Rakija - "otrov" s Balkana ili plemeniti napitak?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 16.09.2025. 25:29 Min.. Verfügbar bis 16.09.2026. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Rakija - "otrov" s Balkana ili plemeniti napitak?
Stand:
Nenad Kreizer, Filip Slavković, Boris Rabrenović
Koliko je uopće alkohola dobro za zdravlje i postoji li uopće nešto kao "razumna konzumacija"? Liječnici kažu da ne, poznavaoci dobre kapljice su drugačijeg mišljenja. Nenad Kreizer razgovara sa suosnivačicom trgovine vinom "Samovino" Branom Ertl i reporterom Filipom Slavkovićem o odnosu između ovisnosti i uživanja u alkoholu i poziciji rakije izvan balkanskog kulturnog prostora.
Prvo loša vijest za sve one koji ne mogu zamisliti društveni život bez alkohola: prema najnovijim studijama i upozorenjima liječnika, svaki gram alkohola je opasan po zdravlje. I oko toga nema rasprave. U tome su složni kako Svjetska zdravstvena organizacija tako i Njemačko društvo za prehranu. Za liječnike i stručnjake je alkohol jednostavno otrov od prvog grama. Otrov zvan alkohol dokazano uzrokuje više vrsta raka, a može trajno oštetiti mnoge vitalne organe, od srca preko želuca pa do jetre.
Znači li to da su sve one priče o čašici vina nakon ručka ili večere ili baki i djedu koji su doživjeli stotu iako im doručak nije mogao proći bez čašice rakije spadaju u sferu etničke fantazije? Kao i u mnogim drugim zdravstvenim pitanjima i ovdje nema crno bijelog odgovora a pogotovo ne jednostavnog odgovora. Zaista mnogo toga ovisi o ostatku svakodnevice, koliko se krećemo što jedemo, jesmo li izloženi stresu. Pritom ne smijemo zaboraviti i socijalni aspekt alkohola i probleme, razorene obitelji, uništene živote koje sa sobom donosi ovisnost.
Kolega Filip Slavković je i ovog leta gostima iz Srbije morao da objašnjava da ono što u kafanama u Kelnu služe u čašama za vodu a zovu "kelš" zaista jeste pivo.
Filipe, kakve su reakcije prijatelja sa Balkana kada probaju lokalna nemačka piva, recimo i "alt" u Diseldorfu ili neku sličnu vrstu?
Razočarani su, uglavnom, Nenade. Naravno, vodeće nemačke marke piva poznate su u celom svetu ali u Nemačkoj postoji sada već više od sedam i po hiljada vrsta piva. Neka od njih su nove kreacije, poput onih modernih tzv. kraft-piva brojnih mini-pivara. Druga su različite varijante sorti kakve su npr. Bockbier odnosno "jarac-pivo" ili Märzbier tj. "martovsko", uglavnom odomaćene u Bavarskoj. Tradicionalne vrste piva iz ove naše Rajnske oblasti, poput svetlog "kelša" (Kölsch) i tamnog "alta" (Alt), međutim, retko oduševljavaju moje goste z našeg regiona koji su navikli na Pećko ili Nikšićko ili Skopsko ili Zaječarsko ili Ožujsko. Ali i ova priča ima drugu stranu medalje jer smo mi ovde poslednjih godina navikli na široku ponudu bezalkoholnih piva dok me na Balkanu, kada pitam da li imaju bezalkoholno, konobari pogledaju, pa da kažem, u najboljem slučaju, sažaljivo.
Poslužavnik sa čašama sa kelš pivom na točenje
Konzumiranje alkohola je sociološko pitanje? Ili je sastavni deo zabave, kulture, kulinarstva?
