Ima li pravde u Njemačkoj?

Većina građana u Njemačkoj smatra da je bogatstvo nepravedno raspoređeno. U procentima izraženo, 81 % ispitanih vidi Njemačku kao ekonomski uspješnu, ali duboko nejednaku zemlju. Samo 15 posto ispitanika smatra trenutačno stanje pravednim. To je rezultat reprezentativne ankete koju je proveo institut infratest dimap za akciju ARD-a 'Vaše mišljenje je važno, u sklopu koje je tijekom travnja ispitano 2.084 govornika njemačkog jezika starijih od 16 godina na razini cijele države. Pored toga, u dodatnom online istraživanju sudjelovalo je još 70 000 osoba.

Osjećaj nepravde je posebno izražen u istočnonjemačkim saveznim državama Saskoj, Saskoj-Anhaltu i Tiringiji gdje samo 7 posto ispitanika smatra raspodjelu bogatstva u Njemačkoj pravednom. Na zapadu u Sjevernoj Rajni-Vestfaliji (NRW) taj udio iznosi 18 posto.

Istovremeno, mnogi građani očekuju da država aktivnije smanji razlike kroz poreze na imovinu i nasljedstvo.

Nas zanima danas što predstavlja pravednost građanima Njemačke? Što nam ovi podaci govore o današnjoj Njemačkoj? Tko se točno osjeća zapostavljeno i zašto? I koliko su te razlike zapravo nasljeđe prošlosti, a koliko rezultat današnje politike? O tome više s Filipom Slavkovićem.

Filipe, krenimo redom, što su najbitnija saznanja iz projekta nazvanog "Tvoje mišljenje je bitno!"?Od svakog petog stanovnika Njemačke, dakle, četvero ima utisak da se novac i imovina nepravedno raspodeljuju. Kako se do tih brojki točno došlo? Tko je napravio istraživanje?

Ovaj projekat sprovodi ARD, Arbeitsgemeinschaft der öffentlich-rechtlichen Rudnfunkanstalten der Bundesrepublik Deutschland, čiji je jedan od članova i naš Westdeutscher Rundfunk. Rad na ovom projektu koordinisala je upravo naša Zapadnonemačka radio-televizija koja je bila akvitna u izradi ankete u saradnji sa institutom za istraživanja javnog mnjenja, Infratest Dimap, a kolege iz Srednjenemačke radio-televizije, MDR, koordinisale su drugi deo studije koji se sastoji iz direktne ankete putem onlajn-upitnika. U drugoj sedmici aprila, pomenuta agencija za istraživanja javnog mnjenja je telefonskom i onlajn-anketom dobila odgovore od skoro 2.100 stanovnika Nemačke starijih od 16 godina na pitanja koja su u centralnoj redakciji WDR-a smatrana za zaista goruća a tiču se upravo osećaja koji Nemci i Nemice ili doseljenici imaju kada razmišljaju o tome da li žive u zaista pravednom društvu. Uporedo s tim, koleginice i kolege iz MDR-a su pozvale sugrađanke i sugrađane da putem formulara na internetu opšiu svoj osećaj stanja u kojem se društvo nalazi. Na taj poziv odazvalo se više od 70.000 ljudi i mnogi od njih su izrekli ono što i ostali izgleda misle.

Možemo li citirati neke od poruka koje su stizale preko tespecijalizirane web-platforme?

„Mala i srednja preduzeća te zaposleni s niskim primanjima nose sav teret“ poreskih i socijalnih davanja, smatra, recimo, Rina Kuše iz savezne zemlje Baden-Virtemberg. Iv Briš iz Tiringije kaže da poznaje „mnoge ljude koji ne mogu da finansiraju kupovinu stana iako su zaposleni“ dok Ivon Lihnok iz Saksonije ukazuje i na neravnopravnost između bivše zapadne i istočne Nemačke jer ističe da bitnu „ulogu igra imovina koja nekome već stoji na raspolaganju. Na istoku je privatno bogatstvo tek nedavno moglo da se formira“ i to je i dalje tako, objašnjava ova učesnica ankete.

Zvuči poznato. Tu se misli na istok Njemačke, ali isto vrijedi i za nekad socijalističku istočnu ili jugoistočnu Europu.

Istočni Nemci i Nemice su u tom smislu donekle u sličnoj situaciji kao i doseljenici, recimo, iz našeg regiona u jugoističnoj Evropi. Jer, razlika između starosedelaca i doseljenika u zapadnoj Nemačkoj nije samo u maternjem jeziku ili načinu socijalizacije, odrastanja i obrazovanja, već i u tome što većina ovde rođenih ljudi može da se osloni na neko imućstvo koje je stvarano tokom decenija kroz više generacija dok većina imigranata mora da se osloni pre svega na svoje znanje i veštine, u retkim slučajevima na neku financijsku osnovu koju su imali pri dolasku u Nemačku. Slično je izgleda bilo i istočnim Nemcima kada su se spojili tj. pripojili zapadu.

A to sve utječe na osobno i obiteljsko blagostanje, na osjećaj pripadnosti jednoj pravednoj zajednici.

