Zašto njemački zdravstveni sustav nije održiv?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 06.05.2026. 25:52 Min.. Verfügbar bis 06.05.2027. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Je li zdravstveni sustav održiv?
Stand:
Nenad Kreizer, Filip Slavković, Amir Kamber
Njemačka vlada predstavila je reformu financiranja zdravstvenog sustava koja bi trebala jamčiti razinu doprinosa u blagajne zdravstvenog osiguranja ali u isto vrijeme donosi i neka kraćenja za osiguranike tj. pacijente. Nenad Kreizer razgovara sa sociologinjom Natalijom Perišić i reporterom Filipom Slavkovićem oko najvažnijih točaka njemačke zdravstvene reforme ali i oko pitanja dugoročne održivosti sustava zdravstvenog osiguranja u sadašnjem obliku.
Njemačka vlada je prije nekoliko dana, javnosti predstavila paket reformi financiranja zdravstvenog sustava koji za cilj ima omogućiti financiranje njemačkog zdravstva i u godinama koje dolaze. Jer, oko toga su svi sudionici u ovom procesu složni, njemački sustav u sadašnjem obliku je neodrživ i jednostavno preskup. Cilj reforme je da doprinosi u zdravstveno osiguranje ostanu i u budućnosti stabilni i prihvatljivi za sve osiguranike. Pomoć u financiranju bi trebao donijeti i predviđen porez na šećer u osvježavajućim napicima. No istodobno se ukidaju i neke usluge unutar zdravstva poput homeopatije ili nekih protetičkih zahvata koje će pacijenti ubuduće financirati iz vlastitog džepa.
U isto vrijeme se postavlja pitanje je li sustav financiranja zdravstva kakav uglavnom poznajemo danas u Europi uopće dugoročno održiv. Krećemo li se i mi u Europi prema uvjetima poput onih u SAD-u gdje si odlzak liječniku mogu priuštiti samo bogati ili oni sa skupim privatnim zdravstvenim osiguranjima?
Kolega Filip Slavković je ovih dana bacio još jedan pogled na detalje predloga izmena zakona o zdravstvenom osiguranju u trenutku kada nemačka vlada obeležava godinu dana na vlasti. Oko čega su se na kraju pri reformi zdravstvenog osiguranja dogovorili u vladajućoj koaliciji, Filipe?
Hrišćansko-demokratska i Hrišćansko-socijalna unija, CDU i CSU, su se sa SPD-om, Socijaldemokratskom partijom, saglasili pre nedelju dana oko predloga izmena zakona o javnom sistemu zdravstvenog osiguranja kojim bi trebalo da bude sprečeno da taj sistem Krankenkassen narednih godina beleži ogromne gubitke i bude prinuđen da svake godine značajno podiže visinu doprinosa za zdravstveno osiguranje koje se zaposlenima svakog meseca izdvaja od bruto ličnog dohotka. Ovom reformom, međutim, povećavaju se direktni izdaci pacijenata a posredno i samo zdravstveno osiguranje za porodice dok deo reforme treba da natera osiguravajuća društva, tzv. Krankenkassen, da smanje izdatke odnosno lekare da obračunavaju manje troškove tj. zarade.
Nina Warken, savezna ministrica zdravstva, i Friedrich Merz na konferenciji za novinare
Zakon još nije usvojen a vladajuća koalicija najavljuje da mora da stupi na snagu 1. januara 2027.
Zakonski predlog tek sada ulazi u parlamentarnu proceduru ali je savezni kancelar i šef CDU-a, Friedrich Merz, rekao da zakon treba da bude usvojen pre no što Bundestag u julu ode na letnju pauzu pa u naredna dva meseca ima mogućnosti za još izmena u tekstu zakona. Već prethodne sedmice su u poslednjem trenutku u tekst zakonskog predloga unete promene u odnosu na inicijalni nacrt zakona, nakon što su pojedine odredbe izazvale oštre kritike u javnosti te debatu unutar vladajuće koalicije. Za zakon je odgovorno ministarstvo zdravlja na čijem čelu je Nina Warken iz CDU-a ali neke od planiranih mera treba da sprovede ministarstvo finansija koje vodi šef SPD-a, Lars Klingbajl, koji je ujedno i zamenik kancelara. Između partija Unije i socijaldemokrata je unutar koalicije bilo puno borbe za kompromis i nesuglasica oko pojedinačnih mera reforme.
