100 godina od rođenja Bore Rokovića - Tvoj Korzo

Uoči vikenda vreme je za još jednu muzičku Korzo šetnju. U ovom izdanju se družimo sa Majom Roković, ćerkom čuvenog jazz pijaniste, kompozitora i aranžera Borislava Bore Rokovića, koji je preminuo 2006. godine. Povod za razgovor je stogodišnjica njegovog rođenja. Čućemo mnogo toga zanimljivog iz života Bore Rokovića, koji je inače najveći deo života proveo u Kelnu, a čućemo i šta ovogodišnji Beogradski Jazz Festival priprema njemu u čast.

Bora Roković i Jugoslovenski All Star Band, Jazz Festival u Beogradu 1972

Krajem septembra u Beogradu je u 102. godini preminuo Vojislav Bubiša Simić, jedan od najznačajnijih srpskih muzičara, kompozitora i dirigenata, koji se smatra pionirom jugoslovenske džez scene i jednim od začetnika etno-džeza u Srbiji. O njemu govori i Maja Roković, naša današnja Korzo gošća. Naime, Bubiša Simić bio je najbolji prijatelj njenog oca, Bore Rokovića, još jednog džez velikana, koji je od 1954. godine živeo i radio u Nemačkoj, a preminuo je 2006. godine u Kelnu. Bio je dugogodišnji član čuvenog WDR Big Banda, pod vodjstvom Kurta Edelhagena. Iza sebe je ostavio impozantan muzički opus, a ove godine se obeležava stogodišnjica njegovog rođenja. U nastavku od njegove ćerke Maje Roković između ostalog saznajemo i šta ovogodišnji Beogradski Jazz Festival priprema njemu u čast.

WDR Big Band pod vođstvom Kurta Edelhagena 1964. godine, za klavirom Bora Roković

Maja Roković je novinarka, radila je za više renomiranih nemačkih listova i časopisa, bila je izveštač iz Njujorka za WDR-ovu emisiju Monitor, a tokom devedesetih godina za Monitor je izveštavala i sa ratnih područja.

Majo, koji su najznačajniji elementi Borinog rada koji po tvom mišljenju nisu dovoljno prepoznati?

Boro je imao jako, jako dobar sluh i to je ono što je najlepše kod njega. Na primer, kad posle rata nisu bile da se kupe ploče od Elingtona ili Bejzija i te stvari, onda bi Boro seo za radio i skidao stvari za orkestar. Bilo koju stvar on je mogao da skine odmah i da napiše aranžman i onda su mogli to da sviraju. Tako je i u kasnijim godinama skidao Art Tejtuma što skoro nitko ne ume i ne može jer je to jako teško, ali je on to više radio, kao što je on rekao, "da vidim da li sam još tu, da li još funkcionišem". Onako, iz hobija, ali jedna žena iz Njujorka, iz Kolumbija Univerziteta je to videla i rekla da je to strahovito i da treba da se štampa i šta ja znam. Te stvari ja mislim da su njegove najveće. I mogao je i klasiku i džez da odsvira bez puno muke.

Bora Roković

Da li postoji još neki projekat: koncert, snimak, publikacija, koji bi volela da realizuješ u vezi s tatinim opusom?

Bora Roković i Vojislav Bubiša Simić

Pa bih, stvarno! Ja mislim da je njegov život jako, jako interesantan. Strašno puno ljudi je sreo i pričao o tome i mnogo lepih stvari ima da se priča. Iz njegovog života i iz okoline i prijatelji i orkestri i muzičari. Mnogo je bogat život i divan. Kao i Bubiša Simić, kad se pomisli šta su oni sve doživeli i koga su sve sreli u toku života to bi trebalo da se napiše i to ću da pokušam na neki način.

Kako ti, iz lične perspektive, pamtiš oca kao muzičara ali i kao čoveka?

Ja bih želela da puno dece na ovom svetu imaju takvog učitelja života kao što je on bio. Bio je neverovatan otac i mnogo sam naučila od njega i moja ćerka isto. Moram da kažem da u školi nisam toliko naučila kao uz njega.

Maja i Bora Roković

Kompletan razgovor sa Majom Roković, ćerkom čuvenog pijaniste, kompozitora i aranžera Bore Rokovića, poslušajte u podcastu. Stogodišnjica njegovog rođenja biće obeležena na Beogradskom Jazz Festivalu koji se održava od 22. do 25. oktobra.