Upravo o tome i govori pomenuti projekat. Ovo je inače samo početak, nova istraživanje dolaze.

Što smo onda još saznali iz ovih anketa kada je riječ o osjećaju pravedne raspodjele blagostanja?

Skoro dve trećine ispitanika, tačnije 64 odsto, podržava ponovno uvođenje poreza na imovinu koji je ukinut pre skoro tri decenije. Taj Vermögensteuer ukinut je 1997. godine nakon što je 1995. Savezni ustavni sud neustavnim proglasio način na koji se porez na imovinu tada obračunavao. Konkretno je reč bila o tome da vrednost nekretnina nije ravnopravno obračunavana u poređenju sa imovininom u vrednosnim papirima, dakle akcijama odnosno deonicama, ili ušteđevinom na računu u banci. Ustavni sud nije zatražio od vlade da ukine zakon nego samo da promeni način na koji se oporezuju nekretnine ali je tadašnja vlada taj zakon najpre stavila van snage i on nikad više nije ni uveden u novu zakonodavnu proceduru. U međuvremenu je zakonska osnova prema kojoj se nekretnine u Nemačkoj obračunavaju promenjena, pre nekoliko godina zbog obračuna samog poreza na nepokretnosti a ne zbog poreza na imovinu ali se za sada najglasnije opozicija u Bundestagu zalaže za novi Vermögensteuer. Partija Levica je čak angažovala Nemački institut za ekonomska istraživanja, DIW, da izračuna koliko bi državnom budžetu doneo porez na imovinu i došlo se do sume od skoro 150 milijardi evra godišnje, ako bi se porez prikuplja od najbogatijeg oko jednog procenta stanovništva koje sada poseduje oko trećine privatne imovine u Nemačkoj. Inače, u vladajućem SPD-u postoje planovi o uvodjenju poreza na imovinu za multimilionere i milijardere kojih u Nemačkoj ima oko 800 -  međutim teško da će to proći kod koalicionog partnera CDU.

64 odsto ispitanika podržava ponovno uvođenje poreza na imovinu

Vladajuća koalicija Kršćansko-demokratske i Kršćansko-socijalne unije, CDU i CSU, sa SPD-om, Socijaldemokratskom partijom Njemačke, danas usvaja nacrt budžeta za narednu godinu, kojim se planiraju još veći državni izdaci. Povećani troškovi u 2027. trebaju biti pokriveni i novim kreditima, ali i novim ili višim porezima među kojima je i porez na nasljeđenu imovinu…

U ovom istraživanju javnog mnenja takođe skoro dve trećine Nemaca i Nemica, tačnije 61 odsto, podržava povećanje poreza na nasledstvo koji i sada postoji ali se smatra prilično blagonaklonim prema naslednicima velikih privantih bogatstava, pogotovu ukoliko su povezana s investicijama.

Savezna vlada, a posebno kancelar Fridrih Merc, često govore o tome da svi moraju snažnije da se napregnu, da rade, ali i da štede više. Kako ispitanici gledaju na smanjenje svog blagostanja?

Podrška uštedama u socijalnom sistemu, recimo, je očekivano mala ali i tamo gde je ima ona u mnogome zavisi od toga kako se pitanje formulisano. Recimo, skoro polovina, 47 procenata, svih ispitanih može da razume da mora i lično da podnese neke žrtve kako bi sistemi socijalne zaštite bili postavljeni na sigurnu osnovu za budućnost. Očekivano: u bogatijim nemačkim regionima na jugu i severu spremnost na male lične žrtve je veća nego na siromašnijim na istoku. Ali ni oni koji su spremni na žrtve nisu spremni da ih podnose tek tako: jedni kao primer navode da bi plaćali više poreza ukoliko bi se novac od poreza više ulagao u obrazovanje dok drugi recimo podržavaju reforme socijalnih sistema ali pre svega u pravcu koji bi smanjio birokratiju. Oni koji ne mogu da prihvate lične žrtve ukazuju da prosečno stanovništvo ne može da prihvati dodatna opterećanja jer sistemi već sada ne funkcionišu optimalno za potrebe običnih ljudi. „Demokratije se tako ne podstiče. Naše društvo se sve više udaljava od solidarne zajednice.“, glasi jedno od upozorenja.

Kakvi su još rezultati anketa koji se dotiču velikih reformskih projekata aktuelne njemačke vlade?

Dakle, dobra polovina ispitanika je protiv bilo kakvih ušteda u sistemima socijalne zaštite a više od polovine protivi se konkretno uštedama kod osiguranja u slučaju gubitka radnog mesta, tzv. Arbeitslosenversicherung. Uštedama u sistemima zdravstvenog ili penzionog osiguranja, što su Krankenversicherung i Rentenversicherung ili Pfrelgeversicherung, odnosno osiguranje za negu, protivi se tri četvrtine ili čak do 78 procenata ispitanika. Svest o tome da su reforme neophodne postoji ali je neslaganje sa planovima vlade kako da te reforme sprovede izgleda zaista duboko. 