Odredbe koje se direktno tiču zaposlenih i pacijenata pre svega donose povećanje troškova.
Direktno će se najpre osetiti povećanje tzv. participacije odnosno udela u ceni lekova koje plaćaju pacijenti direktno u apoteci kada ih preuzimaju na recept. To, tzv. Zuzahlung odnosno participacija/doplata će skociti sa sadašnjih pet evra, odnosno deset evra u određenim slučajevima, na sedam i po tj. maksimalno 15 evra. Pri tom se ukazuje da iznos participacije nije menjan više od dve decenije.
Od skoro 84 miliona stanovnika u Nemačkoj, oko 75 miliona je uključeno u sistem javnog zdravstvenog osiguranja; među njima je 16 miliona koji su zdravstveno osigurani preko tzv. porodičnog osiguranja, kad samo jedan bračni partner plaća odgovarajuće doprinose.
Do sada su, u porodicama u kojima samo jedan supružnik radi, i supruga odnosno suprug koji ne rade, kao i deca, bili besplatno osigurani preko doprinosa za zdravstvenog osiguranje koji izdvaja zaposleni bračni partner od svoje mesečne plate. To se smatra posebno bitnim za porodice u kojima najčešće žene brinu o deci ili gde recimo muškarci brinu o članu familije koji je invalid. Od 2028. godine ovakav vid zajedničkog osiguranja više neće bitni generalno besplatan odnosno ostaće besplatan samo za roditelje s decom mlađom od sedam godina kao i one koji se brinu o osobama kojima je neophodna nega. U ostalim slučajevima, bračni partner koji nije zaposlen će morati da plati dva i po procenta kao sopstveni udeo u zdravstvenom osiguranju. U prvom nacrtu zakona taj doprinos iznosio je tri i po odsto što je izazvalo glasne kritike na račun vlade.
O održivosti zdravstvenih sustava govorimo sa sociologinjom i stručnjakinjom za javno zdravstvo Natalijom Perišić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Gospođo Perišić, je li budućnost zdravstva pristupačnog svima u Evropi stvar prošlosti kao i recimo u Sjevernoj Americi gdje ko si može priuštiti može otići i lječniku, ko ne, prepušten je sudbini?
Ovo je jako teško pitanje. Ja sam sad kao student na ispitu. Ja mislim da je ovde izuzetno važna naša ideološka opredeljenost i to za koje vrednosti se mi zalažemo. I vi ćete videti da kada čitate sve udžbenike o zdravstvenoj zaštiti, da ti udžbenici počinju sa nekom rečenicom, sa nekom konstatacijom koja kaže da zdravlje nije roba kao druge robe i da su ljudi jako emotivni kada je u pitanju njihovo zdravlje. Da ljudima možete svašta nešto da oduzmete, ali i da treba da budete, ako ste vlada, jako obazrivi ukoliko planirate rezove u zdravstvu. Jer to će ljude jako mnogo da uznemiri, s jedne strane. S druge strane, evropske države imaju jako dugu posvećenost obezbeđivanju zdravstvene zaštite stanovništvu i ja se iskreno nadam da će to da opstane, da će to šta više da se unapredi, jer mi konstantno imamo određene jako velike, jako brojne, takozvane vulnerabilne grupe, poput Roma, poput migranata danas, bilo ovih koje nazivamo prisilnima, bilo radnicima migrantima, koji konstantno nemaju pristup odgovarajućoj zdravstvenoj zaštiti.
