Hrvatska vraća vojni rok, Njemačka još oklijeva

Regrutacija da, ali ne i obvezna vojna služba - vojna služba ostaje dobrovoljna. Takva je situacija trenutno u Njemačkoj. Paralelno u Hrvatskoj obavezni vojni rok se vraća na velika vrata, ali u skraćenom i moderniziranom obliku. Jesu li krizne situacije pred vratima i radi li se samo o ispunjenju NATO obaveza? Što se točno planira razgovaram s kolegom Filipom Slavkovićem, a zatim i hrvatskim vojnim analitičarom Marinkom Ogorcem.

Hrvatska je već donijela odluku: obavezni vojni rok se ponovno vraća. Od 2026. godine mladići između 18 i 30 godina morat će na dvomjesečnu vojnu obuku, a oni koji ulože priziv savjesti zbog vjerskih ili moralnih razloga tromjesečnu obuku će služiti civilno u civilnoj zaštiti ili, pak, u lokalnim jedinicama u trajanju četiri mjeseca. U Njemačkoj se o ovoj temi još raspravlja, ali pritisak sigurnosnih kriza i rat u Europi otvaraju vrata ideji da se i ovdje ponovno uvede barem djelomična obaveza.

Što nije čudno - Njemačka trenutno ima otprilike 182.000 vojnika. Međutim, potrebno ih je znatno više kako bi Savezna Republika ispunila svoje obveze unutar NATO saveza, kao i u nacionalnoj obrani te u kriznim i katastrofalnim situacijama.

Za jedne, to je nužna mjera u nesigurnim vremenima; za druge, korak unatrag, povratak militarizaciji i teret za mlade generacije. Iako smo već pričali u prethodnim podcastima o povratku vojnog roka i iznenadjujućem broju država koje ga nikad nisu ni ukinule, danas nas zanima je li povratak vojnog roka sigurnosna potreba ili politika?

Sa mnom je kolega Filip Slavković da porazgovaramo o razlozima zbog kojih države ponovno posežu za vojnom obvezom, razlikama između hrvatskog i njemačkog modela, te o tome kako je predviđen taj povratak mladića na obuku. Ima li dovoljno kadra, financija, ali i - zainteresiranosti samih budućih "vojnika".

Kolega Filip Slavković je u studiju... Filipe, savezna vlada Njemačke usvojila je nacrt zakona o vojnoj službi.

Wehrdienst-Modernisierungsgesetz ili WDModG odnosno zakon o modernizaciji vojne službe je 27. avgusta dobio svoju zvaničnu formu kao predlog vlade i tokom jesenjeg zasedanja saveznog parlamenta treba da bude usvojen u Bundestagu. Planirano je da na snagu stupi već 1. januara 2026. pa je vladajućoj koaliciji CDU-a i CSU-a sa SPD-om ostalo tri meseca da završi proceduru.

O izmjenama zakona o vojnoj službi, kako bi se u Njemačkoj vratila vojna obaveza, govori se još od početka napada Rusije na Ukrajinu, dakle više od tri i pol godine, a poslednjih godinu i pol dana debata je intenzivirana, upravo na inicijativu saveznog ministra obrane Borisa Pistorijusa.

Jeste, Majo, Boris Pistorius iz Socijaldemokratske partije je na toj funkciji i bio u prethodnoj vladi tzv. semafor-koalicije i sad je tu u koaliciji s Hrišćansko-demokratskom i Hrišćansko-socijalnom unijom. On je jedan od najpopularnijih političara u Nemačkoj sve vreme od kako je u januaru 2023. postao ministar odbrane a aktuelno je, uz ministra spoljnih poslova Johana Vadefula iz CDU-a, i jedini član vlade koji uopšte dobija pretežno pozitivnu ocenu. Plan za vraćanje vojne obaveze, inače, u poslednjim istraživanjima podržava oko dve trećine Nemaca i Nemica dok je oko 30 odsto protiv. Pri tom kod onih koji podržavaju ponovno uvođenje vojnog roka ima razlike: oko 45 procenata upitanih u dve različite ankete tokom leta kazalo je da podržava uvođenje te obaveze i za muškarce i za žene dok je manje od 20 procenata za obavezu samo za muškarce.

