Počinje napeta "superizborna" godina u Njemačkoj. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 10.03.2026. 27:56 Min.. Verfügbar bis 10.03.2027. COSMO. Von Nenad Kreizer.
Počinje napeta "superizborna" godina u Njemačkoj
Stand:
Nenad Kreizer, Filip Slavković, Amir Kamber
Izborna godina u Njemačkoj otvorena je glasovanjem u Baden-Württembergu, gdje su Zeleni tijesno pobijedili CDU. No rezultati su pokazali i jačanje stranke AfD uz daljnje slabljenje SPD — to je trend koji bi se mogao preliti i na ostale pokrajinske izbore ove godine. O posljedicama i mogućim scenarijima Nenad Kreizer razgovara s dugogodišnjim zastupnikom SPD a u Bundestagu Josipom Juratovićem te kolegom reporterom Filipom Slavkovićem. Što ovi rezultati znače za političku sliku Njemačke?
Izborna godina u Njemačkoj počela je izborima u saveznoj pokrajini Baden-Württemberg i to bombastično, kako zbog samog neizvjesnog ishoda do samog kraja, tako i zbog nekih izbornih rezultata koji su uzbudili i duhove u udaljenom Berlinu. Na kraju je ipak sa svega pola posto ispred Kršćansko-demokratske unije (CDU) pobijedila stranka Zeleni i to, u tome se slažu svi analitičari, zahvaljujući prije svega glavnom kandidatu Cemu Özdemiru. Ovaj 60-godišnji političar, bivši predsjednik Zelenih i bivši savezni ministar poljoprivrede, će po svoj prilici postati i premijer Baden Württemberga a time i prvi političar iz tzv. druge generacije gastarbajtera koji će sjesti na čelo jedne savezne pokrajine.
Cem Özdemir i Winfried Kretschmann
No izbori u nedjelju su i pokazali jačanje Alternative za Njemačku i na zapadu zemlje što samo nagovještava trenda za ostale izbore ove godine od kojih su prvi već za manje od dva tjedna u pokrajini Rheinland-Pfalz. Šok za mnoge je i katastrofalni rezultat Socijaldemokratske stranke Njemačke (SPD) koja je jedva uspjela prijeći izborni prag i to u dijelu Njemačke gdje je ova stranka nekada davno (prije 50-ak godina) bilježila podršku od gotovo 40 posto.
Kolega Filip Slavković analizira izborni ishod u Baden-Württembergu.
Filipe, najpre ukratko, šta su Nemačkoj doneli ovi prvi izbori u super-izbornoj-godini?
Izbori u Baden-Württembergu doneli su najpre novitet, da su pravo glasa imali mladi već od 16. godine, dakle ne tek od navršenog punoletstva. To je dovelo i do povećanja biračkog tela na 7,77 miliona. I, ovi izbori jesu izazvali veliko interesovanje birača jer ih se na njih odazvalo 70 odsto odnosno 5,4 miliona. A to, kako su oni glasali, donelo je dosadašnjoj vladajućoj koaliciji zelenih i hrišćanskih demokrata čak dvotrećinsku većinu. Pri tom su liberali ispali iz parlamenta a u njega, suprotno očekivanjima, nije ušla levica. Socijaldemokrate su zamalo ostale ispod cenzusa dok je tvrdo-desničarska opozicija udvostručila rezultat u odnosu na pošle izbore od pre pet godina.
U novom sazivu parlamenta u Stuttgartu, to su zvanični rezultati, zastupljene će biti četiri stranke.
Savez 90 Zeleni dobio je 30,2 odsto glasova a Hrišćansko-demokratska unija tj. CDU osvojila je 29,7 odsto ali će zbog prelivanja mandata, procedure koja je poznata sa izbora za Bundestag, imati isti broj poslaničkih mesta, po 56 od ukupno 157. I to je, inače, bio novitet na ovim izborima: da je u Baden-Württembergu uveden isti izborni sistem koji važi na nivou cele Nemačke a prema kojem se glasa i za partiju, na tzv. drugom listiću, ali se prvim izbornim listom glasa direktno za kandidata stranke u određenom okrugu tako da se konačni broj poslaničkih mandata povećava ukoliko je partija na direktnoj listi osvojila više mandata nego što joj je u tom okrugu sledovalo po broju glasova. U ovoj saveznoj zemlji se ranije, inače, drugačije glasalo. Novi izborni sistem je, čini se, više pogodovao upravo ovim dvama vladajućim partijama koje su ga i uvele jer je opozicija lošije prošla, mada ne samo zbog izbornog sistema. U parlamentu će tako biti zastupljeni još Alternativa za Nemačku AfD koja je dobila 18,8 odsto glasova ili 35 poslaničkih mandata, te Socijaldemokratska partija sa 5,5 procenata glasova odnosno 10 mandata. U parlament ponovo nije uspela da uđe partija Levica koja je dobila 4,4 odsto glasova. Bez poslaničkih mandata je prvi put od osnivanja ostala Slobodna demokratska partija FDP, osvojivši nekoliko hiljada glasova manje od Die Linke ali takođe 4,4 odsto.
