Porast nasilja u digitalnom prostoru - kako se odbraniti?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 31.03.2026. 25:28 Min.. Verfügbar bis 31.03.2027. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Porast nasilja u digitalnom prostoru - kako se odbraniti?
Stand:
Nenad Kreizer, Filip Slavković, Nada Pester
Najnoviji medijski slučaj optužbi za digitalno nasilje, poznatog para Ulmen-Fernandez, potaknuo je novu raspravu u zakonskoj i pravnoj zaštiti od digitalnog nasilja na internetu, posebice vezanog uz tzv. deep fake pornografiju i krađu identiteta. Nenad Kreizer razgovara sa stručnjakinjom za sigurnost na internetu Katarinom Jonev i reporterom Filipom Slavkovićem o mogućnostima zaštite od digitalnog nasilja i raspravi u Njemačkoj o potrebi zakonskih promjena u ovom sektoru.
Zloupotreba privatne sfere na internetu je postala redovita pojava. Gotovo svakodnevno u javnost dopiru slučajevi krađe identiteta bilo u kriminalne svrhe ili u svrhu privatne osvete. Najnoviji slučaj poznatog glumačkog para Collien Fernandez i Christian Ulmen već neko vrijeme zaokulja njemačku medijsku javnost. Fernandez svog u međuvremenu bivšeg supruga Ulmena optužuje da je uz pomoć umjetne inteligencije objavljivao lažne pornografske fotografije koje je objavljivao na lažnom profilu pod imenom svoje supruge.
Istraga u ovom slučaju je na početku no on je već sad otvorio mnoga pitanja u vezi sa zloupotrebom digitalnih sadržaja a u Njemačkoj je pokrenuo i raspravu o nedovoljnoj zakonskoj zaštiti u slučajevima kaznenih djela u digitalnoj sferi. U tom smislu se najčešće govori o kaznenom progonu tzv. "deepfakeova" i "virtualnog silovanja". Traži se zaoštrivanje zakona kako bi se žene bolje zaštitile od takvih oblika seksualiziranog nasilja. Slučaj je potaknuo i političku raspravu u Berlinu o tome kako postići bolju zakonsku zaštitu u digitalnom prostoru. Savezna ministrica pravosuđe Stefanie Hubig je u više navrata već spomenula potrebu zakonskih promjena u sferi digitalnog nasilja.
S kolegom Filipom Slavkovićem govorim o aktualnoj debati u Njemačkoj i koje je inicijative ona u međuvremenu pokrenula.
Filipe, povod za raspravu o digitalnom nasilju nam je slučaj Ulmen-Fernandez. Šta je on pokrenuo ?
Taj slučaj je pokrenuo vrlo burnu debatu u nemačkoj javnosti, u medijima i među političarima a naravno i na društvenim mrežama, o tome koliko su žene, pogotovu devojke i čak devojčice, izložene seksualnom nasilju putem interneta te kako se protiv toga može efikasno boriti pooštravanjem kazni za one koji prave a pogotovu one koji objavljuju fotografije ili videa sa seksualnim sadržajem bez znanja tj. pristanka ženske osobe koja se na tim slikama pojavljuje.
Collien Ulmen-Fernandes i Christian Ulmen
Da prvo riješimo dilemu koja se „provlači“ u diskusijama na društvenim mrežama: zašto govorimo baš o ženama kao žrtvama i zašto se razmatra da izričito žene kao žrtve budu štićene novim zakonom?
Zato što su ogromna većina žrtava u ovakvim slučajevima upravo ženske osobe. Nemačka policija nema posebnu statistiku o seksualnom digitalnom nasilju već sakuplja podatke o slučajevima nasilja prema ženama i nasilja putem interneta uopšte, u što spada npr. i Cyber-Stalking, onlajn-maltretiranje neke osobe putem neprekidnog praćenja i neželjenih kontaktiranja. Čak i kad se posmatra digitalno nasilje generalno, prema statistici za 2024. koju je Savezna služba za borbu protiv kriminala objavila krajem 2025, žene čine skoro dve trećine žrtava, 61,2 odsto, dok je među njima čak trećina maloletnica, 33,6 procenata. U toj analizi Bundeskriminalamt još ističe da zbog velike brzine razvoja digitalnih alatki i širenje digitalnog prostora ubrzano raste i digitalno nasilje te da je broj tih delikata u 2024. bio za šest odsto veći nego u 2023. I pri tom treba imati u vidu da je reč samo o prijavljenim slučajevima u Nemačkoj, kojih je u 2024. bilo više od 18.000. U poslednjim analizama BKA ukazuje se da tek 2,4 procenta digitalno nasilja zaista biva i prijavljeno.