Sve pobrojano, i mnogo više. Konzumiranje alkohola odnosno fermentisanih biljnih plodova i njihovih sokova zabeleženo je i među životinjama a ima arheoloških dokaza da su neke vrste napitaka s alkoholom, na primer od smokve, na teritoriji današnje centralne Afrike konzumirali čovekovi preci, bića bliska i današnjim majmunima. Počeci pravljenja piva beleže se kod Sumera u Mesopotamiji ali i u starom Egiptu i Kini, sve to negde u periodu od pre oko 6.000 godina. Dokazi o pravljenju vina nađeni su u današnjoj Gruziji iz perioda od pre oko 8.000 godina a prve vinarije su već postojale pre 6.000 godina u današnjoj Jermeniji. Alkohol ima kalorijsku vrednost, znači jeste hranljiv, a alkoholni napici često i jesu jednostavno ukusni. Ipak se može pretpostaviti da su stari narodi alkoholne napitke pili pre svega zbog uticaja koji imaju na svest, kao što je to i danas.
Brana Ertl
S Branom Ertl, koja se posvetila približavanju alkoholnih napitaka s Balkana publici u Njemačkoj, govorimo o možda najpoznatijem balkanskom prehrambenom proizvodu rakiji i o tome koliko je važno kako se ovaj napitak uživa.
Brano, postoji li zaista pravilo kako se pravilno pije rakija? Za nas koji smo iz tog dijela Europe baš i ne izgleda tako kao da se ljudi drže nekih pravila kad piju rakiju.
Profesionalno i pravilno nisu nužno ista stvar.Kao i kod vina i mnogih drugih proizvoda, na primer kafe, sira, pa čak i paradajza, postoji razlika između prostog uživanja, što mi najčešće radimo, i pokušaja da se otkriju nijanse u mirisu, ukusu i u konačnom kvalitetu. Kao profesionalci, mi želimo sve to da razumemo kako bismo kupili dobar kvalitet, ali i da bismo shvatili šta je to što naši kupci vole da piju. Zato na seminaru najprije objašnjavamo proces proizvodnje i sve korake koji vode ka kvalitetnom destilatu. A onda dolazi pripovedanje: ko ga proizvodi, gde se kupuje ili uzgaja voće, u kom obimu se proizvodi i koja je filozofija koja stoji iza njihove rakije. I onda degustiramo i upoređujemo. Kada probate, važna je čaša koju koristite, važna je temperatura, a možete dodati i kap vode da se otvore dodatne arome u rakiji. Učimo o različitim teksturama i naravno, postoje i greške u rakiji, ali mi ih nemamo u našem portfoliju pa ih ne možemo pokazati.
Može li rakija postati premium proizvod kao što su to vina, ali i od žestokih pića viski, ima čak i tekile i rumova koji se nekako pokušavaju svrstati ne jednostavno u piće za uživanje i za ubijanje, ajmo tako reći, nego da se tu zaista uživa, da se sazna tko stoji iza kojeg proizvoda, da se jedan proizvod poveže s pričom itd. Postoje li uopće šanse za rakiju da na zapadnom tržištu uhvati tu neku nišu?
Mi čvrsto verujemo da rakija već jeste premium proizvod, isto kao i viski. I kao što i sam kažeš za rum i za tekilu. S vremena na vreme se mijenjaju trendovi i neki drugi destilat postane jako trendy.
Džin ako se ne varam baš sada, ja ne pijem puno ali džim vidim da je svuda poslednjih godina.
Naročito u Berlinu. Isto je bilo puno barova koji su se onda specijalizovali za džin, za viski, pa je bio meskal ako se sećaš pre par godina. Zašto ne bi to bile i voćne rakije? Mislim, to je zanatski proizvod, napravljen je od čistog voća. Ništa nije oduzeto, ništa dodato kada se radi zaista prava rakija i to je potpuno u skladu s trendovima u ishrani, ali je ipak stvar pripovedanja priče. A da bi ste pričali priču, mora da bude dobra priča jer na Balkanu ih ima dosta, ali je isto tako i pitanje marketinga, a budžeti za marketing uglavnom ne postoje za staru dobru šljivovicu. Ipak postoje proizvođači u Srbiji i drugde koji su shvatili da se vrhunski proizvod može prodati po dobroj ceni i zato je neophodno da se fokusiramo na kvalitet. Da se proverava voće koje se koristi, da se uverimo da je savršeno. Da se razumemo u tehnološki nivo proizvodnje i tako se dobija premium proizvod. Premium rakije postoje, samo nisu tako popularne još.
