Kakva je budućnost njemačkih mirovina?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 25.11.2025. 26:06 Min.. Verfügbar bis 25.11.2026. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Kakva je budućnost njemačkih mirovina?
Stand:
Nenad Kreizer, Filip Slavković, Boris Rabrenović
Njemački mirovinski sustav vrijedio je dugi niz godina kao jedan od najstabilnijih. Onda su zbog demografskih promjena nastale dvojbe, koje su sa sobom donijele niz reformi. Jednom od njih trenutno se bavi njemačka vlada. Stručnjaci razloge za probleme vide u mnogim specifičnostima koje se odnose i na to tko sve u ovaj sustav uplaćuje. Nenad Kreizer razgovara s Krunoslavom Stojakovićem iz zaklade Rosa Luxemburg i reporterom Filipom Slavkovićem o aktualnoj mirovinskoj raspravi u Njemačkoj.
Njemačka, prema procjeni Instituta za njemačko gospodarstvo (IW) s 41 posto BND-a izdvaja najviše sredstava za podmirenja socijalnog sektora u usporedbi s ostalim zemljama u Europi. Pola od te svote odlazi za podmirenja troškova mirovina. Unatoč tomu Njemačka još uvijek očito nije pronašla koncept koji bi dugoročno osigurao sadašnju razinu mirovina, što je i tema vječitih političkih natezanja.
Trenutno se koalicijska demokršćansko-socijaldemokratska vlada Friedricha Merza bori kako bi dogovor oko mirovinske reforme ipak bio izglasan još ovog tjedna kako bi ova reforma mogla stupiti na snagu početkom sljedeće godine kako je bilo i predviđeno. No u međuvremenu se zbog reforme pobunio podmladak demokršćanske Unije koji smatra da je ovaj oblik reformi nepravedan za buduće naraštaje.
Kolega Filip Slavković prati razvoj događaja na nemačkoj političkoj sceni. Filipe, šta je sve novo?
Upravo danas se u Bundestagu vodi završna rasprava o konačnoj verziji nacrta zakona o budžetu savezne vlade za narednu godinu i poslanici donjeg doma nemačkog parlamenta o njemu bi trebalo da glasaju krajem sedmice. Tako će u ovaj petak biti, najverovatnije, glasovima vladajuće koalicije odobrena, što bi se reklo, kasa savezne države za 2026. u kojoj bi trebalo da bude 525 milijardi evra, od kojih će skoro 100 milijardi biti finansirano kreditima a još oko 83 milijarde će doći iz tzv. posebne imovine odnosno dodatnih kredita koji su namenjeni jačanju vojnih kapaciteta, infrastrukturi zemlje i zaštiti klime. U 2026. godini će Nemačka tako napraviti drugu po veličini rekordnu sumu dugova u jednoj godini a to je moguće zato što je parlament dvotrećinskom većinom proletos izmenio ustav omogućivši ta nova zaduživanja.
Za šta će u 2026. vlada trošiti najviše novca i da li će ministarstva uopšte morati da štede?
Nenade, kad vlada ulazi u nove dugove za više od 180 milijardi evra samo za jednu godinu, onda se teško može govoriti o štednji. Pojedina ministarstva će zaista imati na raspolaganju manje novca, recimo Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj koje, pored ostalog, finansira i brojne projekte u našem regionu, npr. preko Društva za međunarodnu saradnju, GIZ. Ovo ministarstvo će u 2026. imati 200 miliona evra manje ali će i dalje ukupno na raspolaganju imati više od 10 milijardi. Najveće povećanje budžeta beleži ministarstvo odbrane koje će imati i za trećinu novca više nego do sada iz regularnog budžeta a još i deo onih 83 milijardi specijalne imovine koja je oformljena 2022. posle početka opšteg ruskog napada na Ukrajinu i velikom većinom je i namenjena modernizaciji Bundesvera. Međutim, najveću stavku, više od jedne trećine, u onih ukupno 525 milijardi evra iz budžeta za 2026. godinu čini finansiranje izdataka ministarstva za rad i socijalna pitanja tj. troškova penzija te socijalnih davanja siromašnima i nezaposlenima.
Vladajuća koalicija Hrišćansko-demokratske i Hrišćansko-socijalne unije, CDU i CSU, sa Socijaldemokratskom partijom Nemačke, SPD, dogovorila je već izmene zakona o socijalnim davanjima a uskoro bi u parlamentu morala da izglasa paket zakona o penzijama jer reforme penzionog sistema, prema ugovoru o koaliciji, treba da stupe na snagu sa početkom nove godine.
