Jesu li studenti spremni da zauzmu političku stranu?

Situacija u Srbiji ponovno se zaoštrava. Nakon policijske intervencije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i otkaza profesorici koja je otvoreno podržavala studente, prosvjedi su ponovo u fokusu javnosti.

Istovremeno, vlast je hladno dočekala misiju Europskog parlamenta koja upozorava na represiju i kršenje demokratskih prava. Što studenti traže, kako reagira vlast i kakve poruke stižu iz Brisela? O tome razgovaram s kolegom Aleksandrom Timofejevim i politologom Ognjenom Gogićem.

Situacija u Srbiji već mjesecima ostaje napeta, s povremenim zatišjima koja se redovno prekidaju novim incidentima i prosvjedima.

Studentski pokret, koji je izbio kao reakcija na pad nadstrešnice u Novom Sadu, a onda i nasilje, represiju i urušavanje institucija, prerastao je u jedan od najvažnijih društveno-političkih faktora u zemlji.

Studenti traže izbore, iako formalno izbjegavaju jasnu političku artikulaciju.

Najnoviji bojkot studenata na više fakulteta u Novom Sadu, ali i posjeta delegacije Europskog parlamenta, još jednom su pokazali koliko su odnosi između vlasti, akademske zajednice i građana duboko podijeljeni.

Situacija u Srbiji se već više od godinu dana ne smiruje. Taman kada se činilo da su novogodišnji i božićni praznici doveli do određenog smirenja, ponovo je policija upala na jedan od fakulteta u Novom Sadu. S druge strane, tamo je boravila misija Evropskog parlamenta koja nije prijateljski primljena. O svemu tome razgovaram sa Aleksandrom Timofejevim, našim dopisnikom iz Srbije. Saša, šta se dogodilo u Novom Sadu?

Da, u Srbiji je, može se reći sve samo ne dosadno. Pre nekoliko dana jedna od profesorki novosadskog Filozofskog fakulteta, Jelena Kleut, poznata po aktivizmu i intenzivnoj podršci studentima od prvih dana protesta dobila je otkaz. Nije joj naime prihvaćeno da iz zvanja vanrednog profesora pređe u status redovnog iz nekih teško objašnjivih proceduralnih razloga što je značilo praktično automatski prestanak radnog odnosa. Studenti su reagovali, pobunili se i ušli na fakultet u nameri da ga blokiraju. Dekan je ubrzo pozvao policiju koja je reagovala izbacivši ih napolje uz ponovnu primenu bespotrebne neprimerene sile. To je izazvalo nove tenzije u svim univerzitetskim centrima, ali nije za sada došlo do novih nemira.

Studenti u Novom Sadu su na nedavnom protestu istakli i prve tačke njihovog političkog programa?

Da. Ovde je velika enigma i tačka oko koje se vode rasprave u medijima ko će biti na studentskoj izbornoj listi, kada jednom izbori budu raspisani, a kad tad će biti, i šta će biti njihov politički program. Studenti za sada vešto izbegavaju da se konkretno izjasne o bilo kom političkom pitanju u jasnoj nameri da pokušaju da dođu do što većeg broja birača različitih političkih opcija kojima je važna samo jedna stvar, a to je promena vlasti. To je inače poznato u političkoj praksi pod nazivom catch all, u prevodu uhvati sve. Na nedavnom protestu u Novom Sadu objavili su međutim dve stavke za koje će se ukoliko dođu na vlast zalagati, a to je lustracija, dakle zabrana određenim ljudima da se bave politikom i javnim poslovima i donošenje Zakona o poreklu imovine. Zakon o lustraciji je inače bio uveden po smeni Miloševićevog režima, međutim nikada nije bio primenjen u praksi i pošto je bio vremenski ograničen, praktično se ugasio.

Kako to tumače analitičari?

Analitičari ovo tumače kao igru na sigurno, jer teško da bi neko ko želi promenu vlasti bilo sa levice ili desnice imao nešto protiv ovakvih odluka i donošenja takvih zakona.

Znaju li se još neke tačke studentskog programa?

Za sada ne, ali najavljeno je da će najverovatnije sutra na novom studentskom protestu koji će se održati u Beogradu objaviti još neke tačke tog programa.

Fakulteti i srednje škole koje su takođe često bile u protestu inače sada rade redovno?

Trenutno da. Bilo je nekih kraćih obustava rada, ali za sada se nastava i u školama i na fakultetima odvija redovno. Što inače ne mora ništa da znači, jer ovde se, poznato je, situacija može promeniti iz časa u čas.

U Srbiji je, rekosmo na početku, boravila i misija Evropskog parlamenta koja nije bila baš lepo dočekana od strane vlasti?

Upravo tako. Delegacija evroparlamentaraca boravila je ju Srbiji u nameri da na licu mesta dođu do informacija o stanju demokratije u poslednjih godinu dana, uključujući i odnos vlasti prema studentima i građanima, kao i postupanje policije tokom protesta i hapšenja. Predsednik Aleksandar Vučić je odmah po najavi njihovog dolaska rekao da ih on neće primiti jer će tada biti u Davosu na unapred zakazanom skupu, ali i da je u Beogradu ne bi razgovarao sa njima, posebno ne sa članom delegacije Toninom Piculom, inače stalnim evropskim izvestiocem za Srbiju koga ovde oštro kritikuju posebno od kada je pre nekoliko meseci na društvene mreže postavio svoju fotografiju u vojničkoj uniformi sa oružjem iz doba sukoba. Slično je rekla i predsednica parlamenta Ana Brnabić naglasivši da će u doba posete biti u Estoniji, inače takođe članici Evropske Unije. Tabloidi bliski vlastima histerično su pisali protiv najavljene posete, no do nje je ipak došlo. Evroparlamentarci su se sastali sa niže rangiranim predstavnicima vlasti, potom sa opozicijom, studentima i nevladinim sektorom.

Da li su došli do nekih podataka?

Šefica delegacije Marta Temido izjavila je na kraju posete da su dobili zabrinjavajuće izveštaje o represiji i pritiscima. Citiram: ”Pozivamo na transparentnu istragu svih optužbi za neprikladno korišćenje sile protiv demonstanata. Sloboda okupljanja i govora su osnovna prava koja se moraju poštovati i bezbednost demonstranata i novinara mora biti obezbeđena”, poručila je Temido na konferenciji za novinare. Najavila je da će ponovo doći u Srbiju i istakla da napredak u pristupanju Uniji zavisi od „poštovanja evropskih vrednosti”. U najkraćem, rekla je otprilike što se Evrope tiče, sve je na sada na Srbiji.

Saša, za kraj, šta se događa sa Naftnom industrijom Srbije koje je inače u vlasništvu Rusije i nalazi se pod sankcijama Amerike?

Ništa se konačno još nije dogodilo. Amerika je produžila dozvolu to jest neku vrstu suspenzije sankcija za još mesec dana, tako da NIS radi i što je veoma važno, ponovo radi i jedina rafinerija nafte u Pančevu. Navodno je madjarski MOL i po svoj prilici jedna arapska kompanija pred konačnim dogovorom sa Rusima o kupovini NIS-a. U tom slučaju, ovde se navodi, Srbija bi mogla da otkupi još 5 odsto vlasništva tako da bi imala i veća prava u odlučivanju u kompaniji. Sve ovo, kao što rekoh navodno, jer kako je rekao jedan analitičar, čini se da će dogovor biti postignut, ali kao što je poznato: “Đavo leži u detaljima” i ceo dogovor veoma lako može da propadne.