Savezna vlada je upravo danas usvojila prijedlog zakona o reformi zdravstvenog osiguranja i taj nacrt je naišao na brojne kritike i osude u javnosti jer glavni teret troškova svaljuje na porodice.

Jedan od predloga za rešenje problema u sistemu zdravstva je ukidanje privatnog zdravstvenog osiguranja ali se većina partija tome protivi dok sam Friedrich Merz ukazuje da je on od rođenja privatno osiguran. U anketi o kojoj govorimo je kao jedan od predloga za smanjenje manjka u penzionoj kasi navedeno obavezno uključivanje samostalnih privrednika ali i državnih činovnika i profesionalnih političara u opšti sistem penzionog osiguranja. Tu ideju, da i činovnici i političari moraju da uplaćuju u državnu penzionu kasu, što sada nije slučaj, podržava 86 odsto ispitanika; dok 67 odsto podržava reformu kojom bi se u penziju išlo na osnovu godina radnog staža, a ne na osnovu starosti. Oko dve trećine anketiranih protive se aktuelnim za penzionu reformu koje nude partije na vlasti: povećanje starosne dobi za odlazak u penziju i smanjenje osnovnih davanja za penzije uz uvođenje privatne štednje i investicija kao dodatka na minimalne penzije u starosti.

Ideju da i činovnici i političari moraju da uplaćuju u državnu penzionu kasu, što sada nije slučaj, podržava 86 odsto ispitanika

Kad već govorimo o mirovini tu je proteklih dana bilo mnogo prašine i pomutnje nakon što je kancelar Merc izjavio kako država nema novca tj. kako će penzije u budućnosti biti u „najboljem slučaju samo osnovno osiguranje“  - da bi se nakon toga posuo pepelom i ispravio, jer su se izgleda mnogi prepali, i rekao da do smanjenja zakonskih penzija neće doći... Ali ok, idemo dalje, koji su odgovori na pitanja koja se tiču socijalnih struktura i doseljenika?

Tačno dve trećine ispitanih smatraju da migranti treba da steknu pravo na socijalna primanja samo ako su pre dobijanja socijalne pomoći već dovoljno dugo radili u Nemačkoj. To je bio i predlog koji je početkom ove godine vladi iznela posebna Komisija za pitanja socijalne države.

Ima li kod ovih ili drugih pitanja velikih razlika u stavovima između simpatizera različitih partija?

Razlika ima i one jesu posebno izražene kod pitanja koja se tiču migracija. Tako više od 90 odsto birača simpatizera opozicione Alternative za Nemačku, AfD, gotovo 80 procenata birača CDU-a i CSU-a i gotovo dve trećine birača SPD-a jeste za to da migranti imaju pravo na socijalnu pomoć samo ako već duže vreme rade u Nemačkoj dok je skoro dve trećine birača takođe opozicionog Saveza 90 Zeleni i 55 procenata opozicione Levice protiv takvog pravila. Ali, upitani o povećanju poreza na nasledstvo recimo skoro dve trećine simpatizera AfD-a izjasnilo se „protiv“ dok se kod stranaka Unije gotovo dve trećine izjasnilo „za“ a simpatizeri ostalih partija tu ideju podržavaju u 78 do 88 procenata upita. Kada je reč o ponovnom uvođenju poreza na imovinu, birači AfD-a su gotovo na pola podeljeni, birači Unije u dve trećine upita pružaju podršku dok su kod svih ostalih stranaka zastupljenih u Bundestagu oko 85 odsto simpatizera „za“ ovaj porez za „superbogate“.

Dve trećine ispitanih smatraju da migranti treba da steknu pravo na socijalna primanja samo ako su pre dobijanja socijalne pomoći već dovoljno dugo radili u Nemačkoj

Kad govorimo o pravednosti i raspodjeli bogatstva u Njemačkoj, jedno pitanje koje nas zanima je i - gdje su u svemu tome migranti? Podaci pokazuju prilično jasnu sliku: kućanstva s migrantskim porijeklom u prosjeku imaju znatno manje bogatstva od onih bez migrantske pozadine. I to nije mala razlika. U mnogim slučajevima riječ je o višestruko manjim iznosima, posebno kada se radi o obiteljima koje dolaze iz ekonomski slabijih zemalja. Razlog nije samo u profilima poslova koje rade i plaćama, iako su i one često niže. Ključna razlika leži u vlasništvu.

U Njemačkoj se najveći dio bogatstva ne stvara kroz plaću, nego kroz imovinu. Kroz stan, kuću, nasljedstvo. A upravo tu migranti najčešće nemaju isti početni položaj. Manje je vjerojatno da će posjedovati nekretninu. Rjeđe nasljeđuju imovinu. I češće su koncentrirani u slabije plaćenim sektorima. Sve to zajedno znači da, čak i kada rade jednako ili više, teže grade dugoročnu sigurnost.

Što znači da pitanje nije samo koliko se zarađuje nego i s koliko se uopće kreće. I zato mnogi ljudi iz dijaspore završe negdje između dva dojma: da je Njemačka pravednija nego ono što su ostavili iza sebe, ali i da nije jednako dostupna svima na isti način.