Koalicija je dogovorila paket koji s jedne strane garantuje finansiranje rasta penzija odnosno tzv. linija održavanje nivoa penzija, kako bi penzije i dalje mogle da se usklađuju sa rastom plata tj. da odgovaraju godišnjem rastu cena, što je bilo bitno socijaldemokratama. S druge strane reformski paket predviđa uvođenje tzv. penzija za majke, aktivnih penzija i ranih penzija, što su sve mere koje su deo programa stranaka Unije. Penzija za majke predviđa uvećanje penzije procentualno za period od najviše dve godine u kojem je roditelj odgajao dete. Ovo pravilo je već uvedeno pre više od deset godina i delimično je dopunjeno posle pet godina a sada bi trebao da bude prošireno na odgoj sve dece, a ne samo, kao do sada, za decu rođenu do 1992. godine. Aktivna penzija podrazumeva olakšavanje regulative prema kojoj oni koji su već u penziji mogu da rade a da pri tom ne moraju da oporezuju zaradu do 2.000 evra mesečno. Rana penzija je sistem kroz koji vlada želi da podstakne građane da ulažu u akcije ili investicione fondove jer će od 1. januara uplaćivati po deset evra mesečno svakom detetu koje puni šest godina na poseban račun sa kojeg roditelji onda treba za svoje dete da ulažu novac u fondove ili deonice.
O specifičnostima njemačkog sustava mirovinskog osiguranja razgovaramo s Krunoslavom Stojakovićem iz zaklade Rosa Luxemburg.
Gospodine Stojakoviću, zašto je, usprkos ogromnim sredstvima koje se izdvajaju za mirovine, mirovina vječiti problem u Njemačkoj?
Diskurs o tome je jedno, dakle problematizirati sistem državnog fonda za mirovine je nešto što je s vremena na vrijeme predmet političkih napada, uglavnom s desne i desno-liberalne strane, i to već decenijama unazad. Ti napadi uglavnom dođu kao priprema da se promijeni sistem i da se promijeni način na koji se taj penzioni fond isplaćuje. Ovi podaci koje ste naveli, da jedan veliki dio socijalnih davanja u Njemačkoj zapravo ide na mirovine, to je kad se uzmu apsolutne brojke, naravno tako, ali kad se vidi relacija sa ekonomskim i bruto proizvodom cijele države onda zapravo se vidi da taj postotak je manje-više stabilan. Ne raste toliko koliko se u javnosti predstavlja da ta davanja za socijalnu državu kao navodno rastu. Ona zapravo rastu samo u skladu s općim porastom ekonomske proizvodnje u Njemačkoj. Dakle, postotak je manje više relacija prema ekonomskoj snazi, ostaje isti. Dakle, ne radi se o porastu u odnosu na ekonomsku snagu države. Problem oko penzija u Njemačkoj i oko načina kako taj sistem funkcioniše je i rezultat toga tko uplaćuje u taj fond i ta rasprava se vodi već jako dugo. Određene skupine njemačkog društva su zapravo izdvojene iz tog sistema i uopće ne uplaćuju u fond.
To bi bilo moje drugo pitanje, dakle, govorimo o državnim zaposlenicima, Beamten itd., mislite li na to?
Da, zanimljiv je podatak da u mirovinski fond u Njemačkoj jedan dio društvenih grupacija, i to vrlo često onaj dio koji jako dobro zarađuje, ne uplaćuje u taj fond. Oni imaju svoje posebne fondove, to su samostalci, to su državni službenici, to su zastupnici, na primjer u njemačkom Bundestagu. Čak i ljekari, na primjer, imaju svoje posebne mirovinske fondove u koje uplaćuju. Izdvojene su skupine koje vrlo dobro zarađuju i koje bi mogle da stabiliziraju taj mirovinski fond u Njemačkoj. One su izvučene iz toga, a ostaju i uplaćuju radnici prosječnih plaća.
Kompletan razgovor poslušajte u okviru podcasta!
To sve zvuči i promišljeno i složeno, a cilj je da se smanji finansijsko opterećenje na državni penzioni sistem jer je sve veći deo stanovništva u poodmaklom životnom dobu a sve je manje mladih ljudi iz čijih bi zarada u budućnosti trebalo da se finansira klasičan penzioni sistem.
I to je sada bio i uzrok pomalo neočekivanog konflikta unutar vladajuće koalicije odnosno čak unutar same konzervativne poslaničke grupe jer je 18 mladih poslanika stranaka Unije najavilo da neće glasati za zakon koji se tiče one prve stavke u paketu reformi penzionog sistema a što je bio uslov socijaldemokrata da podrže planove Unije unutar koalicije. Vladajuća koalicija inače ima 12 poslanika više od opozicije pa bi čitav reformski paket, koji treba da počne da se primenjuje već za manje od pet nedelja, pao u vodu ukoliko bi buntovnici iz Junge Union ostali pri negativnom stavu. Oni su, naime, zatražili da se odustane od sadašnjeg rešenja za budući nivo obračunavanja penzija jer to smatraju nepravednim opterećenjem budućih generacija.