Dakle, alkohol je ipak pre svega neka vrsta opijata?
Sve je više uglednih medicinskih stručnjaka koji tvrde da je alkohol čak opasniji od nekih droga, recimo od kanabisa. Suprotno ranijim studijama o pozitivnim efektima i vina i piva, recimo, koje su često čak sponzorisale upravo recimo vinska ili industrija piva, danas imamo nedvosmislene pokazatelje da su i male količine alkohola loše po zdravlje. Alkohol direktno i odmah utiče na nervni sistem ali i na jetru dok dugoročno podstiče razvoje različitih vrsta kancera. Oboljenja jetre poput ciroze odnosno stvaranja masnog tkiva na ovom organu poznati su od ranije ali je olakšavajuća okolnost što jetra može u potpunosti da se regeneriše i to se primećuje već posle dve nedelje apstinencije od alkohola. Međutim, nervne ćelije odnosno mozak, od alkohola trpe trajnu štetu tj. kada alkohol pijemo u mladom dobu, do 21 godine starosti, moždane ćelije koje bivaju oštećene alkoholom nikada se do kraja ni ne razviju. To onda utiče ne samo na kognitivne sposobnosti već i na socijalnu i emocionalnu kompetenciju pa sve do pojave psihičkih oboljenja, od preterane impulsivnosti do teške depresije. I konačno, medicina je potvrdila vezu alkoholnih pića sa pojavom pre svega raka dojki kod žena te raka debelog creva kod muškaraca i kod žena.
Ako je to zaista tako, zašto onda recimo svuda gledamo reklame za alkoholna pića?
U Nemačkoj su sve glasniji upravo lekari i aktivisti za zdrav način života koji ukazuju da je alkohol ovde previše lako dostupan odnosno da se previše agresivno promoviše. Oni smatraju da porezi na alkoholna pića treba da budu puno viši, što bi bio jedan način da se prodaja smanji a kao primer navode skandinavske države. Osim toga, kako kažu, reklamiranje alkohola treba sasvim zabraniti dok pojačati treba kampanje kojima se ukazuje na loš uticaj alkohola na organizam. Tu, prema mišljenju tih aktivista, i jeste problem jer se, prema zvaničnim podacima, na društvene kampanje za smanjenje konzumiranja alkohola daje tek tri miliona evra godišnje dok industrija alkoholnih napitaka za promocije troši 800 miliona. No, mnogo toga se zaista menja i to možda zahvaljujući društvenim mrežama. Sa porastom značaja socijalnih medija, od Fejsbuka pa do TikToka, globalno, ili barem u većini tzv. razvijenijeg dela sveta, proširio se taj nekakav holivudski ideal ličnog izgleda. To s jedne strane može da izaziva traume kod mladih koji se trude da budu što lepši, onako kako to vide kod svojih idola iz anglo-saksonskog šou-biznisa. S druge strane, pak, to je dovelo do jačanja kulta zdravog tela a sa time i zdravog načina života. Jedan efekat toga je skok interesovanja za treniranje sportova, tj. za fizičku kulturu, dok je drugi efekat upravo širenje zdravog načina života, što znači da sve više mladih ljudi uopšte ne konzumiraju nikakav alkohol.
I među starijim generacijama sve je više onih koji su značajno smanjili konzumaciju vina ili piva…
Nemačka se smatra nacijom pivopija i kao takva se i promoviše, ne samo u vreme minhenskog Oktoberfesta, koji inače počinje ovog vikenda, 20. septembra, i traje dve nedelje, do 5. oktobra. Međutim, količina piva koje se ovde proda već tri decenije je sve manja i u prvoj polovini 2025. godine prvi put je pala na ispod četiri milijarde litara odnosno skoro šest i po procenata manje nego u prvom polugodištu prethodne godine. A ako se uporedi cela 2024. sa 2004. vidi se da je potrošnja po glavi stanovnika opala za četvrtinu. Prošle godine, preračunato na svo stanovništvo, uključujući decu i one koji uopšte ne piju alkohol, prosečan Nemac je popio 88 litara piva dok se na vrhuncu konzumiranja sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, pilo više od 140 litara po glavi stanovnika. Ako bi trebalo ukratko obrazložiti ovaj trend, može se reći da stariji ljudi piju sve manje zbog svojih zdravstvenih tegoba dok mladi ne žele da piju da bi sačuvali zdravlje. Uz to još ide i promena navika jer pivo za mlade konzumente jednostavno više nije kul, fensi, u modi…
Moderni su, recimo, razni vidovi mešanih napitaka, takozvanih longdrinks.