Jednostavno, moje je uverenje da treba da negujemo te vrednosti koje će da ukažu da je važno da se o određenim stavkama brine država. Ja mislim da je to pokazala i COVID kriza. Jednostavno, kada je došlo do krize koronavirusa, države su bile te koje su krenule u akciju u vezi sa nabavkom vakcina, njihovom čak i besplatnom raspodelom stanovništvu itd. Nismo imali privatni sektor, farmaceutske kompanije koje besplatno daju svoje vakcine, što je razumljivo, ali onda ograničava krug korisnika vakcina. Ne ulazeći sad uopšte u to da li vakcina dobra ili nije dobra, ali jednostavno govorim o tome da bi ljudi trebali da imaju izbor i da mogu da imaju pristup vakcini ukoliko to žele.
Uz povećanje participacija i delimično ukidanje besplatnih porodičnih osiguranja, reformom se ukidaju i brojne medicinske usluge koje se trenutno plaćaju iz sistema zdravstvenih osiguranja.
I sada postoje razlike u pojedinačnim zdravstvenim uslugama za koje zdravstvena osiguranja preuzimaju sve troškove, baš kao što postoje i razlike od jednog do dva procenta u visini doprinosa koji svako osiguranje naplaćuje. Zato se i inače preporučuje da svako proveri katalog usluga koje određeno zdravstveno osiguranje nudi, i koji procenat bruto ličnog dohotka osiguranje za sve te usluge zaračunava. Te razlike su dozvoljene zakonskim okvirom a zdrastveno osiguranje mora da ponudi ono što je zakonom garantovano kao obavezna usluga. Novim zakonom se iz kataloga tih obaveznih usluga brišu sve homeopatske terapije dok će osiguranje preuzimati tek polovinu troškova za implantate kod zubara, dakle 50 umesto do sada zakonom garantovanih 60 odsto. U nacrtu je bilo planirano, ali je iz teksta zakonskog predloga izbrisano, i ukidanje preuzimanja svih troškova za tzv. skrining odnosno pregled kože radi ranog prepoznavanja simptoma raka; kao i za ortopedske zahvate na vilici. Definitivno se pak ukida preuzimanje troškova za marihuanu tj. za cvetove konoplje koji pomažu pacijentima sa hroničnim jakim bolovima, recimo posle operacija.
Tokom pripreme zakona razmatrano je i smanjenje novca koji zaposleni primaju kada su bolesni ili kada se brinu o bolesnoj deci ali se posle burnih osuda u javnosti od tih planova odustalo.
Predlogom zakona je predviđeno da onima koji su zbog bolesti dugoročno odsutni s posla može da bude određeno delimično bolovanje, između (75 i 25) 25 i 75procenata, ali još nije sasvim jasno kako bi to funkcionisalo. Vlada time želi da podstakne one koji su dugo na bolovanju da se postepeno vraćaju na posao ali da npr. posle rehabilitacije ponovo, delimično i fleksibilno, mogu da rade.
Pored ovih, reformom su predviđene i mere štednje za lekarske ordinacije, apoteke i bolnice.
Direktno su u ovoj grupi najviše pogođene lekarske ordinacije jer će njima biti ukinute doplate za usluge koje su do sada smatrane dodatnim pa su se posebno obračunavale. U to recimo spada prijem pacijenta bez prethodno zakazanog termina ili izdavanje uputa specijalisti, popunjavanje elektronskog zdravstvenog kartona pacijenta ili savetovanje o donaciji organa. Ko želi da zna šta sve trenutno lekari dodatno obračunavaju kada primaju pacijente, može za detalje da pita svoje osiguranje, pa će to moći da uporedi sa katalogom troškovnika lekara po novom zakonu od naredne godine. Za klinike će, inače, biti uvedeno ograničenje za troškove na ime stacionarne i ambulantne nege a i bolnice i lekarske ordinacije će imati obavezu da cene i plate strogo vežu za planirane prihode. To će isto važiti i za apoteke. Proizvođači lekova će plaćati višu akontaciju za medikamente koji su zaštićeni patentima i morati da odobre veće popuste na velike porudžbine.