Zašto je vojna služba obavezna samo za muškarce ako se država inače zalaže za ravnopravnost?

To je regulisano nemačkim ustavom u kojem već više od sedam decenija piše da je vojna služba obaveza muškaraca. Da bi zakon mogao da obaveže i žene na vojni rok, morao bi najpre da bude promenjen ustav za šta je u Bundestagu neophodna dvotrećinska većina koje oko te teme nema.

Kako konkretno treba funkcionirati to novo služenje vojnog roka odnosno vojna obaveza?

Čim postanu punoletni, nemački građani će početi da dobijaju pisma od ministarstva odbrane. Preko tzv. QR-koda u pismima biće im omogućen pristup portalu na kojem će popuniti upitnik o svom zdravstvenom stanju i porodičnom stanju, obrazovanju i profesionalnim planovima ali i o svojim stavovima vojsci. Upitnik će biti obavezan za mladiće a samo kao opcija i za devojke, zbog ustava. Naredne godine će se sve na tome i završavati dok će godinu dana kasnije za mladiće obavezno postati i regrutovanje, na nemačkom Musterung, odlazak na medicinski pregled tokom kojeg se ustanovljava vojna sposobnost. Devojke će na regrutovanje moći da idu ako žele. I dalje, ipak, niko neće imati obavezu da zaista služi vojni rok, sama vojna služba ostaje dobrovoljna – za sada. Ovo „za sada“ naglašava savezni ministar odbrane Boris Pistorius i uz to dodaje, da očekuje da će se na dobrovoljnoj bazi za odlazak u Bundesver odazvati dovoljan broj novih regruta. Ukoliko ne bude tako, kaže ministar, moraće da se razmišlja o uvođenju neke vrste obaveze. Ali u vladi smatraju da će predložene mere biti dovoljne, uz dodatne podsticaje koje Bundesver daje profesionalnim vojnicima: povećanje mesečne plate na najmanje 2.000 evra neto, dodatke za dobijanje vozačke dozvole tj. polaganje vozačkog ispita itd. Reklama za karijeru u vojsci već par godina ima svuda.

Bundeswehr ipak ne uspijeva privuči nove profesionalce zbog čega su sada potrebni i regruti.

Zbog toga što ne predviđa mehanizme primoravanja na vojnu obavezu ima i puno kritike na račun nacrta novog zakona o vojnoj službi, iz stranaka opozicije ali i iz konzervativnih redova vladajuće koalicije. Nezadovoljan, jer smatra da predviđene mere nisu dovoljne, bio je npr. stručnjak CDU-a za spoljnu politiku i bezbednost, Norbert Retgen. S druge strane je u parlamentarnu proceduru ušao predlog opozicione Levice da se uopšte iz Ustava izbriše vojna obaveza, čime bi bilo kakav novi zakon postao nemoguć. Za očekivati je, prema sadašnjem stanju stvari, da će koalicije CDU i CSU sa SPD-om sopstvenom makar većinom obezbediti usvajanje ovog zakona u Bundestagu.

Ako je vojna obaveza regulirana njemačkim ustavom, kako je onda zakonom uopće bila ukinuta?

