Karneval u političkom ruhu. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 16.02.2026. 19:10 Min.. Verfügbar bis 16.02.2027. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Karneval u političkom ruhu
Stand:
Nenad Kreizer, Filip Slavković, Boris Rabrenović
I ove godine milijun karnevalista diljem Njemačke, a posebno u Porajnju, su unatoč lošem vremenu izišli na ulice kako bi sudjelovali u pokladnom slavlju. Karneval je u ovoj sezoni jako politički obojen, a karnevalisti nisu poštedjeli nikoga: od Putina, preko Trumpa do Merza i AfD-a. Nenad Kreizer razgovara s reporterom na terenu Filipom Slavkovićem i objašnjava političku i kulturnu dimenziju pokladnih svečanosti u Njemačkoj i šire.
Svake godine karnevalske utvrde uz Rajnu su u izvanrednom stanju. I ove godine se karneval slavi uz još više političkih poruka. Unatoč ne baš povoljnom vremenu i ove godine je gotovo nemoguće pronaći mjesto uz povorke u Kölnu ili Düsseldorfu dok gotovo cijeli ostatak Njemačke, više manje ignorira ovu tradiciju. Danas se bavimo petim ili najluđim godišnjim dobom, saznajemo što je kancelar Merz poručio karnevalistima. a na teren smo poslali i našeg reportera Filipa Slavkovića koji će nam donijeti nekoliko zanimljivih podataka o ovogodišnjem karnevalu.
Kolega Filip Slavković se nije samo veselio tokom karnevala nego se i pozabavio političkim ali i ekonomskim značajem ovog višednevnog narodnog praznika pre svega za zapadni deo Nemačke.
Filipe, uprkos delom lošem vremenu, milioni ljudi obučenih u kostime preplavili su i ove godine ulice i trgove Kelna, Diseldorfa, Bona, Ahena… Veselje i dalje traje ali kako je ono prošlo do sada?
Bilans će se kao i obično, svoditi na Pepeljavu sredu, kada se finale karnevalske sezone završi i za katoličke odnosno protestantske hrišćanske vernike počne 40-odnevni uskršnji post. Do tada možemo da se oslonimo na procene da su stotine hiljada ljudi već bile na ulicama gradova duž Rajne tokom jučerašnjih povorki na tzv. Nedelju lala, koja je uglavnom posvećena deci tj. đacima. Na današnji Ponedeljak ruža - Rosenmontag u Kelnu se okupilo oko milion i po ljudi a u Diseldorfu najmanje pola miliona i u ostalim većim gradovima u Severnoj Rajni Vestfaliji po više stotina hiljada. Među svima njima se izdvaja jedan čovek kao simbol karnevala ove godine.
Jacques Tilly
Misliš na dizajnera karnevalskih kola u Diseldorfu, Žaka Tilija?
Žak Tili je istaknuta ličnost diseldorfskog karnevala jer već više od četiri decenije kreira plastične konstrukcije nalik karikaturama koje na traktorskim kolima prolaze ulicama grada u okviru povorke na Ponedeljak ruža. Iako je i ranije izazivao oštre reakcije, Tili se ove godine prvi put suočio sa ozbiljnim sudskim procesom i to ne u Nemačkoj, već u Moskvi. Tamo mu se sudi po različitim stavkama zakona donetog 2022, nakon početka ruskog rata protiv Ukrajine, i to, uprošćeno rečeno, za omalovažavanje vršilaca najviših državnih dužnosti. Taj zakon je pre svega bio usmeren protiv onih koji su u Rusiji demonstrirali ili se izjašnjavali protiv rata ali se eto sada po njemu sudi i umetniku iz Diseldorfa. Povod za tužbu bile su figure koje je postavljao na kola u karnevalskim povorkama prethodnih godina a koje su pokazivale ruskog predsednika Vladimira Putina kako se kupa u krvi Ukrajinaca ili kako ga oralno zadovoljava patrijarh pravoslavne crkve. Na to je prošle godine reagovalo moskovsko tužilaštvo a proces u odsustvu okrivljenog je pred tamošnjim sudom počeo u januaru. Za sada su zasedanja suda zapravo samo odlagana ali se očekuje da će suđenje biti dovedeno do kraja što bi značilo da Žak Tili može da bude uhapšen i sproveden u zatvor ako bi se našao u Rusiji ili bio priveden u nekoj od država sa kojima Rusija ima dogovor o izručenju.
Jacques Tilly izgleda ipak nije uplašen ruskim pretnjama?
Tili je danas odgovorio sudu u Moskvi tako što je u karnevalsku povorku uvrstio nekoliko kola koja ismevaju Vladimira Putina. Na jednim Putin u vojnoj uniformi mačem probada lutku klovna koja ga satirom tuče po glavi, na drugom su Ukrajinci i Ukrajinke koji se smrzavaju jer ruske rakete uništavaju ukrajinski energetski sistem. Uz Putina su na meti i američki predsednik Donald Tramp i nemačka opoziciona partija Alternative für Deutschland, AfD, pa su tako na jednim kolima prikazani Putin i Tramp kako, jedan s jedne a drugi s druge strane, gutaju Evropu; na drugim kolima Putin daljinski upravlja šeficom Alternative za Nemačku, Alis Vajdel, kao dronom, dok je ispod te konstrukcije natpis „AfD: izdajnici zemlje“. I Donald Tramp je na udaru jer je prikazan kako rukom na kojoj je napisano ICE, skraćenica za američku policiju koja deportuje imigrante, udara figuru Isusa Hrista na kojoj je pak napisano „ljubav i humanost“. Diseldorfski karneval nije zaobišao ni skandal u SAD oko arhive Džefrija Epstina jer se jednim od karnevalskih kola traži pravda za žrtve.
