Reforma birokracije: Manje papira više para?

Manje birokracije, više digitalizacije. Tako glasi obećanje njemačke vlade koja najavljuje reforme za brže procese i jednostavniji svakodnevni život građana. No što zapravo znači „manje birokracije“ u zemlji koja svoj identitet gradi, izmedju ostalog, upravo na pravilima i propisima? O tome zašto bi ova tema trebala zanimati svakog građanina razgovaram sa sociologom Franom Osrečkim, a Filip Slavković donosi detalje o vladinim planovima za ubrzanje digitalizacije.

Njemačka savezna vlada planira smanjenje troskova birokracije za 25 odsto do 2029. godine. To bi značilo uštedu od 16 milijardi eura.

Istovremeno, digitalizacija državne uprave trebala bi ubrzati mnoge procese i olakšati život građanima. No digitalizacija je proces o kojem se priča već godinama bez nekih velikih i značajnih pomaka. Hoće li se isto dogoditi sa novim smanjenjem birokracije?

Koliko su te mjere zaista ambiciozne, a koliko realne? Što se zapravo mijenja, gdje se štedi, i da li to znači da ćemo uskoro dokumente slati jednim klikom umjesto tri puta poštom, istražio je naš kolega Filip Slavković.

Kolega Filip Slavković se pozabavio njemačkom birokracijom odnosno mjerama savezne vlade za izbacivanje suvišne birokracije i brže uvođenje digitalizacije. Filipe, Njemačka je poznata po tome da za sve, ili skoro sve, postoje pravila, i to pisana. Kako ćemo sad mi ovdje bez tih pravila?

Majo, to sam se i ja pitao ali sam onda ipak uvideo da se gotovo nikakva pravila ne ukidaju već se samo, i to samo ponekad i ponegde, ukidaju obaveze da se vodi dokumentacija u vezi sa pravilima. Ali već to smanjenje birokratije je, kako kažu u vladi, dovoljno da se uštede stotine miliona evra.

Kako to konkretno vladajuća koalicija želi tako mnogo uštediti na birokraciji?

U ugovoru o koaliciji između stranaka hrišćanskih Unija i socijaldemokrata početkom maja ove godine zapisano je da do kraja svog mandata, koji traje četiri godine, dakle do početka 2029, ova vlada planira da za četvrtinu smanji troškove koje država i društvo imaju zbog birokratije. Konkretno je rečeno da birokratski troškovi u Nemačkoj treba u tom periodu da budu smanjeni za 16 milijardi evra. Kako se baš došlo do ove sume je prilično komplikovana računica koja se zasniva najvećim delom na obračunu troškova za radno vreme koje mora da bude utrošeno u privatnim preduzećima i javnim službama na sprovođenje propisa i za odgovarajuću proveru.

Bundeskanzler Friedrich Merz je prošli tjedan najavio da će svakog kvartala po jedna sjednica vlade biti posvećena upravo mjerama za smanjenje birokratije i napretku u digitalizaciji zemlje.

Prva takva sednica održana je upravo 5. novembra i uoči nje su svi članovi kabineta morali da naprave spisak odluka koje su već doneli ili koje su upravo na tom sastanku proglasili a kojima se konkretno smanjuju izdaci za birokratske procese u resorima za koje su zaduženi. Nisu svi tom zadatku pristupili s istim elanom a naravno i da nije moguće da u svim oblastima na isti način bude smanjen broj regulativa i načina na koje se one implementiraju odnosno kasnije kontrolišu.

OK, idemo konkretno. Da li je onda u Njemačkoj do sada išta već ušteđeno, od onih očekivanih 16 milijardi eura? I, usput, koliko birokracije je potrebno za smanjenje birokracije?

Na sednici vlade pre nedelju dana odobreni su gotovi predlozi zakona za smanjenje troškova na ime birokratskih procedura u domenu ministarstava unutrašnjih poslova i privrede dok su iz još osam ministarstava prihvaćeni nacrti zakona. Sve ove mere treba bi da budu sprovedene hitno i omoguće uštedu od ukupno 100 miliona evra. Savezna vlada je na svojim internet-stranicama i objavila spisak od oko 50 tačaka koje obuhvataju gotovo sve oblasti njenog delovanja a shodno kojima treba da budu donošene dalje odluke o uštedi na birokratiji. U Berlinu navode još i brojne izmene zakona koje su već donete pa se računa da će već u ovoj godini ukupna ušteda od smanjenja birokratije biti oko tri milijarde evra. Najveći deo tih troškova, koji sada više neće opterećivati ekonomiju i društvo, otpada na oblasti građevinarstva i stanovanja.

Tu se vjerojatno misli na onu tzv. izgradnju na turbo-pogon koja je stupila na snagu krajem oktobra.

Bau-Turbo, kako su kancelar Fridrih Merc i njegov kabinet nazvali te mere, zapravo se zove Zakon o ubrzavanju izgradnje stanova i obezbeđivanju stambenog prostora i njime je, pored ostalog, do 2030. godine omogućeno da se prilikom izgradnje novih stambenih zgrada odstupa od propisa koji inače važe ukoliko njihovo stavljanje van snage ne utiče na sigurnost ili kvalitet radova. I samo kroz taj paketa mera, kako tvrde u vladi, uštedeće se 1,7 milijardi evra troškova u javnim službama, odnosno u lokalnim administracijama koje su nadležne da kontrolišu sve te mere pri izvođenju radova; građanke i građani će uštedeti više od pola milijarde evra, dodaje se u izveštaju vlade, dok će privreda uštedeti 335 miliona.

I to sve na ime smanjenja troškova za ispunjavanje odredbi iz različitih propisa i regulativa.