U te slučajeve spadaju i drugi delikti, recimo Cybergrooming, koje se odnosi na maloljetnice, decu.
Cybergrooming ili zavođenje putem interneta se odnosi na situacije u kojima uglavnom odrasli muškarci, često ali ne uvek pretvarajući se da su mlađi, uspostavljaju kontakt sa devojčicama i pridobijaju njihovo poverenje, pretvarajući se npr. da su za njih zainteresovani ili čak zaljubljeni, s ciljem da ih navedu na seksualne aktivnosti, preko društvenih mreža ali kasnije i u realnom životu. Nemački zakoni su već pooštreni u kategorijama koje se odnose na zaštitu dece od seksualnog zlostavljanja putem interneta odnosno na kažnjavanje onlajn-pornografije koja uključuje decu. Ali i pravni stručnjaci i političarke i žrtve seksualnog internet-nasilja ističu da to nije dovoljno. S jedne strane još nisu izričito definisana krivična dela koja bi uključila pravljenje, recimo, lažnih videa s likom ili telom realne osobe ali uz pomoć savremenih kompjuterskih programa tzv. Deep-Fakes. A s druge strane, sve što se odnosi na delikte u vezi sa pedofilijom zapravo bi trebalo implementirati i u slučajevima kada su žrtve seksualnog nasilja punoletne ženske osobe, i na tome se sada radi.
Savezna ministarka za pravosuđe Stefanie Hubig (SPD)
Savezno ministarstvo za pravosuđe pod rukovodstvom Stefanie Hubig iz SPD-a, priprema izmjene zakona uvođenjem čak tri nova paragrafa.
Konkretno se planira kažnjavanje prikrivenog snimanja, npr. fotografisanja krišom ispod suknje, skrivenog digitalnog praćenje neke osobe, i tzv. kršenje prava ličnosti pomoću lažiranih sadržaja koji odaju utisak da su pravi, što se odnosi na pomenute Deepfakes tj. foto- i video-materijale koji deluju kao da su originalni ali su falsifikati načinjeni pomoću kompjuterskih programa za kreiranje slika. Za sada su reforme u fazi nacrta pa nije jasno da li će zakonski predlog podrazumevati da je kažnjivo i pravljenje dip-fejkova, tj. manipulisanih videa, ili se kažnjava samo njihovo objavljivanje.
Kod nekih sličnih delikata zakon uglavnom predviđa kazne za raspačavanje ali ne i proizvodnju nekog sadržaja.
Sad se konkretno razmišlja o tome da se zakonom izričito kao kažnjivi navedu rasprostranjivanje lažnih videa sa seksualnim ali i sa reklamnim sadržajem. Aktuelni slučaj Kolin Fernandes, filmske glumice i televizijske voditeljske, podstakao je ubrzanu finalizaciju zakona u delu koji se odnosi na seksualno nasilje ili pornografiju. Propagandni sadržaji će, prema nacrtu zakona, postati kažnjivi zbog slučaja televizijskog novinara i komičara Ekarda fon Hiršhauzena, koji je poznat kao TV-lekar. Još ranije su, naime, na socijalnim medijima bile objavljivane reklame za sredstva za mršavljenje u kojima navodno Hiršhauzen garantuje za dejstvo tih medikamenata – pri tom njegov lik bio potpuno lažiran. Zakonska osnova za krivično gonjenje, prema novom zakonu, treba da bude da je lažni video- ili foto-materijal kreiran, kako se to izričito formuliše, s namerom da deluje kao da je pravi a da pri tom ima za cilj da našteti ugledu ličnosti čiji se lik u lažiranom sadržaju koristi.
I koje su kazne predviđene tj. razlikuje li novi zakon između pornografije i propagande?