Mediteranski trendovi mešanja gaziranih bezalkoholnih i sladunjavih alkoholnih napitaka, rashlađenih da budu pitkiji tokom letnjih meseci, proširili su se na napitke u konzervama koji se u nemačkim samouslugama prodaju sve više tokom cele godine. Stručnjaci u tome vide problem jer slatki voćni ukusi privlače onaj deo mladih koji ne vodi toliko računa o tome koliko ugljenih hidrata i kalorija ima to piće. A da bi izbegli dve decenije stari zakon o visokom oporezivanju tzv. alko-pop napitaka, proizvođači ove instant-koktele prodaju sa više od deset procenata alkohola.
Istovremeno, ipak, sve više Nemaca na tržištu traže i nalaze kvalitetna bezalkoholna pića.
Ponuda i potražnja bezalkoholnih piva ili vina, pa čak i bezalkoholnih likera, sve više raste. Već se organizuju i prvi sajmovi isključivo za ovo tržište. Pre desetak godina "Bier, alkoholfrei" bilo je sve samo ne pivo po ukusu, dok je bezalkoholno vino više ličilo na nekakav ukiseljeni sok od grožđa. Nemci koji danas traže alternative alkoholnim napicima mogu u ovoj zemlji da biraju između nekoliko desetina vrlo kvalitetnih sorti piva, od Pils-a do Weizen-a, tek nešto manje brendova ukusnih vina, uglavnom belog i rozea. Jedino još bezalkoholni Schnapps nisam baš nigde video.
Bezalkoholna rakija možda nije moguća, kao ni bezalkoholni viski; ali postoji bezalkoholni džin.
Pri tom lekari upozoravaju da je za sticanje zavisnosti od alkohola podjednako opasno piti pića sa visokim procentom alkohola, preko 40 odsto, kao i piva sa manje od pet procenata alkohola, kakav je recimo "kelš" ovde u Kelnu. Zavisnost od alkohola često se prenebregava jer ljudi svoju potrebu da svako veče popiju flašu piva pre spavanja okarakterišu kao naviku, iako stručnjaci jasno kažu da je i to već zavisnost čim osoba nije u stanju da duže od nekoliko dana prestane da pije. Alkoholizam ima mnogo lica a od njega ne pate samo oni koji piju već i njihovi najbliži kojima je često takođe potrebna psihijatrijska pomoć da bi izašli na kraj sa zavisnošću bliskih, ili sami ili kao porodica sa problematičnim alkoholičarom. A kada se govori o razlici između konzumiranja recimo nekoliko čašica rakije i nekoliko čaša vina, onda medicinski eksperti dodaju da, osim tog problema zavisnosti, i opasnost od karcinoma jača jer visoko-procentni alkohol napada npr. i sluzokožu i želudac. Svi oni koji se odluče da prekinu da piju, makar i samo na nekoliko sedmica ili meseci, pak, vrlo brzo uoče poboljšanja ne samo u tome kako se osećaju već i kako izgledaju jer se koža lica iščisti a naslage telesnih masti smanjuju za najmanje kilogram za mesec dana.
Reklama jednog poznatog proizvođača alkoholnih pića iz južnih krajeva je glasila: "Pij malo, pij dobro". Liječnici bi danas rekli: dobro je jedino ako uopće ne piješ. Hedonisti se s time zasigurno ne bi složili, za razliku od liječnika i medicinskih institucija, oni smatraju da je kao i u svemu, tajna u doziranju i mjeri.