Josip Juratović
Gost našeg podcasta je bivši zastupnik SPD-a Josip Juratović.
Gospodine Juratoviću, Cem Özdemir je prvi premijer jedne savezne pokrajine, i to jedne donedavno konzervativne pokrajine, porijeklom stranac. To se voli jako isticati. Vi ste i sami pripadnik te generacije takozvanih gastarbajtera. Koliko njegov lik političara znači za integraciju stranaca u Njemačkoj? Je li to značajna stvar da dijete turskih useljenika postane premijer jedne ovako važne savezne pokrajine?
Pa mislim da je to bitan signal. Ja moram biti iskren, ja sam bio drugi po redu kao stranac, odnosno gastarbajter još na to, u Njemačkom parlamentu u frakciji socijaldemokrata. Danas ih imate ne znam koliko, ima najmanje 10%, isto tako kod Zelenih možda 15% ljudi koji su iz druge generacije.
Cem je negde još tu poluprva generacija i šta je jako bitno: Čem je dokazao da je lojalan Njemačkom društvu. Da bez obzira na njegovo porijeklo, Čem, ja ga dobro poznam i imali smo slične probleme, je apsolutno demokrat. X puta je dokazao da se ne da instrumentalizirati od strane Erdogana i Turske, nego je demokrat skroz na skroz. To je za mene najbitnije.
Dakle, Cem je jedan od primjera da bez obzira odakle neko potječe, da je lojalan prije svega onom društvu koje zastupa i reprezentira, to sam bio i ja. To nije jednostavno, jer naše porijeklo nam donosi nezgodu da se od nas očekuje da odjedanput radimo za društva i interese onih koji nas nisu birali.
Cemu neće biti lako, ali većina stoji iza njega. I na kraju krajeva Zeleni ne bi imali taj uspjeh bez Cema Özdemira, tako da svejedno kojeg je on porijekla, on je u svakom slučaju spasio Zelene u Baden Württembergu.
U prvim analizama govori se o mnogim gubitnicima dok su za dobitnike proglašeni Grüne i AfD.
Zeleni će posle 15 godina na vlasti s predsednikom vlade Winfriedom Kretschmannom ostati na kormilu treće najmnogoljudnije nemačke savezne zemlje i to najverovatnije sa novim predsednikom vlade Cemom Özdemirom. Posle prvog zelenog premijera, Baden Württemberg će sada ponovo biti prvi u Nemačkoj jer će imati predsednika vlade turskog etničkog porekla. Özdemir je bio nosilac liste Zelenih na ovim izborima a prema brojnim ocenama praktično je lično i doveo partiju do pobede. Zeleni su, naime, na nacionalnom nivou u konstantnom padu ili stagnaciji još od kako su postali deo prethodne semafor-koalicije u Berlinu pod saveznim kancelarom Olafom Scholzom. Trenutno u anketama u Nemačkoj imaju podršku od oko 11-12 odsto birača, što odgovara i rezultatu koji su ostvarili na poslednjim izborima za Bundestag pre godinu dana, kada su se našli na udaru kritika zbog neodgovornog trošenja državnih budžetskih sredstava i loše ekonomske politike. Međutim, u Baden Württembergu je Cem Özdemir uspeo da se predstavi kao nastavljač Kretschmannove politike koja je često bila karakterisana kao zapravo konzervativna ali s dodatkom ekološke svesti tj. usmerena na privredni razvoj praćen merama za zaštitu klime uz očuvanje javne bezbednosti i građanskih sloboda. Özdemir je, zaista, i ranije važio za nosioca tog tzv. realističnog krila Zelenih.