Prema nacrtu u koji su pravnici imali uvid predviđene su novčane kazne ili do dve godine zatvora ali postoje razlike u vrednovanju težine krivičnog dela kada je reč o lažiranoj reklami i kada je reč o manipulisanom video-materijalu koji stvara utisak da prikazuje neko lice u seksualnom odnosu.
Naša današnja sagovornica Katarina Jonev se bezbednošću na internetu bavi od 2013.godine. Objavila je više od 45 naučnih radova u najprestižnijim stručnim časopisima. Spada u malobrojnu grupu autora koja se bavi temom sajber terorizma i naročito uticajem terorista u sajber prostoru i njihovim uticajem na decu i mlade kao i sajber ratovanjem i sajber bezbednošću kao jednom od najvećih bezbedonosnih izazova međunarodne zajednice. Od 2015. godine aktivno edukuje decu, mlade i roditelje o opasnostima na internetu i društvenim mrežama. 2017.je pokrenula sopstveni projekat pod nazivom Cyber Atis sa ciljem podizanja svesti kod dece i mladih o opasnostima na Internetu kao i širenju kulture ponašanja na društvenim mrežama.
Gospođo Jonev, problem je u tome da je teško pratiti zakonima razvoj tehnologije. No jedan drugi problem upada u oči - samo 2,4%, bar kada govorimo o Njemačkoj, slučajeva digitalnog nasilja biva prijavljeno. Zašto je to tako po vašem mišljenju?
Kada su ovakve situacije u pitanju, najčešće se dešava da žrtva zapravo i ne zna da je njen lik zloupotrebljen. Ovakvi snimci se pre svega plasiraju na neprimerenim sajtovima koje žrtva zapravo i ne posećuje. Jedin način da osoba sazna da se potencijalno njen lik, njeno delo, njen glas zloupotrebljavaju jeste da je neko direktno o tome obavesti. Što opet sa druge strane u žrtvi proizvodi neretko sramotu, stid. Samopouzdanje, samopoštovanje, samovrednovanje su na jako niskom nivou i tu dolazimo zapravo i do nepoverenja u institucije i ovo važi za celu Evropu.
"Ako i prijavim, da li postoje rešenja da osoba koja je to uradila može da odgovara?" I to jeste nešto što je problematično za sve oblike digitalnog nasilja u celoj Evropi i uključujući naravno i naše krajeve.
Nekada i ne znamo kako da reagujemo. Znamo da kada su u pitanju internet kriminal i internet zločini, da su to jako duge procedure, da je neophodna saradnja nekada i više država. To negde garantuje je Budipeštanska konvencija o cyber kriminalu, da ipak države treba da sarađuju kada su ove oblasti u pitanju. Ali nije lako uvek otkriti počinioca i to je ono što obeshrabruje žrtvu, koja je dodatno uništena ili prosto nema ni snage, ni volje da se bori, svesna toga da je na ovakav način njen lik zloupotrebljen.
Ali uvek treba podizati svest i uvek se negde i traže mehanizmi, evo čak i Evropska unija pominje tu mogućnost da napravi jedan centralni sistem koji bi zapravo omogućavao korisnicima svim, u koji god državi članici da žive, da imaju pravo da prijave digitalno nasilje i zloupotrebu njihovog lika. Ali to je nešto što možemo očekivati tek u godinama koje dolaze, da se napravi jedan centralni sistem gde je moguće prijaviti sve u vezi digitalnog kriminala, digitalnog nasilja ili bilo kakve zloupotrebe našeg lika i dela na internetu i na društvenim mrežama.
Ali svakako uvek treba prijaviti, da li lokalnim policijama, da li hotline-ovima koje postoje gotovo u svakoj državi. Kada su u pitanju deca i mladi, uvek ih ohrabriti da se obrate školi, da uvek razgovaraju sa roditeljima i ako jeneophodno, pružiti stručnu pomoć u vidu psihološko-pedagočke službe.
Jer ni jedna žrtva, ni jedna osoba koja je zloupotrebljena na ovakav način, ne sme da se oseti samom. Jer ako se oseti samo i usamljeno i ako taj osećaj dominira u njoj i sramota zbog nečega što nije njeno delo, onda postoji mogućnost da će doći do nekih težih posledica kao što je samopovređivanje, kao što su pokušaji samoubistva ili nešto još gore.
