanje ljudi koji su ovdje došli iz drugih zemalja. Točnije, danas pričamo o programu Lehrkräfte Plus kojim se Njemačka pokušava izboriti sa manjkom nastavnog kadra u školama, ali i ponuditi perspektivu doseljenicima koji su po obrazovanju prosvjetni radnici. Sa mnom je kolega Filip Slavković koji govori više o uvjetima, kao i Danijela Ilić koja govori o svom iskustvu polaznice ovog programa.

Njemačkoj kronično nedostaje nastavnika. Samo u saveznoj zemlji NRW njih oko 10 000. U isto vrijeme, među doseljenicima živi veliki broj ljudi koji su po struci učitelji i profesori, ali u njemačkim školama ne mogu raditi. Između te dvije činjenice stoji čitav niz pravila i prepreka, ali čini se da postoji i poneko rješenje.

Danas pričamo o Lehrkräfte Plus, odnosno "predavači plus" programu. Kome je namijenjen, kako izgleda iznutra i što on realno znači za ljude iz Hrvatske, BiH ili Srbije koji bi se u Njemačkoj željeli vratiti svojoj profesiji.

Naš kolega Filip Slavković istražio je kako je nastao ovaj program, tko se na njega može prijaviti, što se tijekom godine dana obuke uči i, možda najvažnije, vodi li Lehrkräfte Plus stvarno do posla u školi ili je tek još jedna duga etapa u procesu integracije.

Kolega Filip Slavković se pozabavio državnim programom nazvanim Lehrkräfte Plus, odnosno u prijevodu otprilike „predavači plus“, kojim se Njemačka pokušava izboriti sa manjkom nastavnog kadra u školama, ali i ponuditi perspektivu doseljenicima koji su po obrazovanju prosvjetni radnici. I odmah da kažemo, Filipe, da program nije namijenjen migrantima koji tu već rade u svojoj profesiji.

Tako je, Majo. Lehkräfte Plus je pokrenut samo par godina nakon velikog talasa migracije iz azijskih i afričkih zemalja, kada je 2015. kancelarka Angela Merkel sugrađanima poručila Wir-schaffen-das, „uspećemo“, imajući u vidu očekivani izazov integracije stotina hiljada, ili, kako se kasnije pokazalo, nekoliko miliona doseljenika u nemačko društvo. Dve godine kasnije, 2017, pokrenut je prvi program „predavači plus“ i to u okviru Univerziteta u Bilefeldu a potom, 2018, i na Rurskom univerzitetu u Bohumu. Program je finansijski podržala vlada ove savezne zemlje, Severne Rajne Vestfalije, a u njemu učestvuju i privatne fondacije poput Bertelsman i Merkator Stiftung-a. I, ono što je najbitnije, ako imamo u vid naš region, ovaj program je namenjen ljudima iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore odnosno svih onih zemalja koje spadaju tzv. Zapadni Balkan jer nisu u EU.

Državljani Hrvatske i Slovenije se već mogu zapošljavati kao učitelji i nastavnici u Njemačkoj zahvaljujući regulativi Europske unije o slobodnom kretanju ljudi, roba i usluga. Naravno, uvjet je da se predoče odgovarajuće kvalifikacije iz domovine koje su dovoljne za zapošljavanje u Njemačkoj.

Osnovni uslovi za rad u nemačkim školama jesu znanje jezika najmanje na nivou C1, poznavanje pravila ovdašnjeg obrazovnog sistema i stručno obrazovanje iz pojedinačnih školskih predmeta. I naravno, osoba koja ima odgovarajuće obrazovanje i znanje mora da ima i neophodnu dozvolu za rad i boravak u Nemačkoj. Kod hrvatskih državljana, dakle, ovo pitanje se uopšte ne postavlja pa njima nikakav poseban projekat niti program nije potreban da bi mogli da rade u nemačkim školama ukoliko sami već jesu prosvetni radnici. Doseljenicima iz Srbije, recimo, put ka radnom mestu u nekoj nemačkoj školi nije tek tako otvoren jer rad u javnim službama nije obuhvaćen onim pravilima za Zapadni Balkan preko kojih u Nemačkoj posao olakšano dobijaju npr. lekari ili zidari.

I u kojim od tih slučajeva je onda moguće prijaviti se za program za „Lehrkräfte Plus“? „

Predavači plus“ mogu da postanu osobe iz zemalja koje nisu članice EU a koje su u svojim zemljama stekle visoko obrazovanje na nivou koji je u Nemačkoj jednak studijama na fakultetu za predavače, tzv. Lehramt, ili su stekle drugo stručno znanje na nivou bačelora tj. četvorogodišnjih studija. To podrazumeva npr. one koji su „diplomirali“ engleski ili druge strane jezike; ili su završili geografiju i sl; ili naravno učiteljski fakultet. Uz to im je neophodno i iskustvo u predavanju na nekoj školi u zemlji porekla a za prijavljivanje na program „predavači plus“ potrebno je znanje nemačkog najmanje na nivou B1. Tokom programa se onda, pored ostalog, usavršava i nemački do nivoa C1.

Šta se, osim njemačkog jezika, uči na tom programu za predavače i kako on uopće izgleda?

Lehrkäfte Plus je jednogodišnji program odnosno traje dva semestra i zahteva puno radno vreme. Odvija se na Univerzitetima odnosno, bolje reći, preko univerziteta ali se velikim delom odvija u drugim ustanovama. Recimo, veliki deo ovog vida obrazovanja zauzima praktična obuka s decom u školama. Tokom prvog semestra se intenzivno uči nemački a polaznici na kraju polažu tzv. DSH-test. Uz to uče strukture i specifičnosti obrazovnog sistema Nordrhein-Westfalen. U drugom semestru je težište na sticanju praktičnih iskustava. Polaznici programa najpre oko mesec dana provedu u jednom odeljenju neke škole a onda paralelno drže časove u školama i idu na nastavu iz didaktike na univerzitetima. Za organizaciju školske prakse nadležne su administracije okruga, jedinica lokalne samouprave u NRW-u.