Na karnevalu u Diseldorfu sve vrvi od aktuelne politike. Kako je na najvećem karnevalu, u Kelnu?
I u Kelnu ali npr. i u Majncu, gde je takođe tradicionalno velika karnevalska povorka sa političkim sadržajem, još ranije su saopštili da se solidarišu sa Žakom Tilijem ali da ove godine, za razliku od prethodnih, neće imati figure Vladimira Putina u povorci. U Kelnu je organizacioni komitet rekao da time žele da prepuste Tiliju da se pozabavi Putinom dok su u Majncu objasnili da ne žele da se ponavljaju. I jedni i drugi su insistirali da se nisu uplašili ruskih sudskih procesa. U Kelnu su se npr. okrenuli Iranu i predstavili tamošnjeg autoritarnog vođu, Ajatolaha Hameneija, kao kanibala a nisu zaobišli ni Ameriku ni Donalda Trampa. Tako smo na jednim karnevalskim kolima videli Trampovu obnaženu pozadinu s otiscima poljubaca Evropske unije ali i pojedinačno Emanuela Makrona i Fridriha Merca. Nije poznato da li su francuski predsednik ili nemački kancelar reagovali. Merc je prikazan još jednom i to kako učestvuje u sadističko-mazohističkom zadovoljavanju sa Larsom Klingbajlom, vicekancelarom, a ovaj dvojac, zajedno sa predsednikom bavarske vlade Markusom Zederom, su i omiljeni likovi na drugim karnevalskim kolima i u Kelnu i u Diseldorfu i u Bonu itd.
Nemački političari sada reaguju opušteno na ismevanja tokom karnevala ali nije uvek bilo tako.
Žak Tili je 2000. godine i uveo zabranu objavljivanja detalja o figurama koje pravi sve do samog početka Ponedeljka ruža jer je tokom devedesetih godina u nekoliko navrata bio izložen pritiscima da ukloni ili izmeni figure koje je već napravio. Još 1994. je recimo posle intervencije advokata morao da izmeni prikaz tadašnjeg kancelara Helmuta Kola kao golog Indijanca iz džungle a 1996. bili su pokrenuti protesti u celoj Nemačkoj zbog ismevanja bavarskih političara koji su se pak bunili protiv ismevanja krsta kao simbola crkve. I tokom ovog veka bilo je manjih ili većih skandala.
Pri tom je politička satira u različitom vidu sastavni deo karnevala već više od 200 godina.
Veselje, često prilično razulareno, tokom poslednjih pet dana pred početak uskršnjeg posta se praktikovalo stolećima ali je elemente izrugivanja vladarima poprimilo krajem 18. veka kada je grad Keln potpao pod francusku vlast. Tada su se pojavili paradni kostimi kao imitacija francuskih vojnih uniformi a tradicija se nastavila i posle 1815. kada je ovaj region oko reke Rajne postao deo Pruskog carstva. Pruska administracija je 1822. odlučila da anarhično ludovanje treba staviti u neke regulisane okvire pa je naložila uvođenje struktura i pravila u karneval. Od 1823. se u Kelnu karneval slavi manje-više ovako kakvim ga i danas znamo a tokom narednih godina su se na isti način organizovali i karnevalisti u Diseldorfu, Majncu, Ahenu i drugde. Ali i pod pruskom vlašću je ostala tendencija da se ironijom i smehom treba boriti protiv recimo militarizma pa su karnevalska udruženja zadržala simboliku šaljivog imitiranja oficirskih parada. To je prolazilo nekažnjeno jer je karneval bio prihvaćen kao sedmica tokom koje svi imaju slobodu dvorskih luda, Narrenfreiheit.
Karneval je danas mnogo više od narodne zabave ili političke satire – to je bitan privredni faktor.
Celokupna karnevalska sezona počinje 11.11. (u novembru) na Dan Svetog Martina i završava se u utorak pred Pepeljavu sredu. Pošto je Uskrs svake godine nekog drugog datuma u martu ili aprilu, i završnica karnevalske sezone pada na različite datume tako da čitava sezona ove godine, recimo, traje 100 dana, jer se završava 18. februara, dok je prošle godine bila 15 dana duža. Ipak, u 2026. se očekuje obrt privrede u vezi sa karnevalom od skoro dve milijarde evra, što bi na kraju bilo (samo) 150 miliona evra manje od 2025, prema računici Instituta nemačke privrede iz Kelna. Od ovih dve milijarde, skoro 900 miliona će se ukupno obrnuti u gastronomiji, 400 miliona će biti očekivani obrt u maloprodaji, gotovo 300 miliona u transportu, više od 200 miliona u hotelijerstvu a ostalih više od 150 miliona obrnuće se kroz poslove poput prodaje ulaznica za proslave zatvorenog tipa i koncerte, pravljenja kola za karnevalske povorke ili kroz medije.
Najviše novca za karneval će se kao i svake godine potrošiti u Kelnu a u ovoj sezoni to bi ukupno moglo da bude 850 miliona evra što je više od 40 odsto ukupne prodaje i zarade tokom karnevalskih dana u celoj Nemačkoj. Ove sume se delom postižu i značajnim poskupljenjima tokom karnevalskih dana jer ugostitelji ali i druge branše podižu cene pa su i karte pića i jelovnici tokom tzv. petog godišnjeg doba posebni i često oko 20 procenata skuplji a i prenoćišta koštaju više, u Kelnu čak i za dve trećine nego obično.