Doduše, penzije se ne finansiraju iz budžeta nego iz penzionog fonda; ali vlada pomaže penzioni fond subvencijama iz već pomenutog budžeta Ministarstva za rad i socijalna pitanja.
Taj prilično komplikovani sistem obračunavanja prihoda i izdataka u penzionom fondu, pa zakonom garantovanog nivoa penzija u odnosu na visinu prosečnih plata i sva prelivanja novca iz jednog državnog fonda trenutno se zasniva na regulativi usvojenoj još u vreme kancelarke Angele Merkel: da nivo prosečno obračunate penzije ne sme da bude niži od 48 odsto proseka obračunatih ličnih dohodaka. To ne govori ništa o penziji koju sada primaju nečije majke ili bake, ali predstavlja obračunsku osnovu i neku vrstu garancije penzionerima da će im primanja biti stabilna. Ta zakonska odredba je bila oročena do kraja 2025. pa koalicija CDU-a i CSU-a sa SPD-om pod kancelarom Fridrihom Mercom mora da požuri sa paketom penzionih reformi i zato što isto pravilo treba da produži za period od 1. januara 2026, inače će nivo za obračun pasti na 47 a potom do 2040. na 45 umesto proračunatih 46 odsto. Ta dugoročna računica je upravo ono što smeta Mladoj Uniji. Oni su saglasni da se pomenuti nivo zadrži na 48 procenata do 2031. ali traže da ta garancija ne važi i za period posle toga. Suštinski, ničija realna penzija neće biti manja ukoliko ta osnova za proračun bude manja, zato što i penzioni sistem ima dodatne elemente koji obezbeđuju stabilnost visine penzije. Ali ove zakonske odredbe utiču dugoročno na to koliko će penzije u buduće rasti a to na kraju ipak svaki penzioner oseti na svom računu.
Značajan deo ekonomista u Nemačkoj oglasio se ovih dana pružajući praktično podršku ovim zahtevima mladih poslanika Hrišćansko-demokratske i Hrišćansko-socijalne unije.
Gotovo istovremeno oglasili su se Institut za nemačku privredu (IW) iz Kelna i grupa od oko 20 ekonomskih stručnjaka svojim proglasom objavljenim u Diseldorfu. IW je objavio studiju prema kojoj Nemačka troši izuzetno mnogo novca na sisteme socijalnih osiguranja tj. da ti izdaci, na penzije te socijalno i zdravstveno osiguranje, iznose oko 41 odsto državnih troškova što je, kako kažu u Institutu privrede, daleko više od proseka u Evropskoj uniji. Ove tvrdnje opovrgli su, međutim, iz Saveza nemačkih sindikata ukazujući da izdatke treba sravnjivati sa bruto društvenim prihodom i da u tom poređenju Nemačka ni izdaleka ne troši tako mnogo na socijalna davanja. Ekonomisti koji su objavili proglas su pak u dosta dramatičnom tonu ukazali da je kompletan paket reformi penzionog sistema pogrešan i da vlada treba da odustane od njega u potpunosti. Ova grupa ekonomskih stručnjaka, među kojima su i neki koji zvanično savetuju vladu u ekonomskim i finansijskim pitanjima, upozorava da su potrebne korenite reforme koje bi imale dugoročne efekte a da su sve izmene koje su sada planirane samo privremena rešenja.
Bundeskanzler Friedrich Merz i njegova vlada ipak će ostati pri planiranim reformama – ili neće?
Iako se je reč o vrlo tehničkoj debati oko minimalnih detalja oko nacrta jednog zakona, ovaj sukob unutar veće vladajuće partije pa time i unutar vladajuće koalicije mogao bi da dovede do ozbiljnijih problema u funkcionisanju vlade. Kancelar Fridrih Merc je odbio da menja bilo šta u onome što je već dogovorio sa koalicionim partnerom pa sada mora da ubedi buntovnike u svojim redovima da glasaju „za“, što će verovatno uspeti time što će nekom vrstom propratne političke deklaracije pri usvajanju zakona pokazati da ozbiljno shvata brige mladih generacija. U suprotnom bi, ukoliko se zbog penzija zaoštri konflikt između stranaka Unije i socijaldemokrata, zaista moglo da dođe do raspada koalicije. Ta opcija je pre nekih nedelju dana, kada je problem izbio u javnost, pominjana iza kulisa parlamenta u Berlinu pa se razmatralo da li bi, kako bi se sprečili novi prevremeni izbori, bilo moguće da CDU i CSU oforme manjinsku vladu koja bi se u Bundestagu po potrebi oslanjala i na glasove Alternative za Nemačku, AfD-a. Iz AfD-a su odmah saopštili da su za to spremni jer bi to bilo dobro za državu ali je Merc takvu mogućnost u potpunosti odbacio.