Collien Fernandes je, međutim, precizirala da ona ne okrivljuje svog bivšeg muža za pravljenje deep-fake-videa već za rasprostranjivanje videa na kojima nije bila ona uz tvrdnju da je riječ o njoj. U čemu je razlika?
U ovom slučaju je na početku donekle vladala konfuzija, verovatno i zato što je inicijalni tekst, koji je objavljen u nedeljniku Špigel pre deset dana, bio obazriv u formulacijama, iz pravnih razloga. To se pokazalo i kao ispravno jer su u međuvremenu advokati okrivljenog, glumca Kristijana Ulmena, u više navrata upozoravali medije da će podizati tužbe zbog netačnih tvrdnji te da Ulmen, bivši suprug Kolin Fernandes, nije osuđen odnosno da nema ni optužnice ni procesa. Međutim, zbog pravne nesigurnosti koja vlada, u prvim danima se u medijima govorilo o tome da je reč o deep-fake video-sadržajima. Ispostavilo se da to ovde nije slučaj već da su još ranije nepoznata lica onlajn rasprostranjivala takve lažirane video-materijale sa likom Fernades. Protiv Ulmena, pak, je prijava podneta za širenje videa koji nisu lažirani već se na njima, pored ostalog, nalaze osobe koje liče na oštećenu ali su zapravo glumice u legalnim porno-filmovima. Tako je ovde zapravo više reč o krađi identiteta i lažnom predstavljanju s ciljem nanošenja lične štete, što u vezi sa seksualnim deliktima nije predviđeno kao krivično delo ni najavljenim izmenama zakona u tri nova paragrafa.
Pred zakonodavcima je delikatan zadatak da pod pritiskom ove velike društvene debate formuliraju nove zakonske odredbe koje će i zaštiti žrtve i kazniti počinitelje a da ne uzdrmaju pravne okvire.
Ni opšta ni stručna javnost nije saglasna po mnogim od pitanja koja su pokrenuta. Dok aktivisti traže da se digitalno seksualno nasilje kažnjava u istoj meri kao i realno, pravnici ističu da žrtve nasilja u realnom životu trpe veće posledice od žrtava digitalnog nasilja te da to ne sme da se stavi u istu ravan. U debatu se tokom nastupa u Bundestagu prošle sedmice umešao i savezni kancelar, Fridrih Merc, šef Hrišćansko-demokratske unije (CDU), koji je podržao reforme zakona o digitalnim deliktima ali se osvrnuo i na seksualno nasilje uopšte ističući da još oštrije treba kažnjavati doseljenike za koje tvrdi da su najčešći počinioci silovanja ili grupnih silovanja u Nemačkoj poslednjih godina. To je pak izazvalo kritike opozicionih stranaka, Zelenih i Levice, da je kancelar iskoristio diskusiju o digitalnom nasilju nad ženama za širenje mržnje prema migrantima.
Demonstracije protiv digitalnog nasilja 22.03.2006 u Münsteru
A Friedrich Merz je se poslije opravdavao da je preuzeo dio argumentacije koji se već čuo u socijalnim medijima a ne statistikama. Je li to tako?
Tako je, kao i u mnogim drugima slučajevima, i u ovoj diskusiji se mnogi stavovi baziraju na ideološkim osnovama; posebno je velika razlika između političke levice i desnice u odnosu prema problemu digitalnog i realnog seksualnog nasilja nad ženama. Dok se rasprava na početku vodila o onlajn-nasilju, u međuvremenu je prešla na seksualno nasilje uopšte. Jer, prema podacima Savezne službe za borbu protiv kriminala u 2024. su skoro 463.000 ženskih osoba bile žrtve nasilja a više od 19.000 je zabeleženo slučajeva seksualnog nasilja, dakle u realnom životu. Pri tom samo pet do 15 procenata silovanja u Nemačkoj zaista i bude prijavljeno a u samo osam procenata tih slučajeva počinioci budu i osuđeni. Kazne koje su predviđene za silovanja, inače, iznose do pet godina zatvora, a kazna je stroža ukoliko su, recimo, nasilnik ili nasilnici pri tom snimali nedelo.