Cem Özdemir
Vodeći politikolozi su ocenili da je Cem Özdemir ove izbore dobio uprkos a ne zahvaljujući partiji.
On je skoro tri decenije, do pre godinu dana, u više mandata bio poslanik u Bundestagu a čitavu deceniju, do 2018, bio je jedan od dvoje ko-predsednika Zelenih. U prethodnoj semafor-koaliciji s SPD-om i FDP-om bio je savezni ministar za poljoprivredu i ishranu ali se na poslednjim saveznim izborima 2025. nije ni kandidovao jer je želeo da se pripremi za ove izbore u Baden-Württembergu. I, on je kampanju zaista vodio skoro bez okretanja ka partijskoj centrali u Berlinu uz puno aktivnosti na terenu, kako se to obično kaže, odnosno direktnih susreta sa biračima. Jedna od takvih akcija mu sada, međutim donosi naknadnu kritiku. Tokom predizborne kampanje u ispitivanjima javnog mnjenja dugo je vodila CDU dok su Zeleni bili na drugom mestu ali su se tokom poslednjih deset dana odnosi ubrzano menjali što se poklopilo sa ponovnim objavljivanjem videa od pre osam godina na kojem je nosilac liste hrišćanskih demokrata, tada 29-ogodišnji, Manuel Hagel, govorio o lepim devojkama
I to ne bilo gde već u jednom odeljenju lokalne gimnazije koju je tada kao poslanik posetio.
Taj isečak iz jednog intervjua je na društvenim mrežama objavila je jedna poslanica Zelenih pa je CDU najpre nju a onda i Özdemira optužio da su kampanjom o navodim neprimerenim seksističkim izrazima Hagela uticali da na dan izbora konačnu prevagu odnesu Zeleni. Özdemir je negirao da je imao veze s objavljivanjem videa a stranka demantovala da je time želela da skrene kampanju sa ekonomskih na teme o odnosu polova. No, sumnje je izazivala činjenica da je Özdemir par dana pre te objave tokom predizbornih aktivnosti biračima delio perece baš s tom političarkom Zelenih.
Manuel Hagel i kancelar Friedrich Merz
Ipak, video nije bio lažiran niti su izjave izvučene iz konteksta nego su Zeleni samo odabrali za sebe pogodan trenutak u završetku predizborne kampanje da pokušaju da preokrenu mišljenje birača…
Tako sada u CDU-u imamo neobičnu situaciju da je partija za pet odsto popravila rezultat s prošlih izbora za parlament u Baden Württembergu i da će opet biti na vlasti i to sigurno sa više ministara jer joj na to daje pravo isti broj mandata koji imaju i Zeleni; ali je prevladala negativna atmosfera u partiji i osećaj da je za taj subjektivni poraz hrišćanskih demokrata na jugu Nemačke kriva i vlada u Berlinu na čelu sa kancelarom Friedrichom Merzom. Time se možda mogu objasniti i protivrečne reakcije CDU-a jer je istovremeno vrh partije tražio od Zelenih da se, zbog istog broja mandata, očekivanim novim koalicionim dogovorom odredi da se na pola mandata vlade premijeri menjaju, što je Cem Özdemir odmah odlučno odbacio kao mogućnost; dok je kandidat CDU-a za predsednika vlade, Manuel Hagel, zbog rezultata koji je lošiji od očekivanog ponudio ostavku na mesto šefa partije u Baden-Württembergu, ali je ona odbijena. U centrali CDU-a u Berlinu su vrlo naglašeno zadovoljni, tvrde da je to dobar rezultat stranke i dokaz uspešne politike kancelara Friedricha Merza.
Ako se uporede ovi sa prethodnim izborima, najveći uspeh je ipak ostvarila AfD koja se "duplirala".
Alternativa za Nemačku sigurno može da kaže da je veliki deo od skoro 19 procenata glasova u Baden-Württembergu osvojila na krilima nezadovoljstva koje birači iskazuju prema saveznoj vladi. Baden-Württemberg je i treća po površini nemačka savezna zemlja a AfD je osvojila većinu glasova u jednom od 70 biračkih okruga i još jedan direktan mandat.
A tradicionalni zastupnik interesa tzv. radničke klase, SPD, doživela je izbornu katastrofu.