To sve već zvuči dovoljno opsežno iako je samo deo preporuka za sveobuhvatnu reformu sistema zdravstvenog osiguranja koje je pre dva meseca vladi preporučila posebno angažovana komisija.
Krajem marta je objavljen katalog od 66 mera koji je po nalogu ministarstva za zdravstvo sačinila komisija sastavljena od deset stručnjaka iz različitih oblasti. Komisija i ministarstvo su saglasni da sistem javnog zdravstvenog osiguranja mora da se reformiše jer troškovi brzo rastu kao i mogućnosti ali i cena lečenja dok stanovništvo stari pa su potrebe za medicinskim uslugama sve veće dok polako opada broj zaposlenih od čijih prihoda se sistem finansira. Ukupni troškovi su u sistemu zdravstva 2020. tako iznosili 249 milijardi evra a 2025. već 312 milijardi. Stoga se već za narednu godinu očekuje manjak od 15 milijardi evra u budžetu zdravstvenih osiguranja, ukoliko se ne povećaju doprinosi; a taj manjak bi, prema proračunu, 2030. mogao da iznosi 40 milijardi.
Dakle, savezna vlada uvodi mere štednje kako zdravstvena osiguranja (Krankenkassen) ne bi svake godine povećavale doprinose za zdravstveno osiguranje. Unutar vladajuće koalicije pri tom postoje nesuglasice oko toga da li su ove mere previše ili nedovoljno stroge odnosno da li su usmerene na prave adrese, dok opozicione partije ali i eksperti ukazuju da su i drugačije reforme moguće ili čak neophodne.
U suštini se debata vodi oko toga ko i kako treba da nosi svoj deo troškova tj. cene neminovnih promena. Jedna od izmena je tako ubačena u predlog zakona u poslednjem trenutku pa još nije do detalja razrađena ali je jasno da je posledica kritike koja je stigla iz širokog kruga javnosti: vlada će, naime, postepeno, iz budžeta početi da preuzima sve veći deo troškova zdravstvenog osiguranja osoba koje primaju socijalne prinadležnosti. Trenutno, naime, za one koji primaju neki vid socijalne pomoć, onaj tzv. Bürgergeld koji će uskoro biti preimenovan u Grundsicherung, iz državnog budžeta se u zdravstvena osiguranja uplaćuje mali deo a većinu troškova snose oni koji plaćaju zdravstveno osiguranje jer se iz njihovih doprinosa ceo sistem i finansira. Međutim, smatralo se nepravednim da za one koji primaju socijalnu pomoć medicinske troškove plaćaju samo oni koji su u sistemu javnih zdravstvenih osiguranja a ne npr. i oni koji su privatno zdravstveno osigurani. Zato je sada najavljeno da će oko 12 milijardi evra, koliko trenutno iznose ovi troškovi, u narednih pet godina, postepeno sve više i na kraju potpuno, i nadalje biti pokriveno iz državnog budžeta.
Pomoć u financiranju zdravstva bi trebao donijeti i porez na šećer u osvježavajućim napicima
Vlada je zapravo priznala da bi te troškove u potpunosti trebalo da preuzme odmah ali u budžetu jednostavno nema dovoljno novca zbog povećanih izdataka uslovljenih ratovima i krizama.
Kako bi se pokrili očekivani sve veći troškovi u zdravstvu, vlada planira da poveća subvencije za sistem zdravstvenog osiguranja od novca prikupljenog uvođenjem novih i uvećanjem postojećih poreza na proizvode koji utiču na opšte zdravstveno stanje stanovništva. Već je sigurno da će i inače visoki porezi na duvan biti dodatno povećani, razmatra se povećanje poreza na alkoholna pića a planira definitivno uvođenje dodatnog poreza na šećer kod napitaka s dodatim šećerom, dakle raznih vrsta kola i limunada. Za te zakonske izmene je pak nadležno ministarstvo finansija.