Vojna obaveza u Nemačkoj zapravo nikada nije ukinuta već je izmenama zakona 2011. stavljena van snage. Već je u to vreme bilo puno izuzetaka od te obaveze a strateško-bezbednosne prilike u Evropi i svetu procenjivane su kao stabilne, što je bila i procena tadašnjih koalicionih partnera, hrišćanske Unije i liberala, u vladi kancelarke Angele Merkel. Vojni rok je pre ukidanja trajao još samo šest meseci a na njegovo služenje nisu bili obavezivani svi potencijalni vojni obveznici već samo deo njih, uglavnom mladići koji prilikom regrutacije nisu naveli da studiraju ili se na drugi način profesionalno obrazuju posle završene srednje škole. I pre toga postojala je mogućnost odbijanja služenja vojne obaveze zbog etičkih prepreka odnosno kada mladi ljudi nisu hteli da koriste oružje ali je to onda značilo obavezu služenja civilnog roka, recimo pri službi tehničke pomoći, THW. U 2010. je, recimo, godinu dana pre ukidanja vojne obaveze, Bundesver imao tek nešto više od 250.000 pripadnika dok je 1989, godinu dana pre raspada komunističkih sistema, nemačka vojska imala skoro pola miliona vojnika. Od 1962. do 1972. i vojni rok je trajao godinu i po dana da bi potom postepeno bio skraćivan. Kada je vojna obaveza u posleratnoj Nemačkoj ponovo uvedena, krajem jula 1956, najpre je trajala godinu dana i važila je za sve muškarce od 18 do 45 godina, pri čemu je u slučaju rata mogla da bude proširena na starost do 60 godina.

To se sve odnosi na tadašnju Saveznu Republiku odnosno zapadnu Njemačku, BRD, ne i na DDR.

Nemačka Demokratska Republika odnosno socijalistička Istočna Nemačka imala je svoju NVA, tzv. Nacionalnu narodnu armiju i takođe je uvela vojnu obavezu ali kasnije od Bundesvera. Dok je u Zapadnoj Nemačkoj posleratna vojska osnovana sredinom novembra 1955. na istoku je začeta januara 1956. Zapadna Nemačka je još pre formiranja Bundesvera, dok su jedine oružane sile u zemlji zvanično bile okupacione snage Saveznika – Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske – u maju 1955. postala jedna od osnivačkih članica NATO-a. Istočnoevropski savez, poznat kao Varšavski pakt komunističkih zemalja, osnovan je inače nepunih deset dana posle oformljena Organizacije severnoatlantskog pakta. Kao pri osnivanju NATO-a, tako je u Nemačkoj i pri formiranju Bundesvera i uvođenju vojne obaveze kao osnovno obrazloženje tada navedena opasnost koju po bezbednost predstavlja Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, SSSR.

Vraćanje vojne obaveze danas se obrazlaže prijetnjom koju predstavlja Rusija.

Isto je obrazloženje i za snažno povećanje finansiranja naoružanju u svim članicama NATO-a te za stvaranje zajedničkog odbrambenog budžeta Evropske unije, vrednog stotine milijardi evra. U Nemačkoj je samo za jačanje kapaciteta Bundesvera izdvojena tzv. posebna imovina tj. budžet od sto milijardi evra. Međutim, prema ocenama i političara i vojnih stručnjaka, Bundesver sada jednostavno nema dovoljno ljudi pod oružjem i neće moći tako brzo ni da obezbedi nove vojnike.

Zato se ponovo uvodi vojna obaveza, koja ipak i nije baš obaveza nego je na dobrovoljnoj osnovi.

Nemačka trenutno ima nešto više od 180.000 ljudi u redovnoj vojnoj službi, u šta su uključeni oni koji i dalje dobrovoljno služe vojni rok – jer ta mogućnost nikada nije isključena – te profesionalni vojnici i vojna lica u službi na određeno vreme. Uz to Bundeswehr ima i oko 100.000 rezervista u koje spadaju uglavnom niži i viši oficiri te bivši profesionalci. Zvanična procena je da je vojsci za ispunjenje novopostavljenih zadataka, dakle u situaciji kada se procenjuje da je bezbednost u Evropi uzdrmana ruskim ratnim dejstvima, neophodno već sada više od 200.000, a od 2035. i do 260.000 vojnika te udvostručenje broja rezervista na oko 200.000 ljudi. Do tih brojki bi trebalo da se dođe vraćanjem obaveznog služenja vojnog roka od 1. januara 2026. tj. ponovnim uvođenjem vojne obaveze od 1. januara 2027. Obaveza, međutim, ne znači odmah i služenje vojnog roka.