Loš rezultat socijaldemokrata je bio očekivan ali da će za tek pola procenta preći izborni cenzus nije bilo prognozirano. Šef stranke u Baden Württembergu je odmah podneo ostavku ali to ne znači puno jer je Andreas Stoch bio toliko bled kandidat da će malo kome na političkoj bini u Stuttgartu i nedostajati. Katastrofa socijaldemokrata na jugu Nemačke odmah je otvorila pitanje budućnosti partije na nacionalnom nivou jer je upravo SPD, iako manji, zapravo nepopularniji partner u ovoj saveznoj vladi sa CDU-om. No, u prvoj nacionalnoj anketi koja je obavljena posle izbora u Baden-Württembergu, ni kod SPD-a, koji ima podršku od oko 15 odsto što nije daleko od broja glasova osvojenih na saveznim izborima prošle godine, kao ni kod CDU, koji je 28,5 pao na 26 procenata, nema puno promena. Rast koji na nivou nemačke beleži AfD jedini se odslikao i na ove izbore u nedelju dok npr. partija Levica od trenda na nivou cele države u ovoj saveznoj zemlji nije profitirala.
Tim Klüssendorf, generalni sekretar SPD-a, i Andreas Stoch, nosilac liste na izborima u Baden-Württembergu na pres konferenciji
Die Linke je ostala izvan parlamenta u Stuttgartu sa 4,4 odsto glasova što je duplo manje nego što je osvojila na izborima za Bundestag pre godinu dana i to iako joj se u nacionalnim anketama daje i više od deset odsto podrške birača. Za liberale se možda može reći da su potvrdili trend raspada.
Zaista, FDP je dobila 4,4 procenta glasova što je slično rezultati na izborima za Bundestag a kako se u anketama na nivou Nemačke još lošije kotira, sve više političkih analitičara prognozira da će ova stranka, koja je decenijama davala recimo vrlo uticajne ministre spoljnih poslova ili finansija, tokom narednih godina postati potpuno beznačajna jer je neće biti ni u jednom parlamentu. Čak je savezni kancelar Merz pozvao birače da na izborima u saveznoj zemlji Rheinland-Pfalz za deset dana ne glasaju za FDP, ako su o tome razmišljali, već za CDU, jer će glas za liberale biti bačeni glas.
Rheinland-Pfalz je naime Bundesland u kojoj će se održati prvi sledeći izbori i to već 22. marta.
Situacija će tamo biti sasvim drugačija pa će biti interesantno kakve ćemo pouke iz rezultata za dve nedelje moći da izvučemo. Sada je istraživanja pokazala da su birači pre svega glasali imajući u vidu svoje ekonomske probleme te da ljudi izlaze na glasanje kada misle da je to zaista bitno. Ne samo da je na ovim izborima u Baden-Württembergu izlaznost bila najveća u poslednjih skoro četiri decenije nego su i tri najuspešnije partije uspele da na birališta privuku i one koji do sada nisu bili niti njihovi niti bilo čiji glasači: za Zelene i CDU je glasalo po 100.000 birača koji su ranije ili bili apstinenti ili nisu imali pravo glasa dok je AfD uspela da mobiliše oko 200.000 bivših "ne-glasača". Mladi koji su prvi put glasali imali su, inače, nešto drugačije preference od ostatka biračkog tela. I među mladima su najviše glasova osvojili Zeleni, praćeni CDU-om i AfD-om, samo je odnos snaga tu drugačiji; na četvrtom mestu kod omladine je Levica a u parlament mladih ušli bi i SPD i FDP.
Prvi izbori u, kako ju mediji nazivaju, "super izbornoj godini", ovi u Baden Württembergu, donijeli su sa sobom nekoliko spoznaja. Jedna od njih je ta da AfD više nije samo stranka koja moze biti snažna samo na istoku zemlje nego se izgleda etablirai kao treća politička snaga u tradicionalnim zapadnim pokrajinama. Za mnoge je šok i katastrofalan poraz SPD-a u pokrajini u kojoj je još donedavno ova stranka bilježila podršku i do 30 posto birača a sada jedva prelazi izborni prag.
Podcast Cosmo bosanski/hrvatski/srpki će pratiti i izbore u pokrajinama Rheinland-Pfalz krajem ovog mjeseca i u Saskoj Anhaltu, Mecklenburg Vorpommernu i Berlinu u devetom mjesecu.