A koje visoke škole sudjeluju u programu?

To su su Univerziteti u Bilefeldu (Bielefeld), Bohumu (Bochum), Kelnu (Köln), Zigenu (Siegen) i Univerzitet Esen-Duizburg (Essen-Duisburg). Osim u NRW-u, slični programi se nude i u Hamburgu, na tamošnjem Univerzitetu, i na Univerzitetu Fehta (Vechta) u Donjoj Saksoniji, zatim na univerzitetima u Potsdamu i Flensburgu a nešto drugačije programe ali sa sličnom idejom nude i Visoka pedagoška škola u Vajngartenu (Weingarten) u Baden Virtembergu te Univerzitet u Oldenburgu kao i dve specijalizovane organizacije u Berlinu. Svaki program ima svoje specifičnosti a sve informacije mogu da se nađu npr. na zvaničnom portalu lehrkraefteplus-nrw.de ili na sajtovima univerziteta.

Koliko to sve košta?

Polaznici programa moraju da plate samo tzv. Semesterbeitrag odnosno doprinos od oko 350 evra za polugođe ili ukupno 700 evra ali treba imati u vidu da u tih godinu dana tokom kojih se obrazuju na obuci i predavanjima moraju biti prisutni kao tokom punog radnog vremena, što znači da ne mogu da računaju da će u tom periodu moći da zarađuju, osim možda na nekim poslovima kao ispomoć. Troškove projekta snose delom vlada savezne zemlje, delom administracija okruga, delom visokoškolske ustanove, ali i dve fondacije koje pomažu program, Bertelsmann i Mercator.

Kakve se mogućnosti onda nude polaznicima kada završe tu jednogodišnju obuku „predavači plus“?

Ovaj program je u NRW-u do sad završavalo po oko 25 polaznika godišnje na svakom od Univerziteta. Na tih oko 25 mesta se, inače, svake godine prijavljuje između 200 i 500 kandidata, u zavisnosti od grada gde se projekat sprovodi. Dakle, selekcija je stroga i očekuje se da će šansu dobiti samo najbolji među prijavljenima. To su uglavnom ljudi koji su u Nemačku došli već sa višegodišnjim iskustvom kao nastavnici i koji su se još u prvim godinama boravka ovde dobro integrisali, naučili jezik itd. Među uspešnim „predavačima plus“ ima i onih iz Bosne i Hercegovine, i iz Ukrajine, ali i iz Azije ili Južne Amerike. Kada završe program, svi oni preko okružnih vlasti dobijaju ponude da rade u školama i da se pri tom dalje obrazuju. Obrazovanje podrazumeva, recimo, učešće u dvogodišnjem programu Podsticaji za predavače iz inostranstva, Internationale Lehrkräfte Fördern, tokom kojeg učesnici stiču dodatna znanja ali i vode nastavu 12 sati nedeljno, kao pomoćni nastavnici, i za to budu plaćeni.

Ok, a što se događa poslije tog dodatnog programa?

Onda predavači već mogu da rade kao samostalni učitelji ili nastavnici. Jer, sam završetak ovog jednogodišnjeg kursa Lehrkräfte Plus ne omogućava odmah zapošljavanje kao punopravni član nastavnog kadra u nekoj školi. Moguće je, međutim, prijaviti se na radno mesto za tzv. nastavu iz jezika porekla, tj. Herkunftssprachlicher Unterricht. Trenutno, recimo, grad Keln traži nastavnika za hrvatski jezik, npr. za decu čiji roditelji govore hrvatski. Uz to, ukoliko pojedinačne škole ne mogu da nađu dovoljno odgovarajućih predavača, te mogu da dokažu da imaju Lehrkräftemangel, onda mogu, uz pomoć dodatnih projekata, da angažuju i predavače koji su završili program Lehrkräfte Plus“.

Dakle, „predavači plus“ nije direktan skok u njemački prosvjetni sustav već polaznicima više otvara vrata da kroz nekoliko godina počnu zaista raditi kao samostalni učitelji i nastavnici. I to se čini da bi se iskoristili potencijali doseljenika i da bi se država izborila s manjkom prosvetnog kadra.

Među migrantima u Nemačkoj ima i dosta ljudi sa visokim obrazovanjem koji ne mogu da rade u svojoj struci jer im kvalifikacije ovde nisu priznate. Program „predavači plus“ daje mogućnost tim ljudima, ukoliko imaju iskustva kao nastavnici i učitelji, da se i u novoj domovini bave svojom profesijom. A za samu Nemačku to je bitno kako bi se izborila sa manjkom predavača. Trenutno, naime, procene govore da u celoj državi nedostaje između 25.000 i 40.000 učitelja i nastavnika te da bi za deset godina taj manjak mogao da naraste i do 85.000 – i zato se omogućava strancima sa iskustvom da počnu da rade kao predavači u osnovnim i srednjim školama, najpre kao ispomoć a vremenom i samostalno. Mnoge škole pri tom ističu, da nastavnici i učitelji poreklom iz drugih zemalja značajno doprinose dobroj atmosferi u razredima u kojima predaju jer ih deca, među kojima takođe ima mnogo onih sa doseljeničkim poreklom, lako prihvataju kao „svoje“ predavače.