Više od 280 miliona evra uštede u državnoj administraciji i skoro 100 miliona evra uštede privrednim subjektima donosi, kako opet kaže vlada, zakon o ubrzanju dodeljivanja javnih ugovora kojim se ukidaju van snage stavljaju neke od obaveznih procedura za potpisivanje ugovora između, recimo, gradskih uprava i privatnih kompanija, dok se granica ispod koje je ugovore moguće sklapati i bez tendera podiže na 50.000 evra. A tu su i zakoni koji se tiču regulative u poslovanju banaka, recimo kod dodeljivanja kredita, kojima bi ukupno trebalo da se uštedi gotovo 180 miliona evra. I to je samo početak ovog spiska.

To su sve velike brojke ali predstavnici privrednih udruženja ipak nisu zadovoljni.

Različite asocijacije i interesne grupacije su se u međuvremenu oglasile i pozdravile nameru vlade da smanji birokratiju ali su i sve od reda kritikovale navedene mere kao nedovoljno odlučne odnosno kao zbir previše malih koraka koji ne donose velike promene. Meni lično recimo upravo ove pobrojane odluke nisu samo simbol smanjenja birokratije već i signal da će u narednim godinama izazovi biti veliki pre svega za javne službe da odluke donose mimo zakona jer nas i u drugim zemljama iskustvo uči da ubrzane procedure često otvaraju vrata korupciji i nepotizmu.

Svo vrijeme smo pričali o uštedi kroz smanjenje birokracije ali je isto toliko važna ili možda važnija i digitalizacija? Sigurno da u vladi koju već pet meseci čine Hrišćansko demokratska i Hrišćansko socijalna unija, CDU i CSU, zajedno sa Socijaldemokratskom partijom Njemačke, SPD, nije tek tako po prvi put ikada uspostavljeno posebno ministarstvo za digitalizaciju države?

Digitalizacija se zaista sprovodi i to ne samo od kako je to nadležnost posebnog ministarstva. Taj resor u novoj vladi se zvanično zove Ministarstvo za digitalna pitanja i modernizaciju države a njegov šef, dakle ministar digitalizacije, je Karsten Vildberger. Wildberger je u vladu bio ušao kao bivši šef elektronskog koncerna Media Markt Saturn Group a u CDU se učlanio par dana nakon što je postao ministar, iako je ranije bio u rukovodstvu jedne organizacije privrednika bliske ovoj stranci. Za Vildbergera sada kažu da je izuzetno moćan ministar jer se njegov resor pita kod svih projekata ostalih ministarstava dok istovremeno sva druga ministarstva njemu polažu račune.

Obično je ministarstvo finansija najmoćnije jer pod kontrolom drži budžet cele vlade ali evo sada ministarstvo za digitalizaciju drži konce i kad treba da se štedi na ime birokratije ali i kad se ulaže novac u projekte kompjuterizacije ili automatizacije administrativnih drugih procesa.

Digitalizacija je proces koji zapravo već traje godinama i to na različitim nivoima. Neke mere se recimo donose na nivou Evropske unije, poput onog EES, novog Sistema ulaska i izlaska u tzv. Šengensku zonu, pri kome recimo državljanima Srbije, Bosne i Hercegovine ili Crne Gore više ne stavljaju pečate u pasoše kada iz Beograda ili Sarajeva ili Podgorice sleću na aerodrome u Diseldorfu ili Frankfurtu na Majni, nego svi oni koji nemaju dozvolu za boravak u EU bivaju zavedeni u taj novi kompjuterski Entry-Exit-System. Druge mere digitalizacije ali i de-birokratizacije donose se na lokalnim ili na nivoima saveznih zemalja. U gradu Berlinu kao saveznoj zemlji se početkom ove godine recimo počelo sa pojednostavljivanjem procedure za dodelu subvencija kulturnim i socijalnim organizacijama ali su na prvoj reviziji posle nekoliko meseci svi učesnici ocenili da se nije mnogo toga promenilo. Kancelar Merc i ministar Vildberger se nadaju da će podsticaj za sprovođenje digitalizacije biti jači ako dođe centralno iz savezne vlade uz odgovarajući budžet.

Prve mjere digitalizacije upravo su važne za strance koji dolaze živjeti i raditi u Njemačkoj.

Da! Najavljeno je da će za radnu snagu iz inostranstva biti osnovana posebna državna agencija tzv. Work-and-Stay-Agentur koja će objediniti nadležnosti i zadatke različitih struktura koje su do sada bile uključene u izdavanje dozvola za boravak i za rad doseljenicima iz država koje nisu članice Evropske unije. Bosanski, srpski ili crnogorski državljani tako bi ubuduće sva pitanja u vezi sa planirani dolaskom u Nemačku, ukoliko su od neke firme ovde dobili ponudu za ugovor, mogli da rešavaju na jednom mestu i to onlajn, preko elektronske dokumentacije i brže nego sada. I za one kojima je za običan dolazak u Nemačku odnosno EU neophodna viza procedura bi trebalo da bude pojednostavljena jer se u okviru procesa digitalizacije planira korišćenje sistema veštačke inteligencije za izdavanje viza, čime bi se rasteretile službe za strance.

Ali ima i drugih mjera iz podrucja digitalizacije koja bi trebala olakšati život svima u Njemačkoj.

Naši ljudi, kako se to obično kaže, u proseku mnogo češće kupuju nekretnine od tipičnih nemačkih porodica te najavljena digitalizacija kupo-prodajnog procesa za stanove i kuće treba da ih obraduje. Naime, jedna od planiranih mera je i potpuna digitalizacija ugovora tako da čitav proces od notara preko sudova do javnih službi poput katastra funkcioniše elektronski i u roku od nekoliko dana a da ne mora više, kao što je danas slučaj, da se čeka mesecima na termine.